Nakon pet godina, posle testa malog “micubišija i-miev”, imali smo priliku da po ulicama Beograda vozimo električni automobil. Interesantno je videti kako je tehnologija napredovala za ovih (dugih) pet godina, i podsetiti se svih blagodeti, ali i mana električnog pogona.
Ovaj put “električar” nam dolazi iz, na prvi pogled neobičnog izvora, korejske Kije. Kažemo na prvi pogled, jer moramo da vas podsetimo da je Kija odavno više nego mejnstrim proizvođač automobila koji se godinama vrlo uspešno bavi alternativnim pogonom.
Nakon nekoliko hibridnih modela, na red je došao električni. Rešili su da ne “plaše” širi krug kupaca automobilima sa posebno odrađenom, aerodinamičnom karoserijom koja izgleda kao da je došla iz SF filmova, već su upotrebili dobro poznati i širom planete popularni MPV niže klase “soul”.
Auto nisu previše menjali. Spolja električnu verziju možete prepoznati po prednjoj maski koja nema otvore za hlađenje. Umesto njih tu su utičnice za punjenje baterija, naravno uredno zamaskirane lajsnama. Kija nudi “soul ev” u nekoliko verzija dvobojnih šema koji izgledaju prilično atraktivno, naročito one sa pastelnim bojama.
Naplaci su specifičnog dizajna i na njima se nalaze pneumatici za ultra niskim otporom kotrljanja.
Samonoseća karoserija je ojačana sa donje strane kako bi mogla da izdrži 245 kilograma dodatnog tereta. Fabrika navodi da automobil ima za trećinu veću torzionu čvrstoću nego klasične verzije.
Sa “soulom ev” smo se prvi put upoznali na parkingu firme Kija Srbija, gde je nas je “banderaš” čekao, uredno priključen na gradsku električnu mrežu od 220 volti. Odmah da vam kažemo, nije potrebno neko predznanje da bi ste vozili ovaj auto.
Ručica menjača je na podu, tamo gde je i očekujete i ima pet položaja. Pored “PRND”, koje možete nači na svakom klasičnom automatiku, tu je i položaj “B”, odnosno dodatno kočenje motorom, koji poznajemo još iz, na primer, Tojotinih hibrida.
Sklanjamo punjač i krećemo u vožnju. Kija je ponosna na činjenicu da “soul EV” ima najveću autonomiju među “normalnim” električnim vozilima. Potrebno je dati desetak puta više novca za nekog “teslu” da bi ste dobili nekoliko desetina kilometara više u odnosu na 212 kilometara koliko deklariše Kija.
Kako znamo da na testu skoro nikada nismo u Beogradu uspeli da postignemo autonomiju (potrošnju kod klasičnih automobila) koju fabrika obećava, za svaki slučaj smo se ograničili na vožnju od nekih 180 kilometara. Prema tome smo planirali i rutu kojom ćemo proći.
Vožnja električnog automobila se ne razlikuje previše od vožnje uobičajenog auta sa automatskim menjačem, ili, recimo, hibrida. Kada auto ubacite u položaj “D”, odnosno vožnja, sve što treba da radite je da pritiskate pedalu “gasa” i kočnice. Zaista, ništa jednostavnije.
Sve što još, eventualno, treba da radite u toku vožnje je da tokom usporavanja, umesto kočenja, na nizbrdici ubacite menjač u položaj “B”, kada auto mnogo efikasnije i jače koči generatorom, ali isto tako mnogo bolje puni baterije regenerišući kinetičku energiju, čime se primetno povećava autonomija.
Kabina je iznenađujuće tiha. U početku smo audio uređaj, držali isključen. Tada do putnika dopire samo dobro utišana buka pneumatika u “unjkanje” elektro-motora i prenosa. Performanse su iznenađujuće dobre. Pritisnite pedalu akceleratora do patosa i u potpunoj tišini ćete ostaviti gotovo svakoga na semaforu.
Sa elektro-motorom od 110 “konja” i maksimalni obrtnim momentom od 285 Nm do “stotke” stiže za nešto manje od 12 sekundi, što je uporedivo sa nekim benzincem od 1,6 litara. Ono što nije isto su među-ubrzanja koja su munjevita zahvaljujući velikom obrtnom momentu. Maksimalna brzina iznosi 145 km/h.
