Nezvanično, novi “superb” će biti prikazan u februaru mesecu. Škoda polako počinje da otkriva dizajn svoje top limuzine, prvo kroz crtež a onda i kroz stilizovane fotografije.
“Najbolja škoda ikada”, kako je u fabrici već nazivaju, bazirana je na produženoj “MQB” mehaničkoj platformi VW grupacije i biće 75 kilograma lakša u odnosu na prethodnu generaciju.
Novi model je dizajniran po ugledu na “vižn C” koncept sa profilom koji je očigledno inspirisan kupe formom.
“Superb” će mehaničku platformu deliti sa novim “pasatom”, a ponuda prostora će biti, kao što se i očekuje, u samom vrhu “D plus” segmenta.
Zvanična svetska premijera se očekuje početkom marta na Salonu automobila u Ženevi.
Tjuneri nisu želeli da menjaju crveno-crnu kolor šemu sa kojom je auto došao iz fabrike, ali su sedišta presvukli kvalitetnijom crvenom kožom i crnom alkantarom. Točak upravljača je postao deblji i dobio je drugačiji profil kako bi bolje ležao u rukama vozača. Takođe, dizajner je na volan, ručicu menjača, komandnu tablu, obloge vrata i okvir nosača sigurnosnog pojasa postavio diskretne lajsne od ugljenih vlakana koje naglašavaju sportski karakter auta.
Vilner obično ne radi izmenu performansi automobila, međutim, ovaj put su želeli da iznenade svoje fanove. Ruku na srce, mehanika je minimalno izmenjena. Povećana je snaga motora za 81 KS korišćanjem mape računara motora koju je napravio nemački tjuner Rejs Čip. Auto sada razvija 561 KS, čime ozbiljno zalazi na teritoriju hiper-automobila.
Poznati dizajner Teofilus Čin (Theophilus Chin) nas je obradovao još jednim atraktivnim renderom. U pitanju je roudster sa Abart znakom baziran na “mazdi MX-5”.
Ovakav render nije slučajan, s obzirom da se već relativno dugo govori o potencijalnoj saradnji Fijata i Mazde. Konkretno, prvo se pričalo da će biti dizajniran Alfin roudster na bazi modela “MX-5” ali je to kasnije opovrgnuto.
Sa druge strane, nezvanično se govori da će Fijat ili Abart koristiti Mazdin roudster sa italijanskim logoom na nekim tržištima.
O tome se prvi put čulo pre nešto manje od godinu dana kada je saopšteno da se razmišlja o laganom roudsteru dvosedu sa motorom male zapremine koji bi se savršeno uklopio u Abartov imidž.
Tako je nastao i ovaj render na bazi “mazde MX-5”, sa nešto uzmenjenim branikom, prednjom maskom i maglenkama uz obavezan Abartov znak i prepoznatljive bočne nalepnice.
Grejač se aktivira se u dodiru sa vazduhom, minut-dva posto se izvadi iz plastične kesice. Proces se može prekinuti jednostavnim vraćanjem grejača u kesicu i koju treba hermeticki zatvoriti postojećim patentom. U sledećih nekoliko dana ponovo isti grejač se može koristiti ponovo koristiti u vremenu koje je preostalo. Naravno, osim motociklistima, ovi grejači mogu dobro doći i skijašima, radnicima na otvorenom u zimskim uslovima i tako dalje.
Grejači su dostupni u nekoliko varijanti – grejači za telo, koji obezbeđuje grejanje u trajanju od 20 sati, koji koštaju 150 dinara. Ista cena je za grejače za ruke koji se jednostavno stave u rukavice, i greju osam sati, dok grejači za noge koštaju 200 dinara obezbeđuju pet sati grejanja i stavljaju se preko čarape ili u obuću. Ove proizvode možete kupiti u salonu Motoringa u ulici Hadži-Nikole Živkovića 2 u Beogradu.
Dodatne informacije možete dobiti na internet stranici Motoringa www.motoring.rs.
Opel vredno radi na podmlađivanju svoje game kompaktnih automobila. Nakon “adama” i potpuno nove “korse” na tržište stiže “karl”.
