Lakoća življenja

Ovaj „volvo“ nije običan hibrid. Nije ni plag-in hibrid. Nije ni elektro automobil. XC60 B4 je – laki hibrid…

Pojam lakih, odnosno “mild” hibrida postao je veoma popularan u poslednje vreme zbog propisa EU vezanih za životnu sredinu i emisiju CO2.

Volvo je, ruku na srce, sa testiranjem KERS sistema počeo još pre sedam, osam godina potpuno nezavisno i sledeći svoju strategiju o očuvanju životne sredine.

Prateći svoj put u elektrifikaciji vozila predstavili su i novu oznaku “B” koja će predstavljati vozila koja su opremljena KERS sistemom.

Ovaj sistem dosta liči na KERS koji se koristi u formuli 1, i generalno može da se koristi i kod benzinskih i kod dizel agregata.

U konkretnom slučaju na našem testu bio je XC60 sa dizel motorom od dva litra i 197 konjskih snaga, sa masivnim obrtnim momentom od 420 Nm, koji je nastao na osnovi dobro poznatog „D4“ motora od 190 KS.

Volvoov SUV XC60 je i dalje najpopularniji model švedskog proizvođača. Kako širom globusa, tako i na domaćem tržištu.

Zgodan, prostran i nadasve siguran, pretprošle godine se okitio titulama “Svetskog automobila godine” i najbezbednijeg automobila na svetu.

Iako smo već imali priliku da ga vozimo, oznaka “B4” mamila nas je da ispitamo koje to prednosti donosi nova tehnologija i da li je pojam “mild” hibrida u stvari samo lukav trik proizvođača automobila kako bi se uhvatili u koštac sa sve strožim EU propima u vezi sa emisijom CO2.

Prvi kontakt sa novim XC60 B4D bio je obećavajuć. Iako je reč o dizel motoru, nismo osetili karakteristične vibracije.

Ok, jesu to premijum automobili i ne radi se ovde o “dvojci” iz fabrike u Vogošći, ali je pokretanje bilo isuviše mirno.

Tu dolazimo do prve prednosti koji donosi sistem lakih hibrida, i koji se još više oseti u stani-kreni vožnji i pokretanju i isključivanju motora u “start-stop” režimu.

Motor se pokreće gotovo trenutno zahvaljujući starter-generatoru. Deo energije prikupljene tokom kočenja i sabrane u bateriji napona 48V koristi kako bi se olakšao start motora sa unutrašnjim sagorevanjem i kako bi osećaj prilikom kretanja iz mesta bio što nežniji.

Motor je uparen sa osmostepenim menjačem već viđenim u gami Volvooa koji dosta dobro prati ovu laku hibridnu priču o nežnim i glatkim startovima i među-ubrzanjima.

Način rukovanja ručicom, odnosno bolje reći džojstikom menjača, malo je specifičan. Taster za “parking” mod je pomeren pored menjača na šta smo se brzo navikli i jednostavno se koristi ako na semaforu, recimo, ne želite da držite nogu na kočnici.

Ručica menjača pruža osećaj džojstika i uvek stoji u istom položaju. Kako biste iz moda “D” prešli u hod unazad potrebno je dva puta gurnuti ručicu unapred (prvi “klik” je za neutral, drugi za “rikverc”).

Ovakvo rešenje smanjuje mogućnost da slučajno prebacite iz “D” moda u hod unazad, jer menjač uvek prvo prelazi u „ler“.

Ukoliko iz “drajv” moda povučete ručicu još jednom ka sebi prelazite u mod manuelnog prenosa i pomoću komandi na upravljaču možete menjati brzine.

Da ne budemo dosadni, uvereni smo da se ova opcija koristi prvih dva, tri meseca po kupovini automobila i da kasnije polako odlazi u zaborav.

Pošto je ovde reč o modelu u R-Design paketu opreme, naglašeni su i neki sportski aspekti tako da ovaj XC60 može da bude i vrlo živahan i zabavan automobil za vožnju.

