Blog Stranica 67

Jubileji: 120 godina od početka proizvodnje delova za automobile u Zastavi

Ivan
-
0
Jubileji: 120 godina od početka proizvodnje delova za automobile u Zastavi

Rođendanom Fabrike automobila Zastava smatra se 26. avgust 1953. godine. Za predlog da se najveći deo ostvarene dobiti uloži u razvoj automobilske industrije, na referendumu se tog dana saglasilo 96 odsto zaposlenih u tadašnjim Zavodima “Crvena zastava”. Već 1953. godine, u kragujevačkoj fabrici proizveli su 162 vozila. Bili su to džipovi marke “vilis”. Istina, prva montaža vozila organizovana je u Kragujevcu neposredno pred Drugi svetski rat, 1940. godine, kada je montirano 250 kamiona marke Ševrolet sa benzinskim motorom.

Kampanjola je prvi model nastao iz saradnje sa Fijatom
Kampanjola je prvi model nastao iz saradnje sa Fijatom

Ipak, prava proizvodnja automobila u Zavodima počela je 1953. godine. Ugovor o otkupu licence sa Fijatom je potpisan 12. avgusta 1954. godine, a tri meseca kasnije počela je montaža prvih vozila modela “fijat AP-55” (“kampanjola), “fijat 1400 BJ” i “fijat 1100 B”. Proizvodnja automobila “zastava 750”, odnosno “fiće” počela je 1955. godine, a prestala 30 godina kasnije. “Fića” je prepakovan “fijat 600”, sa motorom zapremine 600, a kasnije i 750 kubika. U periodu razvoja modela “zastave 750”, snaga motora kretala se od 23 do 27 konjskih snaga, koliko je imao u poslednjoj godini proizvodnje. Ukupno je proizvedeno 923.487 primeraka ovog modela.

Fijat 1100 je prvi putnički automobil po napravljen licenci
Fijat 1100 je prvi putnički automobil po napravljen licenci

Za realizaciju plana povećanja proizvodnje na 12.000 vozila godišnje, započela je izgradnja novih proizvodnih kapaciteta automobilske industrije. Posle dve godine, proradile su montažne trake. Te godine proizvedeno je 13.719 utomobila.

Smatra se da je 1957. i 1958. godine postavljen čvrst temelj pratećoj industriji za snabdevanje proizvodnje polufabrikatima kao što su, na primer, odlivci i otkovci. Tada je počela i organizovana mehanička obrada delova šasije u Zavodima i mehanička obrada svih delova motora u “21. maju”, u Rakovici.

Proizvodnja fiće počela je 1955. godine
Proizvodnja fiće počela je 1955. godine

Uporedo sa proizvodnjom 53.493 automobila, 1968. godine, uz učešće Fijatovog kapitala i domaćeg kredita, prošireni su proizvodni kapaciteti na 85.000 vozila godišnje. Time je završena prva faza programa razvitka Fabrike automobila. Zavodi “Crvena zastava” imali su već sedam fabrika – pet u Kragujevcu, i po jednu u Makedoniji i Kosovu.

U početku je imao oznaku 600, a kasnije, povećanjem zapremine motora, postao je zastava 750
U početku je imao oznaku 600, a kasnije, povećanjem zapremine motora, postao je zastava 750

Prvi automobili marke Zastava izvezeni su 1965. godine. Najpre je izvezeno šest hiljada vozila u Poljsku, potom je usledio plasman na tržišta Finske, Kolumbije i Grčke, a kasnije je izvoz proširen na Holandiju, Belgiju, Nemačku i Francusku.

Fijat 1400 se kratko zadržao u proizvodnji
Fijat 1400 se kratko zadržao u proizvodnji

Zastava je šezdesete godine prošlog veka započela tako što je model “1400” zamenila modelom “1100”. Ovo vozilo, dizajnirano od strane Bertonea, neće proizvoditi samo Zastava i Fijat, već i nemački NSU Fijat i austrijski Štajer Fijat. “Fijat 1100” je 1955. imao 36 KS; osnažen je na 40 KS do 1957. i konačno, dobija 43 KS na samom kraju svog životnog veka 1966. godine. Bio je dostupan i “fijat 1200” sa 55 KS, ali njegovo vreme nije dugo trajalo jer je 1969. godine “zastava 128” zasenila deceniju staru liniju.

Zvali su ga jugoslovenski Mercedes - zastava 1300; tristać
Zvali su ga jugoslovenski Mercedes – zastava 1300; tristać

Sa zadnjim pogonom, disk kočnicama na svim točkovima i snažnim motorom koji je imao do 72 konjske snage, elegantni “tristać” je postao omiljeni jugoslovenski auto iz više klase. Proizvodio se od 1961. do tačno 20. decembra 1979. godine. Nove vlasnike je našlo 202.160 primeraka u verzijama sa motorima zapremine 1,3 i 1,5 litara. Čak i danas, mnogi u bivšoj Jugoslaviji misle da je “1300” najbolje Zastavino vozilo svih vremena – zovu ga “jugoslovenski mercedes”.

Karavan verzija je proizvedena u maloj seriji
Karavan verzija je proizvedena u maloj seriji

Fabrika kamiona se odvojila 1969. godine od fabrike automobila, i tada je potpisan ugovor o dugoročnoj poslovnoj saradnji sa proizvođačem kamiona Om iz Breše.

U Somboru, 1970. godine, osnovana je Fabrika dostavnih vozila, do skoro Zastava specijalni automobili.

