Opel je 1970. godine izvršio revoluciju u srednjoj klasi. Opel Ascona je bila prototip sportske limuzine za zabavu u vožnji sa poboljšanom upravljivošću. Manta je, međutim, bila kruna slave. Elegantni kupe delio je istu tehnologiju sa Asconom, čineći je dostupnom velikom broju kupaca. Sa Mantom, nemački brend doneo je još jedan automobil iz snova, samo dve godine nakon Opela GT.
Ascona i Manta su sledili GT preko Atlantika i uspešno se prodavali u SAD. Imali su međunarodnu karijeru koju je postiglo samo nekoliko Opelovih modela. Danas su to veoma traženi modeli među kolekcionarima i koštaju daleko više od njihovih cena kada su bili novi.
Opel 1970. počeo sa ofanzivom
Kao limuzina sa dvoje i četvoro vrata, Ascona je bila postavljena tačno između Kadetta i Rekorda. Ascona je postavljala nove standarde: predstavljena je i karavan verzija. Sa sportskim modelom Manta, Opel je istovremeno ušao na rastuće tržište porodičnih sportskih kupea. Šasija, ogibljenje i pogonski sklopovi bili su identični, oba modela su imala četvorocilindrične motore koji proizvode od 60 do 105ks.
Ascona je pobeđivala na šljunku i asfaltu; Valter Rol i suvozač Johan Berger osvojili su Evropsko prvenstvo u reliju 1974, a 1975. na reliju Akropolj ostvarili su Opelovu prvu pobedu na Svetskom prvenstvu u reliju. Rol i Kristijan Gistdorfer su 1982. osvojili Svetsko prvenstvo u reliju u Asconi 400.
Do marta 1975. proizvedeno je 691.438 jedinica Ascone A, a u istom periodu i 498.553 jedinica Manta A.
Manta je imala svoj debi na Timendorfer plaži
Sportska Manta debitovala je u septembru 1970, amblemom Manta koji je bio inspirisan fotografijama morskog istraživača Žaka Kustoa. Prezentacija je prigodno održana na Timendorfer plaži na obali Baltičkog mora. Za Opel je Manta bila korak na novu teritoriju. “Umesto da postojeći model zastari, automobil koji danas predstavljamo je deo našeg asortimana i zadovoljava novu potražnju tržišta”, navodi se u tadašnjem saopštenju za javnost.
Manta je bila nova, pametna i sportska. Atraktivni modeli u koje se moglo primiti četiri putnika, bili su veoma popularni. Jedinstvenost je bila veoma tražena, a Mantin oblik i linije bili su upravo ono što tržište traži. U prvoj godini prodaje, Opel je izvezao 56.200 jedinica Mante iz salona dok je ukupno proizvedeno 498.553 automobila. Novi član porodice motora bio je 1.6 sa 68 KS, čak 80ks u S verziji. Najmoćniji motor na Manti bio je četvorocilindrični 1.9 S sa 90 KS koji je takođe koristio Opel Rekord.
Mantin asortiman počeo je sa 60 KS 1.2 tokom 1972, a u novembru iste godine usledila je luksuzno opremljena Manta Berlinetta. U standardnu opremu spadali su sportski upravljač, grejanje zadnjeg stakla, halogena svetla, električni perači vetrobranskog stakla i vinilni krov. Pet godina proizvodnje obogaćene su brojnim specijalnim varijantama modela – „Holiday“, „Plus“, „Swinger“ i „Summer Baza “ kombinovali su gornje tržišne specifikacije sa umerenim cenama.
Manta GT / E, pokretan 1,9-litarskim motorom od 105 KS, sa Bosch L Jetronic diznama, pojavio se 1974. Trend ka mat umesto hromiranoj opremi nastavio se sa Manta GT / E. Poslednji specijalni model stigao je 1975. godine, neposredno pre debija Manta B. „Black Magic“ temeljen na GT / E bio je obojen u crno sa narančastim prugama na bočnim stranama.
Ascona je premijerno prikazana na sajmu u Torinu 1970.
Što se tiče opreme i motora, kao i dimenzija, Ascona se uklopila u prostor između Kadeta B i Rekorda C, preuzela je ulogu koju je prethodno igrala luksuzna „Olimpija“. Ascona je u početku bila ponuđena kao limuzina sa dvoja i četvoro vrata. Nezavisno prednje ogibljenje sastavljeno je od opruga i amortizera, a pozadi je to bila kruta osovina. Snagu je snabdevao 1.6-litarski četverocilindrični motor sa 68 KS, a „S“ verzija sa visokom kompresijom od 80 KS. U martu 1972, Opel je predstavio verziju sa umerenim cenama za 1.2 OVH motor od 60 KS.
U paleti modela bila je i Ascona Voiage. U početku se Voiage ponudio samo u L verziji, bilo je to 1974. godine, pre nego što se manje luksuzni karavan pridružio liniji. U proleće 1971. godine model su proširili Ascona 1.9 S i Ascona SR. SR je pokretao 1,6-litarski motor od 80 KS ili 1,9-litarski agregat sa 90 KS. Opcija trostepenog automatskog menjača kojeg je Opel proizveo prvi put tada, uparen je sa snažnijim motorima. Model SR kao novost na tadašnjem tržištu takođe je bio dostupan.
SR verzija Ascone ima odlike jednog pobednika. Valter Rol i Johan Berger učestvovali su 1974. na Evropskom reli šampionatu. Rol i Berger su osvojili šest od osam trka sa još uvek nepobedivim maksimalnim rezultatom od 120 poena. Godine 1975, neposredno pre nego što je Ascona A je zamenjena B generacijom, Rol i Berger su odneli pobedu na Akropolis reliju, Opelovu prvu pobedu u Svetskom reli šampionatu.
