Zamislite pijacu u svom gradu: umesto „tamića“, „vartburga“ i drugih kombića, snabdevanje stiže u savremenim pikapovima.
Na jednom mestu „tojota hajlaks“, „folksvagen amarok“, ili, što da ne, „ford rendžer“.
Lepa slika, koja ne samo što bi godila oku, već bi predstavljala i znak prosperiteta individualnog poljoprivrednog proizvođača. Ili bilo kog preduzetnika…
Zaista, u zemlji Srbiji malo je poslova koji omogućavaju takav luksuz – da vam je za potrebe sopstvenog biznisa potreban, ili još tačnije – da si možete priuštiti takav vid transporta.
A mnogima bi snažan i upotrebljiv pik-ap dobro došao; ne govorimo samo o poslovima na selu, već i o građevincima, šumarima, molerima i stolarima, i mnogima drugima, kojima bi dobar radni konj na točkovima dobro došao. Avaj…
Dakle, jednu od takvih transportnih mašina pravi i Ford, pod oznakom „rendžer“, pa smo se na poziv Grand Motorsa, srpskog prodavca istih, zaputili u zemlju reda, rada i – standarda.
Posle nekoliko sati vožnje (ako nemate sreće na granicama i duže), stigli smo u Sloveniju, odredište regionalne prezentacije i test vožnje novog „rendžera“.
Da se, najpre, upoznamo. “Ford rendžer” je jedan od najsvestranijih pik-apova u svojoj klasi zbog toga što u ponudi ima čak tri vrste kabine. Osnovni model ima kratku kabinu sa dva sedišta. Proširena “super kabina” ima zadnju klupu i kratka vrata koja se otvaraju u smeru suprotnom od prednjih. Konačno, najprostranija “dabl keb” verzija ima najdužu i kabinu sa četvoro klasičnih vrata.
U zavisnosti od varijante kabine razlikuje se i dužina tovarnog prostora. Međutim, čak i “dabl keb” ima više nego dovoljno prostora za kabast teret. Maksimalna nosivost pik-apa iznosi čak 1.260 kilograma, a maksimalna masa prikolice koju može da vuče je 3,5 tona.
Fabrika je želela da konstruiše praktični pik-ap koji je vrlo robustan i sposoban za vožnju po najtežim terenima. Zbog toga je klirens povećan na 230 milimetara, a usisnik vazduha motora je postavljen tako da “rendžer” može da pregazi vodu dubine do 800 mm. Prednji i zadnji prepusti branika dizajnirani su tako da omoguće velike prilazne uglove prepreci.
Prednji prilazni ugao je 28, za zadnji 25 stepeni, što znači da nema bojazni od zaglavljivanja čak i na velikim preprekama. Shvatili smo, „rendžer“ je spreman da povuče, ponese i pregazi mnogo toga, ili skoro sve.
Za dobre terenske sposobnosti zadužen je elektronski kontrolisana transmisija. Tokom vožnje po asfaltu koristi se 4×2 pogon sa prenosom snage na zadnje točkove. Jednostavnim pritiskom na taster, bez obzira na brzinu kretanja automobila, uključuje se i pogon na prednjoj osovini. Za vožnju po teškim terenima, kada je potreban veliki obrtni moment na maloj brzini, ili snažno kočenje motorom na nizbrdicama, koristi se reduktor.
Za povećanje vučne sile po klizavoj podlozi, moguće je uključiti i blokadu zadnjeg diferencijala. I pored odličnih terenskih sposobnosti, “ford rendžer” je poznat po komforu i odličnim voznim osobinama. Konstruktori su za novu verziju unapredili sistem oslanjanja, pa fabrika tvrdi da je pik-ap upravljiviji i prijatniji za vožnju.
Velika promena je kod sistema za servo asistenciju upravljača. Hidraulični sistem je zamenjen električnim. To je omogućilo Fordu da izmeni osećaj na upravljaču i tako vozaču obezbedi još prijatniju i bolju kontrolu automobila. Pored toga, eliminacijom hidraulične pumpe, smanjena je potrošnja goriva za tri odsto.
I na kraju podatak koji izgelda suvoparano i nepotrebno, ali je vrlo važan: na kreš testu agencije EuroNCAP, “ford rendžer” je osvojio pet zvezdica i jedini je model u svojoj klasi koji je uspeo da ostvari ovaj maksimalni rezultat.
Izgled „rendžera“ je u skladu sa namenom i očekivanjima od takvog vozila. Impozantni gabariti, ispred vas još upečatljiviji nego na slikama, oštre linije, sjaj lima i hroma. U kabinu se lako ulazi, iako auto nije ni nalik putničkom.
Za komandama gotovo luksuzno okruženje: udobna sedišta, pregledni instrumenti, sa klasičnim i digitalnim komandama, nešto kože, dosta elektronike i, primetno, kvalitetna izrada. Oseća se i nešto „kamionskog“ šmeka, čisto da znate da ste u radnoj, a ne u paradnoj mašineriji. To potvrđuje i prvi zvuk motora, onako dizelski, ali zdrav i obećavajući. Oseća se skrivena snaga, nagoveštavaju mogućnosti koje imate na raspolaganju.
Komande pod nogama (preferiramo manuelni menjač) mekane, precizne, za miran start i ravnomeran pokret iz mesta. Posle nekoliko kilometara već ste se srodili i nemate osećaj da vozite kamionet. Na prvoj deonici, koja odmah izlazi na auto-put od Ljubljane prema Bledu, sigurni ste u spoj sa mašinom kojom upravljate i bez nelagode prelazite u levu traku, prateći brzinu koja ne bi trebalo da previše pređe ogranićenja na znakovima pored puta.