Proizvodnja prvog sopstvenog vozila, tada srednje klase, “zastave 101”, počela je 15. oktobra 1971. godine. Model je razvijen na bazi “fijata 128”, koji je proglašen za auto godine 1967. Milioniti je proizveden 1991. godine, a rekordna godišnja proizvodnja bila je 1979. godine, kada je sa montažnih traka sišlo 88.918 “stojadina”. Ukupno ih je proizvedeno 1.273.532 primeraka.

Zastava 101 je bila među najmodernijim automobilima u klasi
Zastava 101 je bila među najmodernijim automobilima u klasi

Milioniti automobil marke “zastava” proizveden je 15. decembra 1975. godine. Proizvodni kapaciteti su 1980. godine prošireni na 200.000 automobila godišnje. Te godine otpočela je serijska proizvodnja modela “jugo”. Prvi automobil zvanično razvijen u Zastavi, “jugo 45” izrađen je ručno, 2. oktobra 1978. godine. Kao početak serijske proizvodnje “juga” u fabričku istoriju upisan je 28. novembar 1980. godine.

Jugo 45 iz 78 za druga tita

Ugovor o izvozu “juga” u SAD potpisan je 7. septembra 1984. godine. Prvi “jugo 55 GV” za izvoz u Ameriku proizveden je 9. septembra 1985. godine. U SAD je ukupno izvezeno 141.511 “juga”. Proizvodnu traku poslednji “jugo” napustio je 11. novembra 2008. Bio je to “koral in ekonomik” i imao je redni broj 794.428.

3918752364_9e802b65ed_b

“Florida” javnosti prvi put predstavljena 1987. godine. Prva “florida” sa montažnih traka je sišla 2. oktobra 1988. godine. Ukupno ih je proizvedeno 29.950 primeraka.

U pogonima kragujevačke fabrike proizvodio se i “uno” i ukupno je sa traka sišlo 2.620 jedinica, a fabrika je imala i “dopunski program” pa je tako prodavala automobile poznatije kao “pezejac”, “peglica”…

U Kragujevcu je sklopljeno i nekoliko hiljada una
U Kragujevcu je sklopljeno i nekoliko hiljada una

Kao rekordna, u istoriju Zastave upisana je, zlatnim slovima, 1989. godina. U sopstvenom proizvodnom programu proizvedeno je 180.950, a u industrijskoj kooperaciji 42.614 automobila i 4.827 kamiona. Izvezeno je 26.777 vozila čime je zaokružen proizvodni kapacitet na 220.000 vozila godišnje i ostvaren obim izvoza po osnovu industrijske korporacije u iznosu od 81.075.000 američkih dolara.

Zastava je imala 53.357 zaposlenih, a u njenu proizvodnju bilo je uključeno 280 preduzeća iz 130 mesta tadašnje Jugoslavije.

Dizajn floride potpisao je studio Đuđaro
Dizajn floride potpisao je studio Đuđaro

Kao kruna višegodišnje uspešne saradnje, 1991. godine usledio je potpis ugovora kojim Zastava i Iveko osnivaju zajedničku firmu Zastava kamioni. Proizvodni kapacitet je zaokružen na 11.000 kamiona. Ova fabrika, do tada je proizvela 180.000 i izvezla 36.000 lakih i kamiona srednje nosivosti.

Florida se početkom devedesetih dobro prodavala u inostranstvu
Florida se početkom devedesetih dobro prodavala u inostranstvu

Raspad SFRJ i ekonomske sankcije međunarodne zajednice u periodu od 1991. do1998. godine predstavljaju još jedan težak period u istoriji Zastave. U cilju opstanka proizvodnje, u Zastavi je osvojena proizvodnja 1.407 pozicija kupovanih u republikama bivše SFRJ, i 403 pozicije za automobile nabavljene iz uvoza, kao i 123 pozicija za kamione. Posle višegodišnje stagnacije, 1998. godine dolazi do postepenog oživljavanja proizvodnje i prodaje. Zastava je ponovo razorena 1999. godine. U bombardovanju je razrušeno 160.000 kvadratnih metara proizvodnih površina. Na obnovljenim proizvodnim linijama, u septembru iste godine sa traka silaze prvi automobili.

4875

Zastava je ukupno proizvela oko četiri i po miliona vozila. U 76 zemalja sveta izvezeno je oko 650.000 automobila.

Poslednji auto sa “Z” logoom je “zastava 10” sa rednim brojem 4.224.

Fijat i Srbija su 29. septembra 2008. godine potpisali ugovor o zajedničkom ulaganju, a preduzeće Fijat automobili Srbija osnovano je 14. oktobra, dan pred rođendan prvog “keca”…

Upravna zgrada Zastave
Upravna zgrada Zastave

Moglo je i drugačije

Prema nezvaničnim informacijama, neposredno pred početak raspada SFRJ, koncern VW i Zastava su potpisali memorandum o saradnji. Plan je bio da se proizvodnja u Vogošći poveća i na druge modele i proširi na Kragujevac. Rat je počeo a VW se okrenuo Škodi…

03

Tradicija duga 160. godina

1853. godine osnovano je prvo industrijsko preduzeće u Srbiji pod nazivom “Topolivnica”
1880. izrađena je prva puška sopstvene proizvodnje
1904. počinje popravka vozila i proizvodnja pojedinih auto-delova
1941. u fabrici je montirano 400 vojnih kamiona. Tada je fabrika imala 12 hiljada radnika
1953. osnovana fabrika automobila
1954. počinje sklapanje “džipa vilis”
1955. prvi “fića” izlazi iz fabrike
1965. Zastava počinje da izvozi svoje automobile
1971. pokrenuta je proizvodnja “zastave 101”
1980. počinje proizvodnja “juga”
1983. počinje projektovanje “zastave 103” (“florida”) i “zastave 104” (“florida” sedan)
1985. proizveden je i izvezen prvi “jugo GV” za američko tržište po novim standardima
1986. obeležena je proizvodnja tromilionite “zastave” od 1955. godine
1987. u februaru fabrika menja brend sa “Zastava” na “Yugo” – predstavljena je i prva “florida”

farm3_staticflickr_com_2613_4101628815_ac3af530d0_z

Naredna generacija Toyotinih baterija za električna vozila dobila sertifikat za proizvodnju

Dejan Danilović
-
1
Naredna generacija Toyotinih baterija za električna vozila dobila sertifikat za proizvodnju

Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije Japana izdalo neophodne sertifikate za istraživanje, razvoj i proizvodnju novih Toyotinih Performance baterija

Toyota je saopštila je da je japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije (METI) izdalo neophodne sertifikate za razvoj i proizvodnju Toyotinih baterija sledeće generacije (verzija Performance).

