Vazdušni jastuci su jedna od najznačajnijih inovacija Mercedes-Benza u oblasti pasivne bezbednosti. Za ovu priču o uspehu, 23. oktobar 1971. bio je važan datum: tog dana, tadašnja kompanija Daimler-Benz AG prijavila se za patent pod nazivom „Uređaj za zaštitu od udara za putnike u motornom vozilu“ (specifikacija patenta DE 21 52 902 C2).
Inženjeri ovog brenda radili su na vazdušnim jastucima na naduvavanje od 1966. Krajem 1980. isporučeni su prvi u limuzini S-klase (model serije W126) sa kombinovanim vazdušnim jastukom za vozača i zatezačem pojaseva. Sistem je svoju svetsku premijeru proslavio na Međunarodnom sajmu automobila u Amsterdamu (IAMS), održanom od 5. do 15. februara 1981.
Godine 1992. vazdušni jastuci za vozača i suvozača uvedeni su kao standardna oprema, prvo u modelima S-klase, SL i 400 E i 500 E (model serije W124). Za sve ostale modele, sigurnosni sistem je bio dostupan kao opcija. Ovaj „uređaj za zaštitu od udara“ ušao je u gotovo sve nove automobile proizvedene u poslednje četiri decenije.
U SAD-u je ugradnja prednjih vazdušnih jastuka za vozača i suvozača postala zakonski uslov 1997. godine. U interesu bezbednosti, Mercedes-Benz je stalno razvijao tehnologiju vazdušnih jastuka. Važne dodatne inovacije bili su bočni vazdušni jastuci (1995), vazdušni jastuci na prozoru (1998), bočni jastuci za glavu/grudni koš (2001), jastuk za kolena (2009) i, 2013, bočni jastuk za grudi/karlicu, jastuk i vazdušni jastuk za pojas, kaiš za pojaseve na naduvavanje.
U S-klasi u seriji modela W221, predstavljenoj 2005. godine, generator gasa punio je vazdušne jastuke vozača i suvozača u dve faze, u zavisnosti od težine nesreće. U trenutnoj S-klasi (model serije W223), frontalni vazdušni jastuci su prvi put dostupni za dva spoljna zadnja sedišta.
Četrdeset godina posle uvođenja vazdušnih jastuka, ovo je prvi put da je primenjen potpuno novi koncept, i to posebno pogodan za uslove pozadi.
Veliki broj aktivnih i pasivnih bezbednosnih sistema i inovacija, mnogi iz Mercedes-Benza, doprinose smanjenju broja povređenih ili poginulih na putevima. Na primer, broj smrtnih slučajeva u saobraćaju u Nemačkoj pao je sa 18.753 u 1971. na 2.719 u 2020.
Neki vozači ih ne vole, misle da nemaju uticaja na bezbednsot. To vuče iz vremena kada su se jastuci samiod sebe otvarali i bili uzrok za saobraćajne nesreće i gubitke života. Danas takvi incidenti su veoma retki. Ipak su vazduni jastuci odličan izum