Ima petora vrata i mesta za pet putnika. Dužina mu je 3,68 metara što ga svrstava među pripadnike A segmenta, odnosno klase malih gradskih automobila. Poređenja radi, “adam” je dugačak 3,7 metara.
Prethodne dve godine u ovoj klasi je predstavljeno mnogo novih modela tako da konstruktori Opela nimalo nisu imali lak zadatak. Po svojim dimenzijama, “karl” spada među najduže.
To bi trebalo da donese i obilje prostora za putnike, pogotovo na zadnjim sedištima. Za razliku od većine konkurenata koji pozadi imaju leptir stakla, “karl” će imati regularne zadnje prozore koje mogu da se spuštaju i podižu.
Za pogon je zadužen novi trocilindrični motor zapremine hiljadu kubika od 75 konjskih snaga. Snaga se prenosi preko petostepenog manuelnog menjača, a osim velike elastičnosti moći će da se pohvali i niskom potrošnjom uz zadržavanje vrlo pristojnih performansi.
Više o “opel karlu” pročitajte u aktuelnom izdanju Auto magazina koje je na kioscima.
Mercedesova zver u obliku “G klase” sa šest pogonskih točkova već duže vreme privlači veliku pažnju ljubitelja automobila i ofroud vozila. Poznati tjuner Mercedesovih automobila, Karlson (Carlsson) je odlučio da se pozabavi i ovom specijalnom verzijom koja inače ima standardnu oznaku “G63 AMG 6×6”.
Osim izmena u pogledu materijala za oblaganje kabine kao što su alkantara i najfinija koža, zatim drvo i detalji od ugljenih vlakana, dosta toga je promenjeno i na mehanici.
Pod haubom je inale 5,5 litarski V8 motor sa dve turbine koji iz pomoć Karlsonove magije ima 106 “konja” više i dodatnih 140 njutn-metara maksimalnog obrtnog momenta. Novi podaci su sledeći: 650 KS i okruglo 900 Nm!
U saopštenju za novinare, tjunerska kuća Karlson nije navela cenu ovako dorađenog vozila.
Dizajn nije jedino što je privlačno na restilizovanoj “opel insigniji”. Ovaj auto može da se pohvali sjajnim izborom motora, menjača i opreme, tako da svako može da odabere ono što mu najviše prija i što mu najviše treba.
Tokom restlizacije, najviše su promenjena prednja i zadnja svetla, kao i centralna konzola u kabini. Spolja gledano, promene se možda najlakše uočavaju pozadi jer lajsna sada duboko zalazi u sama svetla. U kabini je razlika očiglednija.
“Insignija” a i ostali “noviji “opeli” su do skoro bili poznati po mnoštvu dugmića i tastera na centralnoj konzoli oko kojih su mišljenja podeljena. Nekima se takvo rešenje dopadalo jer je delovalo bogatije i skuplje a nekima je smetalo jer je sve bilo previše komplikovano za korišćenje.
Opelovi dizajneri su uvideli problem i rešili da situaciju oblaže i to tako da niko ne bude nezadovoljan. Dugmića je sada dosta manje a komandna tabla je preglednija i elegantnija. Za to je, između ostalog, zaslužan i specijalan tač-ped koji je postavljen iza ručice menjača i zadatak mu je da zameni klasičan džojstik kojim se do sada upravljalo radijom, telefonom i navigacijom.
Dizajn nije previše menjan tokom restilizacije
Dvozonska automatska klima je dobila i nove, jednostavnije komande sa atraktivnim displejem preko koga se podešava temperatura. Zanimljivo je da je staklo displeja aktivno i osetljivo na dodir, tako da se promena temperature obavlja prtiskom na plave i crvene strelice.
Predstavništvo Opela za Srbiju se potrudilo da demo vozilo koje smo testirali opremi interesantnim detaljima u pogledu opreme.