Sertifikati su izdati za proizvodnju nove generacije Perfomance baterija, kao i za istraživanje, razvoj i proizvodnju baterija s potpuno čvrstim jezgrom.

Politika nazvana „Inicijative za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja baterijama“, zasnovana je na Zakonu o unapređenju ekonomske bezbednosti. Njen cilj je jačanje proizvodne infrastrukture za izradu baterija, uključujući baterijske ćelije, materijale i proizvodnu opremu, koji su označeni kao kritični materijali. Proizvodnja baterija je industrija s mnogo opreme koja zahteva velika ulaganja u značajne objekte. Da bi japanska industrija baterija održala i unapredila svoje proizvodne mogućnosti i tehnologije, što obuhvata i industriju opreme i proizvođače materijala, obezbeđena je neophodna podrška vlade.

Napretkom razvoja i proizvodnje baterija u Japanu, Toyota ima za cilj da doprinese daljem razvoju industrije i jačanju proizvodne infrastrukture baterija. Pored toga, povećanjem konkurentnosti u primeni baterija, Toyota nastoji da poboljša tržišnu poziciju elektrifikovanih vozila i postigne neutralnost ugljenika rešavanjem problema na različite načine.

 

 

 

 

 

 

 

 

Daimler Truck stavlja fokus na CO2-neutralan dugolinijski transport

Aleksandar Bursać
-
0
Daimler Truck stavlja fokus na CO2-neutralan dugolinijski transport

Daimler Truck, jedan od najvećih svetskih proizvođača komercijalnih vozila, predstavio je u nedelju svoj put ka održivom transportu, pred sajam IAA Transportation 2024 u Hanoveru. Fokus kompanije je bio na temama dekarbonizacije i digitalizacije. Kompanija Daimler Truck prikazuje električni kamion Mercedes-Benz eActros 600 na baterije kao svoj najvažniji proizvod na ovom sajmu. Sa svojom novom e-perjanicom, proizvođač namerava da dekarbonizuje dugolijiski transport, koji je odgovoran za dve trećine, a samim tim i za najveći deo CO2 emisije u kamionskom saobraćaju.

Visok kapacitet baterije od više od 600 kilovat sati i nova, posebno efikasna električna pogonska osovina razvijena u kompaniji omogućavaju modelu eActros 600 da postigne domet od 500 kilometara bez međupunjenja. Ovaj opseg se postiže u veoma realnim uslovima koji odražavaju standardnu upotrebu sa 40 tona mase vučnog voza; ova cifra takođe može biti značajno premašena u zavisnosti od stila vožnje i rute koja je uključena. eActros 600 će moći da putuje mnogo dalje od 1.000 kilometara dnevno. Ovo je omogućeno dopunjavanjem tokom zakonski propisanih pauza vozača – čak i bez megavatnog punjenja – pod uslovom da su kapaciteti za punjenje dostupni.

Ovog leta, dva pred-serijska proizvodna prototipa učestvovala su u skoro sedmonedeljnom testu kako bi demonstrirali operativne performanse eActros 600, putujući više od 15.000 kilometara kroz 22 evropske zemlje. Bio je to najobimniji test u istoriji Mercedes-Benz kamiona. Svaki od dva e-kamiona putovao je sa masom vučnog voza od 40 tona i koristio isključivo javne stanice za punjenje. Vozila su tokom cele ture uspešno demonstrirala visoku energetsku efikasnost modela eActros 600: tokom čitavog trajanja putovanja, prototip opremljen specijalnom opremom za merenje potrošnje uspeo je da postigne prosečnu potrošnju od 103 kilovat sata na 100 kilometara. Računajući energetski sadržaj dizela, ovo bi se pretvorilo u potrošnju od oko 10 litara na 100 kilometara, što bi bilo nemoguće postići sa kamionom na konvencionalni pogon. Na brojnim dnevnim etapama ture, čak bi teoretski bilo moguće postići domet od više od 600 kilometara bez dopunjavanja. U proseku, bilo je moguće pokriti rekuperiranom energijom oko 25 procenata potrošene energije pogona eActros 600.

Mercedes-Benz eActros 600

U zavisnosti od rute, topografije i temperature, dnevna potrošnja se kretala između 85 kilovat sati na 100 kilometara – tokom spusta od Madrida do Bilbaa (oko 360 kilometara) pod veoma dobrim putnim i vremenskim uslovima – i 140 kilovat sati na 100 kilometara od Alte do Nord Kejpa (oko 240 kilometara) sa najnižom temperaturom od 7 stepeni Celzijusa, i gde je deo puta bio neasfaltiran. Tokom putovanja, oko 30 novinara iz 20 evropskih zemalja, uglavnom za volanom, stavilo je na test operativne performanse drugog prototipa – ne samo u pogledu potrošnje, već i, na primer, u pogledu dinamike upravljanja. Čak i sa ovim vozilom potrošnja je u proseku bila veća za samo oko 6 odsto. To znači da se navedeni domet od 500 kilometara sa jednim punjenjem baterije pokazao kao realan faktor planiranja tokom putovanja.

