U konkretnom slučaju ona narodna da “žena može da bude sa sela, al’ auto mora bit’ iz Njemačke” je samo delimično primenljiva. Iako osnovna “911-ica” dolazi iz Štutgarta, britanski roker Rob Dikinson je svoju auto radionicu smestio na Zapadnu Obalu SAD, u Los Anđeles.
Znamo, da sad premotavate po glavi to prezime Dikinson, i ne nije reč o Brusu Dikinsonu legendarnom frontmenu Ajron Mejdna, ali jeste njegov rođak.
Tema ove priče nije rodoslov Dikinsonovih, već prepravljeni “911”. Kad je Porše u pitanju sigurno ste videli sve i svašta.
Od tjunera tu su Ruf, Strosek, Gembala, Tekart, Kremer i desetine drugih radionica koji imaju želju da poboljšaju nešto što je samo po sebi blizu savršenstva. Sve se to manje više svodi na ono brže, jače, bolje, modernije. E Dikinson je imao drugačiju viziju.
Slobodno možemo reći da ono što rade ovi momci u svojoj manufakturi može da se podvede pod umetnost. Neverovatan entuzijazam, već i od “časova ljubavi” Duleta Vujoševića i oštro oko za detalje udahnuli su nov život ovim klasičnim “911-icama”.
Svaki pojedinačan automobil radi se po narudžbini z apoznatog kupca i uz permanentnu komunikaciju sa kupcem. Svaki detalj, a ima ih na stotine ima po nekoliko alternativnih ali podjednako elegantnih varijanti. U Singera se ugrađuje samo najbolje.
Karbonska vlakna, aluminijum najfinija koža i ručno izrađeni delovi i detlaji krase svaki primerak koji je izašao iz ove radionice. U Singeru se nisu zaustavili samo na tome. Kažu, cilj im je istovremena perfekcija i za oko vozača i za oko posmatrača. Pogled na sliku i odmah Vam je jasno da su uspeli.
Princip je, u suštini, sledeći – svaki “porše 911” sa potpisom Singera mora da izgleda klasično, da ne kažemo staromodno. Ali, sledi ono “ali”, sve ono što ne spada u vizuelni ugođaj je savremeno, redizajnirano, doterano i dovedeno u stanje apsolutnog savršenstva.
Svaki motor se sređuje ručno, a tjuning potpisuje čuveni Kosvort. Delovi karoserije izrađeni su od karbona, oslanjanje je modernizovano, a detalji u enterijeru samo izgledaju staro.
Ono što je kupcima najvažnije jeste da ne postoje dva različita primerka Singerovog “911”. Svaki automobil koji izađe na put je unikatan. To je glavni razlog što ova kuća ima poseban status među “poršeistima”.
U vreme hiperprodukcije, jurnjave za profitom, a onda i recesije, štednje i kompromisa, zaista je lepo videti da neko sa ovolikom pažnjom pristupa automobilima.
Na punih 12 strana u Singeru objašnjavaju kupcima njihov osnovni program prerade. Osnovu svih automobila čini “911” koja se proizvodila od 1990. do 1994.
Tjuning tog automobila zatim ide u dva smera. Uobičajeno modernizovanje tehnologije je jedan smer, a drugi je preravka enterijera u stilu klasičnih “911-ica”.
Što se motora tiče u ponudi su dve variajnte sa radnim zapreminama od 3,6 do 3,8 litara. Prva ima 270 konjsih snaga i predstavlja klasičan Poršeov agregat koji je temeljno repariran i obnovljen, a druga ima 360 konjskih snaga i kod njega je Kosvort ozbiljnije “umešao” svoje prste.
Hela je zadužena za sistem osvetljenja. Iako deluju staro, farovi su zapravo bi-ksenonski, a umesto stakla koristi se najnoviji ultralaki polikarbonat.
Točkovi su, recimo, od 17 inča, a naplaci su urađeni u stilu onih iz ’60-ih godina. Guma je, najmoderniji “Mišelin pilot sport PS2”. Sva vozila mogu biti opremeljena klima uređajem koji se ne naplaćuje.
Beker Meksiko muzički sistem, po potrebi može imati ekstenziju za povezivanje sa sa “ajfonom” ili “ajpodom”. O tome koliko postoji opcija kožnog enterijera zaista nećemo trošiti reči.
Slike uostalom govore mnogo, mnogo više. Jedan zaluđenik je rekao da kada se sretnu dva ljubitelja Poršea, o Singeru mogu da pričaju u nedogled, a po svemu sudeći, to nije preterivanje.
Armen Derbogosijan