Tako je “insignija” koju vam predstavljamo imala specijalni “OPC lajn” (OPC – Opel Performance Center) paket opreme. To su dodaci koji se posebno naručuju za spoljašnjost i unutrašnjost. Spolja podrazumevaju mnoštvo spojlera a unutra su to sportski volan sa specijalno perforisanom kožom, aluminijumske nožne komande, komande menjača na volanu za manuelnu promenu brzina…
Standardna oprema u “kozmo” paketu je veoma bogata i više nego dovoljna za udobnu i bezbednu vožnju.
Opel inače može da se pohvali velikim izborom motora za “insigniju”. Test auto je imao dvolitarski dizelaš sa 163 konjske snage i to je ujedno najjači dizelaš sa jednom turbinom. Od njega je jači samo bi-turbo motor iste zapremine koji isporučuje 195 “konja”. O njemu smo pisali u 2013. godini i apsolutno ga preporučujemo ukoliko ste u mogućnosti da ga nabavite.
Naravno, to ne znači da je ovaj od 163 “konja” loš, naprotiv. Istina je da je manje eksplozivan ali je i dalje veoma snažan i apsolutno dovoljan za hiljadu šesto i kusur kilograma tešku limuzinu. Sa njim nikada nećete imati problem u preticanju, čak ni pri 130 km/h. Veoma je uglađen u radu i trenutno reaguje na komandu gasa.
Dizajn i kvalitetni materijal čine automobil prestižnim
Naravno, tu je i vrlo dobar automatski menjač koji smo imali prilike da isprobamo i u prethodno testiranoj “insigniji”. Može se reći da je veoma inteligentan i da gotovo nikada ne drži motor na bespotrebno visokim obrtajima. Prilikom usporavanja zna da koči motorom, što je lepa osobina. Auto sa testa je bio opremljen tasterima za manuelnu promenu stepena prenosa koju su postavljeni neposredno iza obruča upravljača. Svakako ih preporučujemo jer su ergonomski dobro pozicionirani i okreću se zajedno sa volanom.
Upravljač je, inače, vrlo direktan tako bez problema možete da skrenete a da ne pomerate ruke sa idealne pozicije koju imate na pravcu. Promena brzina u manuelnom modu je vrlo brza i mi smo je često koristili prilikom kočenja motorom. Vraćanje u “drajv”, odnosno automatski režim se obavlja zadržavanjem “plus” tastera. Jedino što možda nedostaje je sportski mod u automatskom režimu koji bi motor držao na nešto vižim obrtajima i zbog čega bi bio još spremniji na naglo dodavanje gasa. U svakom slučaju, 163 konjske snage su prava mera za ovaj auto.
Potrošnja je umerena za jedan automatik i vrlo je bliska fabrički deklarisanim podacima. Uz povremeno korišćenje auto-puta kroz Beograd, test smo završili sa prosekom od 7,8 l/100 km sa delimičnim korišćenjem klima-uređaja. Interesantno je da je testirana “insignija” opremljena inteligentnom “klimom” koja ima senzore za zamagljenost stakala, tako da auto sam, po potrebi, aktivira kompresor i isto tako ga isključuje. To se ne vidi na komandnoj tabli jer lampica na “A/C” tasteru sve vreme ostaje isključena. S obzirom da je u periodu sedmodnevnog testa gotovo sve vreme padala kiša, može se reći da je “klima” često radila. Zanimljivo je da ni vožnja auto-putem ne iziskuje veću potrošnju; pri 130 km/h “insignija” troši oko 6,5 l/100 km.
Prostora za kolena ima dovoljno, ali će viši putnici imati problema sa visinom krova
Prilikom restilizacije je promenjeno i oslanjanje. Vrlo je specifično po tome što kratke rupe meko upija tako da su gotovo neprimetne. Sa druge strane, ume da bude veoma tvrdo prilikom prelaska preko udarnih rupa tako da vas prilično “zaboli” zvuk udarca. U vožnji auto-putem pokazuje svoje drugačije lice. Ponaša se po principu Opelove stare škole; prilikom prelaska preko dugih neravnina auto se ne umiri odmah, već se blago zaljulja i zanjiše po vertikalnoj osi kako putnici ne bi poskočili.