Daimler Truck obeležava početak serijske proizvodnje modela eActros 600 krajem novembra u fabrici Mercedes-Benz Vert. Prva vozila kupaca eActros 600 trebalo bi da budu proizvedena i registrovana pre kraja 2024. godine. Takođe, fabrike Daimler Truck u Manhajmu, Kaselu i Gagenau igraju važnu ulogu. Oni isporučuju komponente potrebne za baterijsko-električni pogon modela eActros 600, kao što su električna osovina, komponente prenosa i prednja kutija, koja kombinuje brojne visokonaponske i niskonaponske komponente i nalazi se u nekadašnjem instalacionom prostoru motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Tokom događaja „Daimler Truck Media Night“ u Hanoveru, eActros 600 je otišao na noćno povratno putovanje do Berlina i nazad. Prvo, da se uživo demonstrira njegova upotrebljivost u svakodnevnom životu i, drugo, da se pošalje poruka političkim donosiocima odluka ne samo u Berlinu, već i u Briselu: Daimler Truck vozila sa nultom emisijom su spremna, sada mora uslediti infrastruktura za punjenje.

Od početka prodaje krajem prošle godine, Daimler Truck je već zabeležio 2.000 porudžbina za eActros 600, a tu su i pisma o namerama.

Mercedes-Benz eActros 600

Da bi e-mobilnost bila jednostavna i profitabilna za kupce, osim kupovine električnih kamiona, Daimler Truck lansira novi brend TruckCharge u Evropi kako bi se poklopio sa početkom IAA. Ovaj naziv objedinjuje ponudu kompanije koja se odnosi na e-infrastrukturu i punjenje električnih kamiona, odnosno konsalting i infrastrukturu, kao i rad elektrificiranih depoa za transportna i industrijska preduzeća. Deo ponude uključuje Fleetboard Charge Management, koji pruža holistički pregled svih interakcija između električnih kamiona u floti i sopstvenih stanica za punjenje kompanije, Charging Card, koja omogućava bezgotovinsko punjenje u pokretu, i finansiranje infrastruktura za punjenje.

IAA štand Mercedes-Benz Trucks-a i FUSO-a nalazi se u hali 19/20. Mogućnosti vožnje nekih od proizvoda počinju na štandu, a neke od vožnji će se odvijati na otvorenom prostoru sajma i na javnim putevima. Dalji IAA istaknuti proizvodi koje kompanija Daimler Truck prezentuje uključuju FUSO Next Generation eCanter kao potpuno električno vozilo za sakupljanje otpada, Mercedes-Benz GenH2 kamion, novi Mercedes-Benz Actros L sa poboljšanom aerodinamikom koji ima svoju sajamsku premijeru, novi električni Mercedes-Benz eCitaro K gradski autobus sa kraćim međuosovinskim rastojanjem koji je svetska premijera i novi Mercedes-Benz Tourismo Safety Coach kao javna premijera. Još jedna fokusna tačka Daimler Truck Media Night-a bio je očekivani kvantni skok kada je u pitanju digitalizacija – ključna reč: „softverski definisano vozilo” – što će biti sledeća tehnološka revolucija za proizvođača.

U Beogradu premijerno predstavljeni osveženi Cupra Formentor i Leon

Aleksandar Bursać
-
0
U Beogradu premijerno predstavljeni osveženi Cupra Formentor i Leon

Na specijalnoj žurci u Beogradu su predstavljena dva nova modela brenda CUPRA. U prijatnom ambijentu uz snažne emocije prisutni su imali priliku da se upoznaju sa novim modelima Formentor i CUPRA Leon, koji dolaze da nastave i nadograde uspeh svojih prethodnika.

Cupra Leon & Cupra Formentor

Prisutnima se obratio generalni direktor kompanije Porsche Srbija i Crna Gora, Miloš Vujanović:
“Glavni razlog zbog kog smo se večeras okupili jeste to što imamo priliku da vam predstavimo dva izuzetno važna modela za CUPRA brend: Formentor i CUPRA Leon. Oba modela su osnova i budućnost našeg najmlađeg brenda.
Večeras ćete da vidite značajan iskorak, ne samo u dizajnu, već i primeni najmodernijih tehnologija. Formentor, kao prvi model dizajniran za brend CUPRA za vrlo kratko vreme je postao, ne samo najprodavaniji CUPRA model u Srbiji, već i najprodavaniji model u Crossover SUV segmentu u Evropi. Što se tiče “kralja” – Leona večeras imate prilku da se uverite da je to automobil sa 100% CUPRA genima.”

Cupra Leon & Cupra Formentor
Miloš Vujanović, generalni direktor kompanije Porsche Srbija i Crna Gora

CUPRA Leon je lansiran prvi put 2020. godine sa CUPRA logom. Ovaj model je odigrao ključnu ulogu u širenju brenda. Ubrzo je predstavljena i njegova krosover verzija pod nazivom Formentor, namenjena onima kojima više prija estetika sa povišenim odstojanjem od tla.

Cupra Leon & Cupra Formentor

“Dizajn je razlog broj jedan zašto se ljudi odlučuju za CUPRA vozila a i razlog zašto su naši kupci u proseku 10 do 15 godina mlađi od kupaca konkurencije. Pored dizajna, drugi ključni stub CUPRA brenda su performanse i korisničko iskustvo. Određeni broj vozila je spreman za brzu isporuku a u saradnji sa našim partnerima iz Porsche Finansijske Grupacije spremili smo atraktivne ponude finansiranja. Početna cena modela Formentor je od 34.900 evra za verziju sa 150 konjskih snaga i automatskim DSG menjačem, dok cena za CUPRA Leon startuje od 31.000 evra, izjavio je Dragan Prljinčević, direktor marke CUPRA.

