Popuštanje Evropske komisije po ovom pitanju pominjalo se već nekoliko dana, ali je sada i zvanično: EU je u utorak, 16. decembra u Strazburu, zvanično objavila odustajanje od zabrane prodaje vozila sa SUS motorima i hibridnim pogonom od 2035. godine.
Upozorene od strane predstavnika evropskih proizvođača i dobavljača auto-industrije, evropske institucije zaista odustaju od ključne mere „Evropskog zelenog pakta“, u kontekstu nezapamćene krize automobilske industrije u Evropi.
Od sada će proizvođači moći da nastave da nude nova vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem ili hibridnim pogonom, pod uslovom da ispune više kriterijuma, pre svega da kompenzuju emisije CO₂ povezane s tim „fleksibilnostima“, kako precizira Evropska komisija.
Sa prethodnih 100% prešlo se na smanjenje CO₂ od 90%, što znači da će ograničen broj automobila s motorom s unutrašnjim sagorevanjem, poput hibrida, moći da se prodaje i nakon roka koji ističe za deset godina.
Među uslovima koje je Evropska komisija postavila kako bi se od 2035. nadalje mogla nastaviti prodaja automobila s „tradicionalnim“ motorima nalazi se i obaveza korišćenja zelenog čelika u proizvodnji vozila.
Plug-in hibridi, range extender, biogoriva i sintetička goriva posle 2035.
Ova odluka pre svega ostavlja prostor plug-in hibridima i vozilima s range extender pogonom, odnosno onima s nižim nivoima CO₂, koja će tako moći da ostanu u cenovnicima proizvođača uz električna vozila, bez primoravanja proizvođača da plaćaju visoke kazne zbog prekoračenja granica koje je postavila EU.
Novi, prihvatljiviji limit od 90% manjka CO₂ usvojen je i kao posledica pritisaka koje su u tom smeru vršile pre svega Nemačka i Italija, koje su se zalagale i za upotrebu biogoriva i sintetičkih goriva.
1,8 milijardi evra za evropski lanac proizvodnje baterija
Evropa se, međutim, ne ograničava samo na ostavljanje prostora za opstanak automobila na benzin i dizel, već predlaže čitav paket mera za podršku električnim automobilima i njihovom kontinentalnom lancu snabdevanja.
U tu svrhu, uz snažnu podršku Španije i Francuske, Komisija je pripremila značajan plan pomoći koji uključuje 1,8 milijardi evra za evropski lanac proizvodnje baterija za električne automobile, takozvani „Battery Booster“. Od toga će 1,5 milijardi evra biti namenjeno proizvođačima ćelija u EU kroz beskamatne kredite, dok se ostatak podsticaja sastoji od više mera za ulaganja, inovacije i bezbednost lanaca snabdevanja.
Za službena vozila postavljeni su obavezni ciljevi na nacionalnom nivou kako bi se u velikim flotama podstakla vozila sa nultim ili niskim emisijama, uz pozitivne efekte i na tržište polovnih automobila, kao i dodatna smanjenja CO₂. Vozila koja dobijaju javna sredstva moraće da budu sa nultim ili niskim emisijama i „Made in the EU“.
Pogodnosti i „superkrediti“ za E-Car
Evropska komisija takođe definiše novu vrstu malih, povoljnih električnih automobila, takozvane E-Car, koji će imati povlašćen poreski režim (po uzoru na japanske K-Car), ali pre svega posebne podsticaje za proizvođače.
Ovi podsticaji se ostvaruju kroz „superkredite“, odnosno kroz mogućnost da proizvođači u obračunu CO₂ emisija čitave prodate palete vozila precene njihov broj. Za definisanje novih malih, povoljnih baterijskih automobila biće stvorena nova kategorija pod nazivom M1E, za vozila dužine do 4,2 metra.