Na red dolazi cena. “Insignija” sa “kozmo” paketom opreme, ovom konfiguracijom motora i menjača bez dodataka košta 28.010 evra sa PDV-om. Ne dozvolite da vas to uplaši, s obzirom da je uvek u toku neka akcija. Trenutno je u ponudi “insignija bejz” sa vrlo pristojnom opremom. U varijanti sa 1,8 benzincem od 140 KS košta 16.600 evra a za 500 evra više dobija se 1,4 turbo-benzinac iste snage. Ukoliko želite više opreme, na akciji je “drajv” paket sa kojim 1,4 turbo od 140 KS ima cenu od 18.990 evra i podrazumeva tempomat, dvozonsku “klimu”, senzore za kišu, navigaciju… Isti paket opreme sa testiranim motorom i menjačem košta 24.970 evra. Aleksandar Bursać
Prtljažnik od 500 litara je kao poručen za dugačka poslovna ili porodična putovanja
Poslednja reč tehnike za 800 evra
U “kozmo” paketu opreme mnogo toga je standard, ali je dosta toga i doplaćeno. I to prilično jeftino. Na primer, paket opreme pod nazivom „paket pomoći za vozača 2“ košta 800 evra i nudi atermički vetrobran, indikator za praćenje rastojanja od vozila ispred, sistem upozorenja od čeonog sudara, prepoznavanje znakova na putu, upozorenje za napuštanje saobraćajne trake, upozorenje na sudar sa vozilom ispred i automatsko kočenje, LED dnevna svetla, automatska duga svetla i adaptivni tempomat sa sistemom stani/kreni koji sam održava odstojanje od vozila ispred i po potrebi se zaustavlja, odnosno kreće! Za navedenih 800 evra ovo je zaista mnogo opreme koja je više nego korisna.
Tačped je uveden nakon restilizacije
Podešavanja kao na lap-topu
Za one koji vole haj-tek detalje, Opel je uveo specijalan sistem kontrole interfejsa preko tačpeda, slično kao na lap-top računarima. Ponaša se kao miš, tako da prstom klizite po njegovoj površini i time kontrolišete sve funkcije ozvučenja, telefona, navigacije… Naravno, sve to isto možete da obavite i preko velikog centralnog displeja koji je osetljiv na dodir. Na sreću ili nesreću, “insignija” je veliki auto, tako da je potrebno da se protegnete kako bi ste ga dohvatili. Zato je uveden džojstik, odnosno tač-ped koji ima i veštački odziv dok prstom prevlačite po njemu. Naime, dok kursor pomerate po ekranu, sva polja na njemu su razdvojena ne samo grafički, već ih osećate i na samoj podlozi po kojoj pomerate prst. Kliktanje, odnosno odabir željene funkcije vršite jednostavnim pritiskom na tač-ped. Možda na prvi pogled deluje komplikovano ali se vrlo brzo naviknete na njega.
Zbunjivanje prolaznika
“OPC lajn” dodatak je nešto što najviše privlači pažnju prolaznika. Spojleri izgledaju veoma atraktivno ali i točkovi. Ipak, felne dizajnirane u obliku ptičjeg gnezda prečnika 19 inča ne spadaju u ovaj paket i one su na spisku dodatne opreme. Standardne su 18 inča.