Kada smo prvi put testirali neki električni auto po Beogradu, prvi osećaj koji smo doživeli bila je paranoja od mogućnosti da ostanemo bez struje negde za putu. Sada su se stvari promenile i u vožnju smo krenuli opuštenije. Ne, Srbija za ovih pet godina od kada smo vozili prethodni EV nije sagradila ni jednu stanicu na kojoj bi mogli da dopunite baterije. Nažalost, promena je samo u tehnologiji.
Autonomija je nešto veća, ali je elektronika automobila koja vas obaveštava o preostaloj energiji i načinu da uštedite struju i povećate autonomiju mnogo bolja. Tu je i navigacioni uređaj (sa mapama Srbije) koji će vam nepogrešivo reći koliko vam je kilometara i vremena ostalo do odredišta.
Navigacija je podešena i tako da vam u svakom trenutku pokazuje nekoliko najbližih punionica i vreme i razdaljinu do njih. Avaj, to, kako smo rekli, u Srbiji ne radi! Kod nas električni auto možete da napunite samo u svom dvorištu, garaži, ili ispred zgrade, spuštajući produžni kabl kroz prozor, a u dobroj veri da slučajni prolaznik neće poželeti da na brzinu pretopi vaš bakar.
Raspoloživih dvestotinak kilometara uopšte nije malo kada “na papir” stavite šta sve možete da obavite u okviru te rute. Možete obići Beograd uzduž i popreko i ostalo bi vam struje da uveče pred spavanje odvedete kuče do keja. “Soulom ev” možete čak da se otisnete i na put po Srbiji, ali spremite se da planirate put..
Sa njegovom autonomijom, iz Beograda bi mogli da stignete do dobrog dela mesta u Srbiji. Naravno, destinacije na obodnim rekama, ili planinama zahtevaju strpljenje.
Ako ste planirali da se vratite istog dana, nakon ručka, ili ako idete na udaljenija mesta, moraćete malo da se strpite i sačekate ciklus od četiri sata, da se baterije u potpunosti napune na specijalnoj punionici od 220 volti (kojih kod nas, avaj nema!), odnosno čak 12 sati ako ga punite preko ispravljača koji se priključuje na gradsku mrežu.
Ovde još jednom moramo da apelujemo na našu državu da se priključi svetskim trendovima i napravi barem tuce brzih punjača strateški raspoređenih koji bi barem malo olakšali i ubrzali elektrifikaciju našeg voznog parka. Desetak godina kojih već zaostajemo za Evropom, pa i zemljama iz okruženja je više nego dovoljno, nadamo se da se slažete?!
Sada kada smo vas, sigurni smo, uverili da struja ispod haube nije bauk, reč dve o samom autu. “Soul” koji je poslužio kao platforma je mali MPV automobil. Tipičnog je Azijskog dizajna, kutijast, simpatičan i nadasve praktičan.
Fabrika navodi da baterije koje su smeštene ispod poda vozila gotovo ne umanjuju prostor za putnike. Samo je prostor za noge putnika pozadi nekih osam centimetara kraći u odnosu na standardnu verziju.
Mi nismo primetili neki problem sa time, jer se na zadnjoj klupi lako smeštaju i dvometraši. Zbog povišenog načina sedenja, ali i širokog otvaranja vrata u auto se lako ulazi i iz njega izlazi. Prtljažnik je dovoljno prostran, tako da je “soul” odličan porodični automobil.
Ono što se primećuje već prilikom prvog kontakta sa “EV-om” je odličan kvalitet izrade i vrhunski materijali koje je fabrika koristila u kabini. Tepih je vrlo debeo i mekan kao najboljim limuzinama, a takav osećaj pružaju i tapacirunzi na sedištima i vratima.
Sve je to začinjeno pažljivim odabirom pastelnih boja materijala kao i prijatnim kontrastnim štepovima. Ovako opremljen i sklopljen automobil je i u standardnoj verziji vrlo privlačan.
Već osnovna, od dve verzije “kije soul ev” je odlično opremljena.
