Od Amsterdama do Roterdama vodi auto-put i tri, četiri trake. U zemlji gde je promet žila kucavica, naravno, na takvoj saobraćajnici teško je biti primećen – automobili svih vrsta i modela, od onih sivih, neprimetnih, do luksuznih limuzina, džipova i prestižnih lađa. Kako biti primećen u toj i takvoj gunguli, a u svom malenom autu?
To je bilo jedno od najvažnijih pitanja koje su japanski dizajneri postavili kada su seli pred belu tablu da nacrtaju novi Tojotin „ajgo“. Jer, nije lako biti zapažen u tri i frtalj dugačkom autiću, i to na putevima gde se prepliću svi svetski automobilski krojevi. Inspiracija je stigla iz poznatog (nama na žalost ne) japanskog crtanog filma za starije omladince, i dobila je radno ime J-Playful. Iz te mladalačke škole razmišljanja, izvučene su preovlađujuće stilske crte – oštre, beskompromisne linije, do sada retko korišćene na automobilima. Naime, mnoge hrabre ivice, prelazi sa delova automobila i početna neobična rešenja, gotovo po pravilu ispare dok auto sa dizajnerskih stolova stigne na puteve. Razlozi su brojni – od tehničkih problema u proizvodnji do sigurnosnih propisa, pa se tako čudom čudimo kada ugledamo najavljene izmene bez onih najlepših detalja koji su ostali negde na najavljenim crtežima.
Ali, ne i Japanci. Nabuo Nakamura, glavni dizajner novog „ajgoa“, nije se dao omesti: želeo je da napravi izrazito upečatljiv izraz, i krenuo je od prednjeg dela. Slovo X jeste grafički predložak i centar oko kojeg će rasporediti sve na nosu Tojotinog mališana. I kao što Zoro urezuje svoj znak, tako je i Nakamura stavio pečat, ovoga puta u obliku slova X – razrezao je dve široke dijagonale od farova do svetala za maglu, i postavio vizuelnu armaturu za novi život „ajgoa“. Ostalo je bilo lakše…
Ili je, možda, bilo još ideja? Postavilo se, dakle, i pitanje šta to kupca čini zadovoljnim kada posle nekoliko dana vidi svoj auto na parkingu.
Originalnost? Izgled? Sve to i još ponešto podsetilo je dizajnere na mogućnost da ponude izbor različitih varijanti prednje maske, boja pojedinih elemenata na njoj, kao personalizaciju koja do sada nije nikada bila primenjena. Tako je nastao koncept izmenjive maske, na kojoj može da se menja izgled i boje već pominjanog X elementa, kao i lajsne na prednjem i zadnjem braniku, plus izgled felni. Tome treba dodati i spisak varijacija za komandnu tablu, menjač, multimedijalni ekran, presvlake i mnog toga još.
Kupcima će, sa druge strane, biti potrebno mnogo objašnjenja šta i kako mogu da prilagode (i po kojoj ceni!), pa će radnici u Tojotinim prodajnim salonima morati dobro da savladaju ovo gradivo.
Za početak, ipak, na raspolaganju su četiri paketa opreme, tri bazne verzije, pa tri specijalne verzije, onda dva paketa unutrašnje i spoljne opreme… Dosta? Ima još, ali da ne komplikujemo; važno je da je sve to upakovano u novu karoseriju, koja je nešto duža od prethodnog modela (za 25 milimetara), ali i niža (pola centimetra), uz proširen raspon točkova za osam milimetara, koji bi trebalo da poboljšaju stabilnost.
Takav „ajgo“ zaista izgleda dopadljivije. Nekoliko verzija koje smo vozili na svetskoj test promociji u Holandiji nesumnjivo izgledaju lepše, zanimljivije, i korak su napred u odnosu na model koji znamo. Ali, kako stoje stvari u kabini?
I tamo se dosta radilo. Opet će vam dati maksimalnu slobodu u izboru elemenata na prednjoj tabli, ručice menjača sa i bez ukrasnih elemenata, pregledni LCD displej kao komandnim centrom za muziku, telefoniranje i navigaciju. I desetak milimetara prostora više pronađeno je za putnike; vozač je dobio mogućnost podešavanja sedišta po visini, volan (lepši i bolji, sa opcijom komandi) dodatno je podešen tako što je smanjen ugao prema rukama; konačno, prtljažnik je povećan za tridesetak litara i sada možete smestiti dve putne torbe i još nešto sitnica do punog kapaciteta od 168 litara.
Kabina „ajgoa“ sada je lepša, možda malo „ozbiljnija“, udobnija svakako, a najvažnije je da je možete prilagoditi i obojiti (neke detalje) svojim omiljenim nijansama. Možda najveći novitet multimedijalnog ekrana (zove se zvanično X-Touch, dijagonale sedam inča) jeste mogućnost povezivanja sa smart telefonom – tako u trenutku dobijate mnoge aplikacije sa vašeg telefona direktno na velikom displeju, od FB-a do navigacije. Mogućnosti X-Toucha iskorišćene su i za postavljanje kamere na zadnjem delu, pa tako vožnja unazad i parkiranje bivaju olakšani, po prvi put u ovoj klasi vozila.
