Prvih 40 godina Ferrarija 308 GTB

Enco Ferari je decenijama odbijao da u neki svoj automobil ugradi motor koji nema 12 cilindara. Pritisnut ekonomskim problemima, napokon je popustio 1968. godine kada je predstvljen model “206 dino”, koji je imao dvolitrski V6 motor poreklom iz bolida formule 2.

Ipak, “Il Komendatore” je imao zahtev da mali auto nema nije jednu oznaku “ferari”, već da će da nosi brend “dino” u počast njegovog prerano premilulog sina Alfreda Dina Ferarija.

Mali auto je vrlo lako osvojio kupce ne samo izgledom i performansama, već i relativno povoljom cenom, pa je fabrika jedna postizala da zadovolji potražnju. Upravo je zato proizvodnja i bila dislocirana u čuvenu karosernicu Skaljeti.

Nakon sedam godina proizvodnje, osetila se potreba za novim modelom u klasi. Ovaj put, odlučeno je da ga pokreće V8 motor zapremine tri litra i da će po imenu i oznakama biti “pravi” Ferari.

Tako je rođen “308 GTB”. Dizajnirao ga je umetnik studija Pininfarina, Leonardo Fioravanti. Njegova želja je bila da konstruiše agresivan sportski automobil balansiran elegantnim i proporcionalnim linijama.

Proizvodio se u karosernici Skaljeti, a interesantno je da je u početku kompletna karoserija bila napravljena od ojačanih staklenih vlakana pričvršćena za šasiju napravljenu od cevi i metalnih profila.

Zbog toga je automobil imao masu od samo 1050 kg. Upravo zahvaljujući tako malo masi, uprkos (za današnje uslove) nejakom motoru “308 GTB” je vrlo pristojne performanse. Novorazvijeni V8 benzinac oznake “F 106 AB” iz zapremine tri litra razvijao je 255 KS u evropskim verzijama, odnosno 240 KS u varijanti za tržište SAD.

Za punjenje gorivom bila su zadužena četiri dvogrla Veber karburatora “40 DCNF”. Fabrika je zvanično deklarisala ubrzanje iz stanja mirovanja do 100 km/h za 6,5 sekundi, do 160 km/h za 15,0 sekundi i maksimalnu brzinu od 256 km/h.

Na početku proizvodnje automobili su serijski dolazili sa naplacima od 14 inča, dok su nakon par godina kao opcija ponuđeni točkovi od 16 inča, uz još neke dodatke, poput sportskog izduvnog sistema, klipovima va većom kompresijom i agresivnijim bregastim osovinama. Interesantno je istaći da su motori u evropskim verzijama imali podmazivanje preko suvog kartera, dok verzije za SAD imaju klasični karter.

Proizvodnja automobila sa karoserijom od staklenih vlakana trajala je do sredine 1977. godine, kada je predstavljena i targa verzija “308 GTS”. Sve “targe” imaju karoseriju od metala i motor koji je imao klasičan karter, dok je “berlineta” zadržala suvi karter do 1981. godine kada je motor prepravljen i kada je dobio mehanički sistem za ubrizgavanje goriva “boš k-džetronik”.

Prva generacija “308-ice” prodavala se “kao alva” za Ferarijeve pojmove. Od 1975. do 1980. godine proizvedeno je 3219 “berlineta” (od čega samo 808 sa karoserijom od fiberglasa) i 2897 “spajdera”.

Najveća promena za prodajnu sezonu 1981. bila je, kao što smo već rekli, upotreba mehaničkog sistema za ubrizgavanje goriva. Naziv automobila je promenjen u “308 GTBi” i “308 GTSi”. Ferari je bukvalno bio primoran na ovu promenu, kako bi mogao da zadovolji sve strože ekološke standarde.

Upotreba ubrizgavanja direktno je uticala na drastično smanjenje snage. Evropska varijanta je raspolagala sa 214, a američka sa samo 205 konjskih snaga. Dizajn karoserije nije menjan, osim što su zamenjeni naplaci koji su bili metrički sa pneumaticima “mišelin XWX”.

Ova varijanta proizvodila se samo dve godine. Fabrika je bila svesna da je auto preslab, pa je sredinom 1982. godine predstavila varijantu sa motorom koji je imao četiri vetila po cilindru. Ova verzija je nazvana “kvatrovalvole”.