„Rendžer“ vas je osokolio i opustio – vladate vožnjom kao da se oduvek znate. To znači da na dobrom putu naš pik-ap liči na većinu putničkih automobila. Udobnost, performanse, čak i preglednost i potrošnja – u skladu su sa onim što se očekuje od svakodnevne vožnje. Silazak na lokalne puteve, po običaju krivudave i spore, ne donosi bitnu razliku.
Iako će vam češće biti potreban menjač, problema nema, jer je motor (važi za oba dizela) dovoljno elastičan i tolerantan, a promena brzina tiha i precizna. Vožnja po krivinama traži malo vremena za navikavanje, i to samo radi upoznavanja sa ponašanjem vozila. Posle nekoliko krivina znate da izbegavate nagle pokrete volanom, i auto će poslušno, bez ljuljanja, pratiti svaku vašu naredbu.
Da bismo se uverili u ove navode potrebno je nešto više od reči. Zato je drugi dan vožnje po Sloveniji određen za vožnju po putevima, kombinaciji lokalnih drumova (nekih vrlo sličnim našim), brzih auto-puteva i, konačno, malo terenskog ispitivanja. Odrednica je Planica, centar svetskog skijaškog skakanja, tačnije letenja.
Mesto gde se na daskama leti 250 metara, i gde će nam ljubazni domaćini pokazati još jednu namenu obične automobilske garaže. Naime, pored zgrade skijaškog centra, napravljena je zatvorena garaža sa tri nivoa. Kako je leti uglavnom prazna, a da ne bi zvrjala i pravila troškove, pametni Slovenci su smislili dodatni biznis.
Pre otapanja snega oko skakaonica, traktorima se sneg preveze u ispražnjenu garažu, koja potom služi za letnji trening skijašima nordijskih disciplina (to su oni koji trče na skijama). I tako, najpre po ravnim nivoima garaže, onda malo po uzlaznim i silaznim rampama, na nekoliko hiljada kvadrata, i eto treninga, zabave i – zarade. Leto na snegu, u garaži!
I još malo priče o Slovencima, a povodom Planice: nedaleko od skakaonica nalazi se i izvor Save Dolinke, jedne od rečica koje formiraju Savu, i koja protiče konačno ispod Savskog mosta. Svesni prirode i odgovornosti koje imaju, na Planici je zabranjeno korišćenje bilo kakvih hemikalija za očuvanje i pripremu snega na letaonicama i okolnim skijaškim terenima.
Sva voda sa platoa sportskog centra sliva se u dolinu izvorišta Save Dolinke, i tako se ovom ekološkom zabranom sprečava da u vodu bistre planinske rečice dospe bilo kakav otrov. Zaključak: iz Slovenije nam kreće čista savska voda. Dilema: kako je u Beogradu tako prljava…
Posle vožnje po asfaltu, red je da se udahne i malo prašine. Improvizovani ofroud poligon u blizini Radovljice bila je prilika da ostetimo snagu i mogućnosti pogona na sva četiri točka, na vrlo kratkim delovima staze, kao i redukovani prenos. Iako prepreke nisu bile previše komplikovane, blato, prašina, pa šljunak i vodeni useci tražili su malo koncentracije.
Baš za ovakvu vožnju bitno je znati mogućnosti koje smo naveli na početku: izbor pogona, od čega je najvažnija mogućnost promene, odnosno prelaska sa pogona sa dva na sva četiri točka u vožnji, kao i mogućnost redukcije prenosa koja može zatrebati na izlasku sa oštrog uspona iz rečnog korita. Snaga motora kombinovana sa prenosnim odnosima pravo je rešenje i za blato, pesak ili šljaku kojom je bio prekriven deo test lokacije.
Još nekoliko sati vožnje „rendžerom“ po severnoj Sloveniji upotpunilo je prve utiske o Fordovom rešenju za sve namene i puteve. Druge, kompletnije i detaljnije, očekujemo kada nam ovaj model stigne na duži test. Ono što bi trebalo da znate jeste da je Grand Motors već počeo prodaju novog izdanja „rendžera“, kao i to da za neke verzije možete dobiti posebne uslove i popuste, tako da je njihova cena tek nešto iznad 20.000 evra.
Iako ne tako razvijeno tržište pik-apova kod nas, konkurencija ipak postoji. Ford je izašao sa svojim novim adutom, pa ako razmišljate o ovakvom rešenju za svoj biznis, hobi ili uživanje, možda je „ford rendžer“ izbor o kome vredi razmisliti.
Najrobusnija verzija
Najekskluzivnija verzija u ponudi je “vajldtrak” i učinjeno je sve da se razlikuje od ostalih „rendžera“. Trapezoidna maska hladnjaka, sa karakterističnim agresivnijim usisnicima vazduha, i sive nijanse tamnog metala čini ovu verziju lako prepoznatljivom. Iste nijanse korišćene su i na detaljima retrovizorima, brava, bočnim otvorima za vazduh, zadnjim svetlima, a sve kako bi “vajldtrak rendžer” dobio još izraženiju sportsku crtu.
“Vajldtrak” se nudi u samo jednoj boji karoserije, metalik narandžastoj, a iste boje su i detalji u unutrašnjosti. U kabini se, na širokom stubu između vozača i suvozača, nalazi ekran osetljiv na dodir od osam inča, a kompletna instrument tabla je načinjena od kvalitetnijeg materijala nego kod standardne verzije. Kompletan utisak upotpunjuju aluminijumski naplaci od 18 inča.