To je ono što se vidi. Ono, međutim, što je najzanimljivije, često je skriveno, pa je tako i ovde. Zato je na Tojotin probni sto došao i mali trocilindraš, kao polazna tačka za poboljšanja. Motor je, kako se to kaže – optimizovan… Tojota je za obnovljeni “ajgo” priremila, za sada, samo jedan motor, trocilindrični benzinac zapremine jedan litar. On vodi poreklo od benzinca koji se i do sada ugrađivao u malu “tojotu”, ali je toliko izmenjen da se može reći da je potpuno nov. Prilikom rekonstrukcije, glavna ideja je bila da se maksimalno poveća efikasnost u radu, što direktno utiče na smanjenje potrošnje i emisije štetnih gasova, uz povećanje snage.
Izmena kompresionog prostora povećala je stepena kompresije na 11,5:1. Drugačije su svećice, usisni ventili i usisna grana, kao i sistem za varijabilno upravljanje ventilima, čime je poboljšano sagorevanje smeše. Na taj način je postignuta termalna efikasnost od 37 posto, što je najbolji rezultat u klasi.
Jedan od problema koje je trebalo rešiti bilo je što optimalnije održavanje temerature u svim uslovima rada. Zato sada klipovi imaju dodatno hlađenje prskanjem ulja sa zadnje strane, a karter je podeljen u dva dela kako bi ulje što brže postiglo radnu temperaturu.
Bitan detalj u rekonstrukciji motora je i smanjenje unutrašnjeg trenja. Najviše ušteda u tom delu postignuto je upotrebom lanca razvodnog mehanizma koji ima mali otpor u radu, kao i posebnim presvlakama na podizačima ventila.
Za obradu uzduvnih gasova zadužen je optimizovani EGR sistem, kao i katalizator zapremine 0,7 litara koji brže postiže radnu temperaturu.
Snaga motora je povećana na 69 KS pri 6.000 o/min, a maksimalni obrtni moment od 95 Nm isporučuje se na 4.300 o/min. O elastičnosti svedoči podatak da je pri 2.000 o/min raspoloživo čak 85 njutn-metara.
Osim motora, daleko od očiju, ali itekako važno za kičmu, jeste ogibljenje. Udobnost, ponašanje na putu, bezbednost – sve je to uslovljeno ovim sistemom. Mnoge tačke prednjeg Mekferson sistema, kao i zadnje torzione osovine ojačane su, promenjeni su i poboljšani spojni elementi, amortizeri i opruge fino doterani. I karoserija je čvršća, o čemu govori broj varnih tačaka kojih umesto 119 ima 544. Japanski precizno. Čvršće i kompaktnije, što se itekako oseti na putu.
I, najzad, kakav je „tojota ajgo“ u vožnji? Ako niste vozili „stari“ ( a verovatno niste), ne znači vam mnogo podatak da je novopredstavljena verzija neuporedivo uverljivija na putu. Udobnost je značajno poboljšana, a utisak da se vozite u limenci je iščezao. I dalje imate osećaj da ste u malom automobilu, ali u onom koji vam odaje utisak bezbednost i značajno poboljšanom komforu. I agilnost je bolja, drugačija. Auto je uverljiviji, startniji, lakše dostiže dovoljna ubrzanja i punu putnu brzinu.
Na holandskim auto-putevima sa onoliko traka, novi „ajgo“ nije se libio da opuštenom vožnjom od oko 140 km/h rado kontroliše krajnju levu traku. Bez truckanja, bez napora, sa malo većim nivoom buke, koja je sada već uobičajena i za veće automobile. Dakako, trocilindrični motor traži malo više baratanja menjačem, opet sasvim korektnim i laganim. Najveća prednost koju „ajgo“ ima jeste, podrazumeva se, gradska vožnja. Tek u zakrčenim ulicama Roterdama vidi se prednost malog gradskog automobila. Lako prestrojavanje, energična ubrzanja od semafora do semafora, dobra preglednost (osim delimično kroz staklo zadnjih vrata) i mala potrošnja, čine ovaj autić zanimljivim predvodnikom nove generacije malih automobila.
Razmišljanje za kraj: razmenjujući automobilske priče tokom testa novog „ajgoa“, direktor Tojote Srbija, Boban Radoičić, ispričao je piscu ovih redova slučaj iz svoje svakodnevice: kupac „jarisa“ tražio je od prodavca da mu „izvade“ ABS sistem iz automobila koji bi kupio, kako bi malo uštedeo jer mu ne treba, a ako to nije moguće, pitao je kako će uopšte biti siguran da auto ima ABS! To nas dovodi do cene „ajgoa“ koji kod nas stiže u septembru: verovatno će ostati na približnom nivou kao i sadašnji model, sa malim povećanjem, ali sa bitnim unapređenjima koja smo naveli. Da li je za naš standard mnogo ili prihvatljivo? To je manje važno. Bitnije od toga jeste da oni koji žele savremen mali auto prihvate ideju i koncept koji donosi „ajgo“ za 2014. godinu. I da ne zahtevaju čerupanje, kao iz anegdote o „jarisu“.