Opel Insignia 2,0 CDTI Cosmo Motor: zapremina 1956 ccm, snaga 120 kW (163 KS) pri 4000 o/min, maks. Obrtni moment 350 Nm pri 1750-2500 o/min, menjač automatski, 6 stepeni Dimenzije: 4830/1856/1498 mm, međuos. rastojanje 2737 mm, prtljažnik 500 l, rezervoar 70 l, masa 1636 kg, pneumatici 245/40 R 19 Performanse: maks. brzina 210 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 9,6 s, potrošnja 4,3/5,6/7,8 l/100 km, emisija CO2 148 g/km
Oprema Standard: ESP, prednji i bočni vazd. jastuci, vazd. zavese, senzori za farove sa detekcijom tunela, senzor za kišu, elektrohromatski retrovizor, elektro-podesivi retrovizori, maglenke, zatamnjeni prozori sa perforisanim zavesicama, elektro-pokretači prednjih i zadnjih prozora, sedište suvozača podesivo po visini, „vrhunska oprema za klimatizaciju“ (automatsko odmagljivanje prozora sa senzorom vlažnosti, atermički vetrobran, ventilacioni otvori za zadnja sedišta, zadnja utičnica za napajanje, filter za pročišćavanje vazduha), štitnik za sunce sa osvetljenim ogledalom, kožni volan, tempomat sa limiterom brzinem, centralni naslon za ruke pozadi, radio CD/MP3 sa 7 zvučnika, električna parkirna kočnica, pomoć pri kretanju uzbrdo, alu-felne 18 inča
Opcije: paket OPC (OPC Line amblem, spojleri, sportski volan, aluminijumske nožne komande, komande menjača na volanu), „paket pomoći za vozača 2“ (atermički vetrobran, indikator za praćenje rastojanja od vozila ispred, sistem upozorenja od čeonog sudara, prepoznavanje znakova na putu, upozorenje za napuštanje saobraćajne trake, upozorenje na sudar sa vozilom ispred i automatsko kočenje, LED dnevna svetla, automatska duga svetla, adaptivni tempomat sa sistemom stani/kreni), prednji i zadnji parking senzori, elektro-preklapanje retrovizora, ksenonski farovi, prednja elektro-podesiva sedišta sa memorijom, radio „Intellilink RF900 Navi“ sa tač-pedom, Bouz (Bose) premijum ozvučenje, kamera za vožnju unazad, alu-felne prečnika 19 inča
Svojevremena optimistična najava o ponovnom pokretanju proizvodnje u Tomosu zazvučala je dobro, ali i podosta nestvarno jer je slovenačka fabrika Hidria, u čijem je Tomos vlasništvu od 1998., posle brojnih bezuspešnih pokušaja prodaje slavnog imena, zauvek ugasila proizvodnju legendarnih mopeda.
Današnji Tomos ne zauzima ni pet odsto od nekadašnjeg, a i probni poligon se polako pretvara u zapuštenu livadu. Dovoljno da se zapitamo da li Slovenci pokušavaju da žive od nostalgije.
Ipak, kako objašnjava sadašnji generalni direktor Matijaž Kanduč, u Italiji i Engleskoj Tomos prolazi zbog retro izgleda, dok je u Holandiji sve podređeno racionalnosti – oni traže najjednostavnije modele ograničene na 25 km/h, koji se tamo (ali i u Sloveniji) voze bez registracije, kacige i vozačke…
Danas u fabrici radi samo dvadesetak ljudi. Okviri i pogonski motori proizvod su Tomosa, dok ostali delovi stižu uglavnom s Dalekog Istoka. Sve što naprave već je prodato, a Matijaž Kaduč tvrdi da je celi sistem održiv s mesečnom proizvodnjom od 400 do 500 motora. Mogli bi ih sklopiti i više, no kaže da za to trenutno nema ni potrebe ni novca. Ali, to je svakako dobra vest za auto-moto industriju u regiji. A možda i za ovdašnje poštare, verovatno nekada najveće obožavaoce legendarnog APN-a…
Nemačka policija je dobila novi model u svojoj floti – “folksvagen pasat GTE” sa hibridnim pogonom. Auto će se koristiti u Heligolend arhipelagu, malom ostrvu u severnom moru koje je nekada pripadalo Danskoj i Velikoj Britaniji a sada Nemačkoj.
Izuzev ambulatnih i vatrogasnih vozila, na ostrvu su dozvoljena samo električna vozila.
Inače, “pasat GTE” pokreće kombinacija 1,4 TSI motora od 156 KS i elektro-motora snage 115 KS. Ukupna snaga sistema je 218 “konja”, a maksimalni obrtni moment samo elektro-motora je 400 Nm koji je dostupan već iz stanja mirovanja.
Menjač je šestostepeni DSG sa duplim kvačilom. Deklarisana prosečna potrošnja je svega 2,0 l/100 km, odnosno 13 kWh/100 km. Emisija ugljen-dioksida je 45 grama po kilometru.