Motor u evropskoj verziji je razvijao 240 KS, a u USA verziji (opremljena katalizatorima) 235 “konja”. Za ubrizgavanje goriva bio je zadužen Bošov sistem “k-džetronik”. Ova varijanta je donela i vidljive promene na karoseriji.

Prednji deo je dobio mali spojler i drugačije farove. Drugačiji su spoljni retrovizori, a zadnji deo je dobio dodatne otvore za hlađenje. Takođe, Ferari je vratio “colne” naplatke, “šesnaestice”, a pneumatici su bili “pireli P7”.

Proizvodnja poslednje verzije “308-ice” trajala je do 1985. godine, kada ga je nasledilo bitno unapređeni, ali još uvek vrlo slični model “328”. Ukupno je proizvedeno 494 primerka “308 GTBi”, 1743 komada “308 GTSi”, kao i 748 “308 GTB kvatrovalvole” i 3042 “308 GTS kvatrovalvole”.

Nakon deset godina proizvodnje više od deset hiljada proizvedenih primeraka, “ferari 308 GTB/S” je postao jedan od najprodavanijih i uspešnijih. Međutim, njegova vrednost nije samo u tome što je fabriku izvukoao iz finansijskih problema i održao tim formule 1, već što je potpuno promenio imidž Ferarija.

Do pojave “trista osmice” “ferariji” su smatrani za egzotične, hirovite, nepouzdane automobile koji služe kao ukras kolekcije i povremenu vikend vožnju. Novi model je pokazao da je sposoban i praktičan za svakodnevni život.

Tako je nastala klasa “ferarija” koja je najpopularnija i najvoljenija. Automobil koji je uticao da konkurenti poput “poršea” i “lamborginija” izađu iz prosečnosti i postanu zaista vozačke mašine.
Ivan Katunac

Mali brat
Godine 1980. Ferari je predstavio model “208 GTB/S”. On je bio namenjen tržištima poput Italije i Novog Zelanda na kojima su porez prilikom kupovine i nameti prilikom registracije drastično rasli za kubikažom.

V8 benzinac je dobio kraći hod klipova, pa mu je zapremine smanjena na 1991 kubik, što ga čini jednim od najmanjih V8 motora ikada napravljenih. Uz četiri dvogrla “veber 34 DCNF” karburatora razvijao je maksimalnu snagu od 155 KS. Za dve godine proizvodnje napravljeno je ukupno 368 primeraka.

Nasledila ga je varijanta “208 GTB/S turbo”. Upotrebom jednog IHI turbo punjača i mehaničkog “boš k-džetronik” ubrizgavanja, dobijena je maksimalna snaga od 220 KS. Savremenici tvrde je su njegove performnse bile slične, ako ne i bolje u odnosu na “308 GTB/S kvatrovalvole”. Napravljeno je ukupno 687 “berlina” i “spajdera”.

Veliki brat
U jeku proizvodnje modela “308 GTB/S”, Ferari je rešio da se priključi “ludilu” relija “grupe B”. Na bazi serijskog automobila razvili su model “288 GTO” koji je poslužio za homologaciju trkaćke varijante. Šasija standardne verzija je produžena kako bi V8 bi-turbo motor mogao da bude postavljen uzdužno.

Benznac od 2,8 litara ravijao je 400 “konja”. Uz brojne modifikacije na šasiji i oslanjanju, “288 GTO” je postao istinski superauto, verovatno prvi istinski u istoriji automobilizma. Uz diraktnog naslednika, model “F40”, još uvek predstavljaju najželjenije automobile na svetu.

Odakle mu ime?
Ferari svoje osmocilindrične modele naziva prema radnoj zapremini i broju cilindara. Tako “308” znači da auto ima osmocilindrični motor zapremine 3,0 litra. Isto tako “288” zaneči da auto ima “osmak” od 2,8 litara, a oznaka “208” predstavlja motor od dva litra.

Naziv “GTB” znači grand turizmo berlineta (kupe), a “GTS” – grand turizmo spajder (kabrio). Konačno legendarna oznaka “GTO” znači grand turizmo (h)omoligato, odnosno da je auto nastao kao homologaciona obaveza za trke.