Naravno, u granicama svojih gabarita i oblika karoserije. U određenim situacijama rekuperisana električna energija može da se koristi i kao asistencija dizel motoru za snažnija ubrzanja, što je posebno uočljivo prilikom preticanja.

Ipak ukoliko se više igrate sa gasom, jasno je da nekog efekta od uštede goriva i neće imati.
Volvo obećava smanjenje potrošnje do 15 odsto, ali u realnoj eksploataciji ova brojka baš i nije lako proverljiva.

Nakon početnih 11 litara, za koje je krivac bilo dosta rada u praznom hodu prilikom fotografisanja i učestalija i snažnija ubrzanja, cifra se polako spuštala i zaustavila na brojci od 9,2.

To se otprilike i poklopilo sa našim predviđanjima da se na beogradskom asfaltu može očekivati prosek od osam do devet litara.

Tu dolazimo do drugog dela priče o lakim hibridima, a to je da ova tehnologija iako jeste novina, ne donosi neku revoluciju.

Da, ona jeste ekonomski prihvatljivija od varijante klasičnog hibrida, ali i nešto skuplja od klasične dizel verzije.

Ipak, ovaj trend “čistijih dizela” pritisnutih strogim EU normama je ono što nas očekuje u bliskoj budućnosti.

Verujete, uopšte nije daleko datum kada će svi novi automobili sa unutrašnjim sagorevanjem proći kroz tretman elektrifikacije.

Enterijer je u skladu sa postulatima modernog švedskog dizajna i prilično je jasno definisan u celoj Volvo gami. Nema gomile tastera na centralnoj konzoli!

Tu je veliki vertikalno postavljen ekran od 12,3 inča na kome se obavlja najveći deo podešavanja parametara vožnje i udobnosti. Interfejs je intuitivan i jednostavan.

Čak i najveći protivnici “tableta” u automobilima mogu brzo da se snađu i da dođu do željenog podešavanja ili informacije.

Potpuno digitalna je i instrument tabla dijagonale osam inča. I ona može da se menja u skladu sa potrebama i željama vozača.

Praktičan detalj je da se pri upotrebi navigacije pokazivači brzine i broja obrtaja smanjuju i povlače u stranu kako bi mapa bila što preglednija i kako vozač ne bi morao da skreće pogled u stranu ka velikom ekranu.

Ovaj primerak bio je opremljen i sistemom projekcije informacija na vetrobranskom staklu (head-up displej).

Osnovne informacije poput trenutne brzine, važećeg ograničenja brzine, kao i informacije o premalom rastojanju ispred vozila ispred i hitna obaveštenja o bezbednosti projektuju se direktno u vozačevo vidno polje.

Tu su i bezbednosti sistemi koje je švedski proizvođač doveo skoro do savršenstva, poput City Safety sistema za sprečavanje sudara sa vozilima, biciklistima i pešacima, sistem koji vas obaveštava o nadolazećem bočnom saobraćaju prilikom isparkiravanja vožnjom unazad, adaptivni tempomat i sistemi podrške vozaču prilikom napuštanja saobraćajne trake ili upozorenje na vozilo u “mrtvom uglu”.

Posebno zanimljiva jeste opcija prilagođena hladnijim krajevima, a to su grejane mlaznice za pranje vetrobranskog stakla koje su postavljene u same metlice brisača; tako nemate ono uobičajeno prskanje na vetrobran sa haube već se mlaz tečnosti ispušta bočno sa same metlice brisača.

Time se postiže ravnomernije rasprostiranje tečnosti za pranje uz istovremenu uštedu. Još jedna zanimljiva (ali i dosta skupa opcija) jeste sistem pomoći pri parkiranju napred i pozadi, koji podrazumeva i kameru sa pregledom od 360 stepeni koja daje projekciju čitavog okruženja vozila iz ptičje perspektive.

