Spakijeva putešestvija – deo prvi

Šta ti je slučajnost,
da naiđem baš kada komšiji dođe poseta,
koja se, gle čuda, zainteresuje za Spakija,
i uz to ima veze sa organizacijom trke…
Trke ajd dobro, memorijal.
Revijalna vožnja.
Al’ piše trka.

I da me prijavi za trku.
I onda mesec dana čekanja.
Pripreme.
Juri razne kombinacije, da poručeno
elektronsko paljenje stigne na vreme.
Naduvaj gume.
Izduvaj gume.

Neravna staza. Mnogo.

Uglancao mašinu veče pre,
udavio sve žive da dođu,
ali…
Subota tmurna.
Sparno.
Vlaga na 1000%.
K’o na Tajlandu.
Uz to i kišica pomalo pada.
Ima ljudi.

Glavni suvozač bio sprečen tog dana.
Čekam zamenu.
Fotograf se ne javlja.
Popio x+1 kafu.

Skupila se ekipa konačno.
Treći smo auto na startu.
Kandidatkinja za miss sa nama.
Jedna od.
Iz bratske nam susedne zemlje.
I?
Ja malo proturiram.
Maaaalo.
3-4 hiljade obrtaja.
I spaki se ugasi.
Umro Pantelija.
Iz inata.
Ničim izazvan.
Vergla, al onako bez naznaka da bi upalio.
Start.
Pustim ga ja nizbrdo.
Druga… Jok.
Obilaze nas svi.
A zabranjeno inače obilaženje…
A šta će…
I?

Dole na ćošku, kod ZOO vrta, izvučem se van staze.
Petljam s onom bravom haube, koja je inače jedna
od dve neoriginalne stvari na njemu.
Ponadam se – spao kabl s bobine.
Nije.
Stoji.

Vratim se u kola,
prodrmam žice ispod kontakt brave.
Kad evo ga.
Puls.
Stresa se i – upali.
I?

Ekipica od okupljenih 20ak posmatrača
počinje da navija.
Prva pun, druga pun…treća puuun….
pa je to sad trajna radnja,
mislim traaaaaje… 70-80 km/h!
Prilično zanimljivo deluje prolazak
kroz one leve krivine s donje strane Kalamegdana.
Nismo ni znali da naš fotograf uredno čeka baš tu.
Sad već stižemo do četvrte.
100-110km/h.
Prelećemo one tramvajske šine kod benzinske pumpe.
Penjemo se ka francuskoj ambasadi.
I tu stižemo ostale.
Obilazimo safety car i pridužujemo se koloni.

I?
Naredna 4 kruga su….u koloni 50-60km/h.
Shvatamo da imamo 3 ekipe koje navijaju za nas.
Sjajan osećaj, sjajna ekipa.

Do sledeće godine,
Do sledećeg memorijala…

Ovaj Citroën 2CV, spaki, spale, izašao je iz radionice Akluba 2014. Od potpune restauracije prešao je 23.000 km. Stigao do Lefkade, Budve kroz kanjon Morače, Prnjavora kao prevoz za mladence, aktivno učestvovao u sportu benda “Ničim izazvan”, stigao do Rijeke, Žegara i raftinga Zrmanjom, do Kotora preko Žabljaka…

Svojeglav i tvrdoglav kao mazga, ali uvek stiže. Održava se u radionici Akluba.

Sa obzirom da je poslednji Spaček na svetu proizveden 27.jula 1990. godine u 16.30h,
ekipa entuzijasta okupljena pod imenom Aklub pokušava da što duže očuva ovu, po mnogo čemu jedinstvenu i zanimljivu “2cv kulturu”.

A ako ništa drugo, pokušavaju da spreče da se broj ovih vozila na našim prostorima u skorije vreme smanji…