U Jugoslaviji se montirani i sklapani automobili čak devet različitih proizvođača, a ukupno jedanaest marki se smatralo domaćim proizvodom, što sklapanjem, što po principu reciprociteta izvezenih delova i uvezenih automobila.
[ot-caption title=”Citroen GA” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/Citroen-GA.jpg”]
Danas je malo poznato da se u slovenačkom Tomosu u Kopru sklapao Sitroenov “spaček”, ali i “DS”, odnosno “ajkula”. Od kako su se 1964. udružili Sitroen i Tomos, nastaje Cimos pod čijim krovom su sklapani “ami”, “dijana”, “GS”, “AX”, “BW”, “CX”, “viza” kao i teretne varijante “spačeka” i “dijane”.
[ot-caption title=”Diana 6″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/Diana-6.jpg”]
Takođe slovenački IMV je od 1967. sklapao Ostinove (Austin) modele kao što su “1300”, “ostin maksi 1500” i “maksi 1750”, ali i čuveni “mini 1000″!
[ot-caption title=”Austin 1300″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/Austin-1300.jpg”]
IMV 1972. potpisuje ugovor sa Renoom, pa naredne godine počinje sklapanje čuvene “četvorke” koja je do 1992. u ovoj fabrici napravljena u preko pola miliona primeraka. U IMV-u su se još sklapali “reno 12”, “16”, “18” i “petica” druge generacije.
[ot-caption title=”Renault 4″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/Renault-4.jpg”]
U Vogošći kod Sarajeva, Pretis (skraćeno od Preduzeće Tito Sarajevo) šezdesetih godina započelo je sklapanje “NSU princa”, a 1973. počinje sklapanje “VW bube” u novoj Unisovoj fabrici. Nekoliko godina kasnije počinje proizvodnja “golfa”, a potom i “džete”, dok se “VW kedi” za evropsko tržište proizvodio isključivo u Vogošći od 1983. pa sve do početka rata.
[ot-caption title=”VW Buba” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/VW-Buba.jpg”]
[ot-caption title=”VW Golf 1″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/VW-Golf.jpg”]
Nakon osam godina uspešne saradnje, livnice u Kikindi (Livac i Metalac) započinju još sveobuhvatniju saradnju sa Opelom. Reciprocitet u razmeni robe je iznosio 1:1, tako da su se “opel kadet”, “askona”, “senator” i “omega” smatrali domaćim vozilima, a neki su imali čak i domaća imena – “senator” se zvao “opel kikinda”.
[ot-caption title=”Opel Acona” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/IMG_5385.jpg”]
Po istom principu su se domaćim vozilima smatrali i neki modeli Audija, Fijata (“fijat 132” dolazili iz Zastavinog odeljenja u TAZ-u (Tvornica Automobila Zagreb), ali i Pežoa (“pežo 305″) po sporazumu sa Prištinskom fabrikom amortizera.
[ot-caption title=”Jugo 45″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/IMG_5384.jpg”]
U Zastavi su se, osim dobro poznatih modela, delimično domaćim proizvodom smatrale “lade”, kao i “fijat uno” sa “jugo” znakom, i to modeli prve i druge generacije.
[ot-caption title=”Zastava 750″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2015/01/1-3-1004.jpg”]
Pogledajte Top 10 najružnijih automobila na svetu >>
Pogledajte Top 10 državničkih automobila >>
[social link=”https://www.facebook.com/automagazinrs” icon=”62221″][social link=”https://twitter.com/AutomagazinSRB” icon=”62218″]