O udobnosti smo već pričali prilikom našeg prvog susreta sa “XC60” i tu nema šta da se doda. Prednja sedišta sa memorijom položaja i električnim podešavanjem su odlično profilisana, a zahvaljujući produživom sedištu i oni krupnijeg stasa će moći da osiguraju dovoljno potpore za butine.

Iako možda ne deluje tako, ova opcija može da bude jako korisna na dužim putovanjima.

Prtljažnik je prostran, ali nije rekorder klase. Sa druge strane opremljen je nekim dodacima poput “hendsfri” otvaranja i zatvaranja prtljažnika mahanjem noge ispod levog dela branika.

Izgleda šašavo, ali ako su vam pune ruke kesa ili ako utovarujete neke kabastije stvari prilično pomaže.
Prema trenutnom akcijskom cenovniku, najjeftinija verzija Volvoovog najprodavanijeg SUV-a sa benzincem B4P od takođe 197 KS košta 38.990 evra.

Verzije sa „B4D“ motorom od 197 KS automatskim menjačem i pogonom na sva četiri točka počinju od 42.990 evra.

Za one kojima nije interesantan nemački mejnstrim, koji cene dobar dizajn i naprednu bezbednosnu tehnologiju, XC60 se nameće kao više nego zanimljiv izbor.

Armen Derbogosijan

Šta su laki hibridi?

Jedan od načina elektrifikacije vozila sa unutrašnjim sagorevanjem jeste i ugradnja sistema za rekuperaciju električne energije poznatijeg kao KERS.

Sistem funkcioniše tako što leteći, odnosno plivajući zamajac prilikom kočenja počinje da se vrti i do 60.000 obrtaja u minutu. Tako se puni mala baterija napona 48V.

Sistem je preko posebne transmisije povezan na zadnju osovinu i služi kao podrška primarnom agregatu sa unutrašnjim sagorevanjem tako što prilikom starta zamajac ponovo počinje da se okreće, ali koristi prikupljenu energiju baterije i prenosi je na zadnju osovinu.

Ovaj sistem nema snagu da samostalno pokreće vozilo i služi isključivo ga starter generator odnosno pomoć klasičnom motoru sa unutrašnjim sagorevanjem (benzinski ili dizel) prilikom starta i naglih ubrzanja.

Sličnosti i razlike

Laki hibridi se oslanjaju na električnu energiju u eksploataciji, iako ne treba mešati ovaj tip vozila sa klasičnim hibridima. Hibridi imaju poseban elektro-motor i znatno veće baterije. Kod ovih vozila elektromotor može i samostalno da pokreće vozilo uz određenu autonomiju.

Kod Plug-in hibrida baterija može da se puni i preko eksternog izvora napajanja, odnosno preko kućne elektro-instalacije ili specijalnih punjača. Ovakvi modeli imaju još veću autonomiju, ali i veću cenu.

Naposletku imamo i potpuno električna vozila koja koriste isključivo elektromotor za kretanje.
Laki hibridi predstavljaju najekonomičnije rešenje i svojevrsnu tranziciju za kupce koji žele od klasičnih SUS motora da se preorijentišu na ekološki prihvatljivije varijante individualnog prevoza.

Volvo XC60 B4D AWD AT8 R-Design

Motor: četiri cilindra sa turbo-punjačem i lakim hibridnim sistemom sa baterijom od 48V
zapremina 1969 ccm, snaga 145 kW (197 KS) pri 4000 o/min, obrtni moment 420 Nm pri 1750 – 2750 o/min, menjač automatski 8 brzina, pogon na svim točkovima

Dimenzije: D/Š/V 4688/1902/1658 mm, masa 1950 kg, međuos. rastojanje 2865 mm, rezervoar 71 litra, prtljažnik 505/1432 l, pneumatici 235/55 R19

Performanse: maks. brzina 205 km/h, 0-100 km/h 8,3 s, potrošnja (fabrički) 9,2/5,1/7,2 l-100 km
emisija CO2 142 g/km