Poseduje navigaciju, specijalnu automatsku klimu, napredni audio uređaj, sva četiri podizača prozora, beskontaktnu bravu, tempomat i mnoge druge sisteme koji se smatraju luksuzom. Od električnih automobila odavno više ne očekujemo “čudo neviđeno”, već uglađen i pre svega vrlo ekonomičan auto za svakodnevnu upotrebu.
Čudo koje sada očekujemo mora da se dogodi u našoj državi. Pored infrastrukture koju smo već pomenuli, preko nam je neophodna i svest o ekologiji. U posebnom okviru ovog članka možete pročitati da u suštini električna vozila nemaju nultu emisiju štetnih gasova, ali tamo gde je najbitnije, a to su gradska jezgra, oni ne zagađuju vazduh, a to je svakako neophodno.
Naše zdravlje nalaže da država što pre i što odlučnije počne da daje razne subvencije i poreske olakšice za ovu vrstu vozila. Cena “kije soul ev” u Srbiji iznosi 36 hiljada evra, što zaista nije malo, s obzirom da za taj novac može da se nabavi ozbiljna limuzina premijum segmenta.
Međutim, već naše komšije u Hrvatskoj za ovu vrstu automobila daju subvenciju od devet hiljada evra, čime cena postaje podnošljiva i opravdana obzirom na vrlo nisku cenu eksploatacije, pa ne čudi što se više ovakvih vozila može videti kod njih na ulicama. A kod nas?!
Ivan Katunac
Jedanaest puta jeftiniji od “dačije sandero TNG”!
Na početku testa, naveli smo da cena pređenog kilometra “kijom” iznosi samo 54 para, što je preko 11 (jedanaest) puta manje u odnosu na cenu pređenog kilometra koju ostvaruje “dačije sandero TNG” sa cenom od 5,92 din/km! Na primer tu su i “tojota auris hibrid” (8,28 din/km), ili recimo “kija sid 1,6 crdi” (9,45 din/km).
Kako smo došli do brojki za “soul ev”? Jednostavno, vreme punjenja na standardnoj jednofaznoj utičnici (220V) iznosi 12 sati, a struja punjenja je 15A. Dakle, sa aproksimacijama, da bi napunili baterije, potrošićete 40 kWh.
Kada uračunamo cenu električne energije u plavoj zoni sa dvotarifnim brojilom (niža 2,44 din/kWh; viša 9,79 din/kWh) (gde spada većina domaćinstava u Srbiji) u manjoj tarifi, dobijamo izloženu cifru od 54 para po kilometru. Ako auto punimo danju, po višoj tarifi, cena kilometra će iznositi i dalje vrlo povoljnih 2,17 din/km.
Nulta emisija? Ni blizu!
Proizvođači električnih automobila sa punim pravom svoje modele deklarišu kao vozila sa nultom emisijom. Ako ih posmatramo kao izdvojenu celinu, oni zaista ne emituju u atmosferu nikakve štetne materije, što je od presudnog značaja za zakrčene i zagađene gradove.
Međutim, kao što poslovica kaže, nigde ne postoji “besplatan ručak”. Svaki put kada svoj električni auto uključite u gradsku električnu mrežu, zapitajte se šta se dešava na drugom kraju “žice”, u elektranama.
Danska je, recimo, objavila da za svaki proizvedeni kilovat čas električne struje (kWh) njihove elektrane u proseku emituju 567 grama ugljen dioksida (CO2). Kada taj podatak upotrebimo sa podatkom da je za punjenje baterije “kije” potrebno 40 kWh, dolazimo do činjenice da “soul EV” u etar ipak, posredno, emituje oko 90 grama CO2 po kilometru (u Danskoj). Za poređenje, Tojota deklariše da njen hibrid “auris HSD” istu količinu ugljen-dioksida.
Oprema
Standard: Prednji i bočni vazd. jastuci, vazdušne zavese, ESP, ASR, kontrola pritiska u pneumaticima, putni računar, pomoć pri kretanju na uzbrdici, tempomat sa limiterom brzine, LED dnevna svetla, manuelni klima-uređaj, ozvučenje sa šest zvučnicika i blutut konekcijom za telefoniranje, USB i AUX priključci, komande radija pri volanu, varijabilni servo volana, el. podizači svih prozora, podešavanje volana po visini i dubini, električna parkirna kočnica, automatski klima uređaj, električni jednofazni punjač, generator zvuka, beskontaktna centralna brava