Test redizajniranog modela Cupra Formentor možete da pročitate u najnovijem izdanju Auto magazina koje je od danas na kioscima širom zemlje.

Kia prvi put izlaže na IAA sajmu u Hanoveru

Aleksandar Bursać
-
0
Kia prvi put izlaže na IAA sajmu u Hanoveru

Po prvi put, Kia učestvuje na IAA Hannoveru, od 16. do 22. septembra 2024. godine, a ključni deo događaja je evropska premijera namenskih električnih vozila (PBV) ovog korejskog brenda.

PBV je skraćenica za “Platform Beyond Vehicles”. Na Kijinom štandu (dvorana 13, lokacija C71) predstavljen je koncept PV5 High Roof, koncept PV5 People Mover, koncept PV5 3D i koncept PV7. Potpuno električni, povezani i prilagodljivi, Kijini PBV-i su revolucionarni pristup tržištu lakih komercijalnih vozila, a uvođenje serijskih varijanti planirano je za leto 2025.

Od razvoja do implementacije, Kia PBV vozila su namenjena B2B i privatnim korisnicima. Kao sveobuhvatna rešenja za mobilnost, PBV na jedinstven način kombinuju električna vozila prikladna za namenu sa naprednim softverskim rešenjima, bežičnim ažuriranjima i, kako se navodi u saopštenju, najboljim dimenzijama u klasi i utovarnim kapacitetima, uz izvrsnu manevarsku sposobnost i najnižom visinom ulaza na tržištu.

Vožnjom na biogorivo proslavljen 35. rođendan Mazde MX-5

Aleksandar Bursać
-
0
Vožnjom na biogorivo proslavljen 35. rođendan Mazde MX-5

Kako bi proslavili 35 godina Mazde MX-5, četiri Mazde MX-5, po jedna iz svake generacije, vozile su rutu dugu 1000 milja od Land’s Enda do John O’ Groatsa koristeći održivo gorivo. U potpunosti pogonjen stopostotnim biogorivom kompanije Coryton, najprodavaniji sportski automobil sa dva sedišta na svetu postao je prvi automobil koji je odvezao deonicu od jednog do drugog kraja Ujedinjenog Kraljevstva koristeći održivo gorivo.

Četiri automobila koja su završila vožnju od 1000 milja bila su iz Mazdine UK Heritage flote – 1,6-litarski Mk1 iz 1990. godine kada je taj automobil lansiran u UK-u, Mk2 koji je lansiran prilikom 10. godišnjice, Mk3 koji je lansiran prilikom 25. godišnjice i Mk4 koji je lansiran prilikom 30. godišnjice – svaki od njih predstavlja ključni orijentir u istoriji modela MX-5.

Mazda MX-5 biogorivo

Svaka generacija Mazde MX-5 završila je putovanje koristeći SUSTAIN 100 RON E5, biogorivo druge generacije kompanije Coryton koje ne sadrži fosilna goriva i proizvedeno je od poljoprivrednog otpada i nusproizvoda useva koji se ne mogu koristiti za hranu. Bez potrebe za prepravkama na automobilima, ovo gorivo koristi ugljenik koji već postoji u atmosferi, a biljke ga apsorbuju dok rastu i time ga recikliraju i ono ne ispušta dodatni CO2, kao što to čine fosilna goriva.

Iako stopostotno biogorivo koje se koristilo trenutno nije javno dostupno za kupovinu, druga održiva goriva jesu. Ona demonstriraju ulogu koju održiva goriva mogu da odigraju u dekarbonizaciji i modernih i klasičnih automobila i dodatno naglašavaju kako održiva goriva mogu da dopune Mazdin pristup od više rešenja u postizanju klimatske neutralnosti.

Od juna 2023, Mazdina UK Heritage flota koristi održivo gorivo SUSTAIN Classic 80, koje je komercijalno dostupno javnosti.

Mazda MX-5 biogorivo

Hyundai i GM objavili saradnju

Aleksandar Bursać
-
0
Hyundai i GM objavili saradnju

GM i Hyundai će tražiti načine da iskoriste svoj komplementarni obim i snagu za smanjenje troškova i bržu ponudu šireg spektra vozila i tehnologije kupcima. Potencijalni projekti saradnje su usmereni na zajednički razvoj i proizvodnju putničkih i komercijalnih vozila, motora sa unutrašnjim sagorevanjem i tehnologija čiste energije, električne energije i vodonika.

Dva vodeća svetska proizvođača originalne opreme će takođe razmotriti mogućnosti za kombinovani izvor u oblastima kao što su sirovine za baterije, čelik i druge oblasti.

Okvirni sporazum su potpisali izvršni predsednik kompanije Hyundai Motor Group Euisun Chung i predsednica i izvršna direktorka GM-a Mary Barra.

Fleksibilnost agilnost Hyundaija i GM-a omogućiće obema kompanijama da istraže razvoj svojih zajedničkih sposobnosti.

Fiat 128 se pojavio pre 55 godina!

Ivan
-
0
Fiat 128 se pojavio pre 55 godina!

Daleke 1969. godine počela je proizvodnja „fijata 128“. Bio je to trenutak kada je došlo do kompletnog raskida sa prošlošću na polju mehanike. Dotadašnji „fijat 1100“, koji se smatrao uspešnim modelom, zamenjen je „stodvadesetosmicom“. Razlika je bila ogromna. Iako je zadržan kockasti dizajn koji je bio aktuelan u to vreme, tehnički je predstavljao revoluciju.

Fijat 128 je prvi savremeni auto sa prednjim pogonom
Fijat 128 je prvi savremeni auto sa prednjim pogonom

Bio je to prvi kompaktni auto na svetu sa prednjim pogonom koji je objedinio poprečno postavljen motor pogonjen zupčastim kaišem sa ventilima bez klackalica, bregasto vratilo u aluminijumskoj glavi motora, mekferson ogibljenje napred sa disk kočnicama a pozadi trougaona. U to vreme se pojavio i „ford eskort“ prve generacije koji je, u poređenju sa Fijatovom tehnologijom, bio apsolutno zastareo. Čak je i „opel kadet C“, koji se proizvodio od 1973. do 1979, imao pogon na zadnjim točkovima, dok je prednji krajem šezdesetih imala samo nekolicina modela. U startu su bila predviđena dva motora, zapremine 1116 i 1290 kubika. Snaga se razlikovala od verzije do verzije, tako da se kretala u rasponu od 50 KS za 1,1 do 75 “konja” za 1,3. Ipak, proizvodnja Zastave 128 počela je kod nas tek sredinom 1980. godine.

Karavan pravljen u Italiji imao je troja vrata
Karavan pravljen u Italiji imao je troja vrata

Auto je bio dugačak 3,85 metara, što je još jedan pokazatelj koliko su današnji automobili porasli. Inovativan dizajn i konstrukcija su doveli do toga da je čak 80 posto zapremine karoserije bilo korisno upotrebljivo, a 20 posto je odlazilo na skladištenje mehaničkih komponenti. To je omogućeno zahvaljujući poprečno postavljenom motoru i menjaču. Šef projektanskog tima je bio čuveni Dante Đakoza, koji se smatra ocem svih “fijata” od pedestih do sedamdesetih godina prošlog veka. Rezultat njihovog rada najbolje je sagledati kroz mnogobrojna priznanja stručnjaka i kolega iz drugih auto-kompanija. Kruna svega je bilo proglašenje za Auto godine 1970.

Reli varijatna ima motor od 1,3 litra sa 68 konja i instrumente koje je Zastava kasnije koristila u modelu 101 Specijal
Reli varijatna ima motor od 1,3 litra sa 68 konja i instrumente koje je Zastava kasnije koristila u modelu 101 Specijal

S obzirom da je Fijat proizvođač koji veoma ceni i propagira sportske karakteristike svojih modela, već 1971. predstavljena je “reli” verzija. Auto je, osim dvoja vrata, imao i sportske detalje, počevši od branika, alu-felni, pa sve do sportskih instrumenata i volana. Inače, sportski instrumenti iz “relija” sa sve obrtomerom i meračem pritiska ulja su kasnije ugrađivani u “zastavu 101 specijal”. Još jedna razlika “reli” verzije u odnosu na standardnu su drugačija zadnja svetla – umesto pravougaonih, imao je po dva okrugla svetla. Pod haubom se nalazio motor od 1290 ccm, sa 68 “konja”.

Kupe varijanta se pravila sa dve verzije motora i dva nivoa opreme
Kupe varijanta se pravila sa dve verzije motora i dva nivoa opreme

Iste godine Fijat je iznenadio javnost još jednim modelom – “fijatom 128 kupe”. Iako je izgledao potpuno drugačije u odnosu na sedan, mehanički je bio zasnovan na njemu, ali sa kraćim međuosovinskim rastojanjem. Njegova zvanična oznaka je bila “fijat 128 sport”, a motori su bili dodatno pojačani – 1,1 je dobio 64 KS, a 1,3 75 KS. Jeftinija varijanta je imala četvrtaste a skuplja udvojene okrugle farove i još mnogo luksuznijih i drugačijih detalja kao što su četvrtasti farovi i svetla za vožnju unazad.

Prva restilizacija iz 1974. godine četiri godine kasnije zaživela je i u Zastavi
Prva restilizacija iz 1974. godine četiri godine kasnije zaživela je i u Zastavi

Prva restilizacija “stodvadesetosmice” dogodila se 1974. godine. Auto je dobio novu prednju masku, gumenu traku na branicima, a novina je bilo uvođenje verzije “128 specijal”, koja je imala bogatiju opremu i finije materijale u kabini. Motor je pozajmljen iz “relija”, ali je oslabljen na 60 KS.

Komandna tabla verzije specijal bila je primetno unapređena
Komandna tabla verzije specijal bila je primetno unapređena

Još jedna značajna izmena dogodila se godinu dana kasnije – tada je veliku estetsku transformaciju imala kupe verzija, kao odgovor Folksvagenu na tek predstavljeni “VW široko”. “Fijat” je postao duži, sa drugačijim prednjim i zadnjem krajem koji je dobio velika vrata prtljažnika i razdvojeno svako svetlo zasebno. Umesto “128 sport”, postao je “128 kupe”. Mnogi smatraju da je ovaj auto bio ispred svog vremena po konceptu i dizajnu i da je to glavni razlog što nije ostvario veći uspeh na tržištu. Poslednju evoluciju imao je 1978. godine sa prelepim sportskim enterijerima u jednoj boji, najčešće sa kariranim, odnosno pepito dezenima. Na žalost, ova verzija je prošla gotovo neprimećena.

Produženi zadnji deo redizajniranog kupea nije lep, ali se uklapa u dizajnerske trendove sa kraja sedamdesetih
Produženi zadnji deo redizajniranog kupea nije lep, ali se uklapa u dizajnerske trendove sa kraja sedamdesetih

Poslednja i najveća restilizacija “fijata 128” usledila je 1976. godine. Tada je nastao auto kakvog poznajemo sa naših puteva – sa plastičnim branicima, velikim zadnjim svetlima i potpuno drugačijim enterijerom sa novom komandnom tablom. Time je praktično započeta era upotrebe velike količine plastike u automobilima. Novina je bila uvođenje karavan verzije pod nazivom “panorama” ili “familijare”, kako su je Italijani još zvali. Imala je samo troja vrata i nastala je po ugledu na argentinsku verziju karavana sa petoro vrata, koja se nikad nije proizvodila za evropsko tržište.

Obilje prostora za putnike napred zahvaljujući ravnom podu
Obilje prostora za putnike napred zahvaljujući ravnom podu

Zvanični naslednik “stodvadesetosmice” je “fijat ritmo”, koji se pojavio 1978. godine. Ipak, sa nepromenjenim dizajnom i motorima, “128” ostaje u proizvodnji u Italiji još pet godina, sve do 1983. godine. Ukupno je napravljeno 3.107.000 primeraka, ne računajući primerke napravljene u drugim zemljama.

Zanimljivo je da je “fijat 128” tokom sedamdesetih prodavan ne samo u Evropi i Južnoj Americi već i u SAD-u i u Japanu, a primerci za ta tržišta su dolazili iz Italije.

Aleksandar Bursać

Argentinci su pravili karavan varijantu sa petora vrata
Argentinci su pravili karavan varijantu sa petora vrata

Globalni auto

Izvan Italije, “stodvadesetosmica” se proizvodila u nekoliko zemalja na različitim kontinentima.  U Srbiji je proizvedeno ukupno 228.274 primerka i to počevši od 16. maja 1980. godine. Od tog broja, 71.904 primerka su izvezeni u delovima u Egipat, gde su sve do 2009. sastavljani u fabrici NASR za lokalno tržište.

Iz fabrike u Argentini je sišlo najviše primeraka, ukupno 255.110 i to od januara 1971. do decembra 1990. Oni su imali i “super europa” verziju koja je imala drugačiji prednji i zadnji kraj po ugledu na “fijat arđentu”, a imala je i motor zapremine 1,5 litar.

Španija je pod brendom Seat proizvodila samo kupe verziju i to sa starim motorom od 1200 kubika iz “fijata 124”. Taj auto, na žalost, nije imao velikog uspeha i napravljen je u 31.893 primeraka.

Izvestan broj primeraka je sastavljen u Maroku, Kolumbiji, kao i na Šri Lanci, gde se proizvodio do 1978. godine.

Pionir: poprečno postavljeni motor i menjač, mekferson ogibljenje; recept za uspeh koji se i dan danas koristi u auto industriji
Pionir: poprečno postavljeni motor i menjač, mekferson ogibljenje; recept za uspeh koji se i dan danas koristi u auto industriji

Nezvanični “kum” “golfu”

U trenutku početka proizvodnje “fijata 128” 1969. godine, aktuelan Folksvagenov model u kompaktnoj klasi bila je “VW buba”. Prema nekim pričama iz inženjerskih krugova tog vremena, čuveni dizajner automobila Đorđo Đuđaro je 1970. godine otišao u Folksvagen da im predstavi skice “golfa”. Kažu da je tada u fabrici slučajno video “fijat 128” rasklopljen u delove, pa se pretpostavlja da je ideje za dobar deo mehaničke konstrukcije “golfa” prve generacije dao upravo Fijat.

X1/9, jeftini kupe sa motorom u sredini; koncept koji nam nedostaje u 21. veku!
X1/9, jeftini kupe sa motorom u sredini; koncept koji nam nedostaje u 21. veku!

Mali “ferari”

Konstruktor motora “fijata 128” bio je legendarni Aurelio Lampredi, čovek koji je je svoju karijeru započeo u Pijađu, a nastavio je 1946. u Ferariju, za koji je konstruisao čuvene V12 motore koji su primenu našli u trkačkim i putničkim verzijama.

Fijatovi motori su praktično bili smanjene verzije Ferarijevih motora. Osim 1,1 i 1,3 verzije, povećanjem prečnika i hoda klipova dobijene su još 1,4, 1,5 i 1,6 verzije iste konstrukcije, od kojih se poslednji u “fijatima” proizvodio sve do kraja devedesetih u “tipu/tempri” ali i u “bravo/bravi” i “delti” kao “tork” (obrtni moment) motor sa dva bregasta vratila u glavi i 16 ventila.

Na bazi motora “fijata 128” (128 tip A) razvijen je i veliki Fijatov V6 motor od 2,9 i 3,2 litra koji se ugrađivao u “fijat 130”. Jedine turbo verzije su imali 1,3 i 1,4 koji su našli primenu u “unu” i “puntu” prve generacije.

Zastava 101 je prvi savremeni hečbek!
Zastava 101 je prvi savremeni hečbek!

Revolucija u klasi

“Fijat 128” je praktično predstavljao revoluciju u kompakt klasi sa mnogobrojnim verzijama. Ni jedan drugi auto do tada nije imao toliko različitih karoserija – sedan sa dvoje i četvoro vrata, kupe, karavan, hečbek sa dvoje i četvoro vrata (“zastava 101”), pa čak i roudster varijantu u vidu “fijata X 1/9”, koji je imao centralno postavljen motor i zadnji pogon. Mnogobrojni karoseristi su na bazi “128” stvarali svoje kreacije, kao što su Moreti i Bertone.

Modernu mehaniku fijata 128 iskoristili su mnogi tjuneri početkom 70-tih godina
Modernu mehaniku fijata 128 iskoristili su mnogi tjuneri početkom 70-tih godina

Na Škoda Classic Tour učestvovalo 212 starinskih automobila

Aleksandar Bursać
-
0
Na Škoda Classic Tour učestvovalo 212 starinskih automobila

Svake godine Škoda Classic Tour vodi učesnike kroz fascinantne lokacije. Ova prilika nije bila izuzetak; organizatori su osmislili zanimljivu rutu koja uključuje tradicionalni obilazak proizvodnog pogona, gde su se posade fotografisale s prototipovima modela Škoda Elroq.

Put ih je takođe prvi put doveo do Škoda centra za delove, ogromnog skladišnog pogona proizvođača automobila za rezervne delove. Obilazak je zatim odveo učesnike na inače zabranjen Škoda poligon za testiranje u Úhelnicama. Putovanje od 126 km bilo je podeljeno u dve etape, s dvadesetominutnom pauzom za osveženje u slikovitim vrtovima dvorca Dětenice. Posade su prešle tradicionalnu ciljnu crtu u Muzeju letenja Metoděj Vlach u Mladá Boleslavi. Događaj je bio otvoren za automobile svih brendova proizvedenih pre 1994. godine.

Škoda Classic Tour 2024

Okupljanje ljubitelja starinskih automobila i tehnologije, Škoda Classic Tour spaja opuštenu porodičnu atmosferu sa svim elementima regularnih relija. Učesnici su prolazili rutom koristeći detaljnu knjižicu s tačkastim strelicama i rešavali tri testa preciznosti osmišljena za procenu koordinacije između vozača i suvozača. Ovi segmenti zahtevaju od posada da ih završe što je moguće bliže unapred određenom vremenu, s oduzimanjem kaznenih bodova za sva odstupanja—tačnije, jedan bod za svaku razliku od 0,01 sekunde. Pobednik Škoda Classic Tour-a je posada s najmanje kaznenih bodova na kraju dana.

Škoda Classic Tour 2024

Nazivi ovogodišnjih preciznih testova obeležila su nekoliko značajnih Škoda jubileja u 2024. godini, naime 50 godina od debija modela Škoda 200 RS na Barum Rally-ju, 60 godina od lansiranja modela Škoda 1000 MB i 25 godina od premijere modela Škoda Fabia.

Pobednik 11. Škoda Classic Tour-a bio je Eduard Suchý vozeći Alfa Romeo Spider iz 1981. godine, koji je takmičenje završio sa samo 326 kaznenih bodova. Prestižni tradicionalni trofej u Concours d’élégance, koji dodeljuje žiri koji je uključivao stručnjake za restauraciju Škoda muzeja, ove je godine osvojila posada Martina Kosíka sa svojom Škoda 1000 MBX iz 1968. godine.Škoda Classic Tour 2024

Toyota i BMW sarađuju na tehnologiji vozila na vodonik

Aleksandar Bursać
-
0
Toyota i BMW sarađuju na tehnologiji vozila na vodonik

S ciljem da prošire liniju putničkih automobila na gorivne ćelije, Toyota i BMW zajedno razvijaju sistem gorivnih ćelija treće generacije i rade zajedno na stvaranju infrastrukture

Toyota Motor Corporation (Toyota) i BMW Group (BMW) potpisali su sporazum o jačanju saradnje u sektoru vodonika, s ciljem stvaranja vodoničnog društva i dostizanja ukupne neutralnosti ugljenika. Obe kompanije će zajedno raditi na razvoju sistema gorivnih ćelija i unapređenju infrastrukture.

Dve kompanije su u decembru 2011. potpisale sporazum o uspostavljanju srednjoročne saradnje u oblasti zaštite životne sredine i zajedno su unapredile razvoj ekoloških tehnologija, uključujući gorivne ćelije i sportske automobile, više od jedne decenije. Deleći zajedničku viziju „ostvarivanja vodoničnog društva”, dve kompanije će nastaviti da ubrzano rade na tehnološkim inovacijama u sistemima gorivnih ćelija.

Toyota i BMW

Dve kompanije će pružiti širi spektar opcija kupcima opremanjem više putničkih automobila sistemima gorivnih ćelija

Toyota i BMW sarađuju na razvoju sistema gorivnih ćelija treće generacije, koji će biti ugrađen u modele obe kompanije, kako bi kupcima pružili širi spektar električnih vozila s gorivnim ćelijama (FCEV). Kao prvi korak, BMW planira da lansira svoj prvi masovno proizvedeni FCEV model 2028.

Obe kompanije će takođe raditi na stvaranju sinergije kroz saradnju u razvoju i nabavci, kao i na smanjenju troškova spajanjem pogonskih jedinica da bi se povećala potražnja za komercijalnim i putničkim vozilima. Time što će FCEV postati pristupačnija opcija, partnerstvo će doprineti stvaranju moćnijeg vodoničnog društva.

Toyota i BMW

Uspostavljanje održivih mreža snabdevanja vodonikom

Obe kompanije veruju da je rad s partnerima istomišljenika od suštinskog značaja za realizaciju vodoničnog društva. S obzirom na potrebu za stvaranjem klastera potražnje za vodonikom u ranim fazama popularizacije, Toyota i BMW će podsticati održivo snabdevanje vodonikom stvaranjem potražnje i bliskom saradnjom s kompanijama za proizvodnju vodonika, kao i s objektima za distribuciju i punjenje goriva, kako bi se obezbedilo stabilno snabdevanje vodonikom i smanjili troškovi.

Toyota i BMW
S leva na desno: Hiroki Nakajima, član borda direktora, izvršni potpredsednik Toyota Motor Corporation; Koji Sato, predsednik i član Upravnog odbora (predstavnički direktor) Toyota Motor Corporation; Oliver Zipse, predsednik Upravnog odbora BMW AG; Frank Weber, član upravnog odbora BMW AG, razvoj;

 

1...666768...628Stranica 67 od ukupno 628