Test: Honda Civic Sport 1.8 H Connect

04. 02. 2017.

Nova generacija "honde sivik" na tržište Srbije stiće će za oko pola godine. U međuvremenu, pjedini modeli se nude po akcijskoj ceni. Evo podsećanja na odlazeću generaciju "honde sivik"

Predstavljamo vam verovatno najatraktivniju verziju “sivika”, sa opremom “sport”. Od ostalih varijanti se razlikuje po drugačijoj maski hladnjaka, spojlerima na prednjem i zadnjem braniku, kao i po dodatnim lajsnama na dnu vrata i spojleru na petim vratima. Ovaj paket donosi i točkove od 17 inča na alu felnama crne boje. Sa metalik plavom bojom naš test auto je izazivao pažnju gde god da smo se vozili, bez obzira što je “sivik” generalno čest prizor na našim ulicama i putevima.

Auto magazin Honda Civic PE 1,8 Sport review test 2016 — Aktuelna generacija Honde Sivik odlazi u penziju za nekoliko meseci, ovo je omaž atraktivnoj Sport verziji

Podsećamo vas tehničke jedinstvenosti ove generacije “sivika”, a to je položaj rezervoara za gorivo koji je postavljen ispod vozača i suvozača. To se lako primetili jer je pozicija sedenja vozača viša nego što je to uobičajeno u C segmentu, odnosno nižoj srednjoj klasi. Ipak, na to smo se brzo navikli, pogotovo što je veliki hod volana omogućio udobnu poziciju vozača.

Sa druge strane, prednosti ovakve postavke rezervoara su u tome što je raspodela mase daleko bolja, a samim tim je bolje i ponašanje automobila na putu. Na kraju, ova kombinacija je omogućila i nešto što nema ni jedan drugi auto u klasi – “magična” zadnja sedišta i ubedljivo najveći prtljažnik koji staje rame uz rame sa sedanima i karavanima u C segmentu. Naravno, povećanje mesta za glavu putnika je neminovnost tako da problema neće imati ni vrlo visoke osobe.

Ergonomija komandi i tastera je na vrhunskom nivou, a posebno moramo da pohvalimo ručicu šestostepenog manuelnog menjača koja ima veoma kratke i precizne hodove. Kvalitet završne obrade je standardno visok, dok je tvrda plastika na komandnoj tabli nešto dominantnija u odnosu na konkurenciju. Ipak, moramo da priznamo da je pažnja konstruktora prema kupcima evidentna – nema nikakvih imitacija aluminujuma i hroma, sve plastične površine su mat crne što je vrlo zgodno na jakom suncu jer nema refleksija.

Instrumenti su kao i uvek zanimljivo postavljeni. Analogni obrtomer zauzima centralno mesto, pokazaće se – s razlogom. Stepenasto iza i iznad njih je digitalni brzinomer oko koga su indikatori štedljive vožnje. Naime, “sivik” ima “eko” mod koji se aktivira preko zelenog tastera smeštenog uz same instrumente.

Veći od dva ponuđena benzinca ima zapreminu od 1,8 litara i razvija snagu od 142 KS. On je vrlo elastičan i pitom tokom standardne vožnje. Pri umerenim ubrzanjima već na 1500 o/min (što je oko 46 km/h u petoj) traži šestu. Poštujući savete računara, bez nekog posebnog uzdržavanja prilikom ubrzanja, dostigli smo odličan prosek od 6,7 l/100 km po centru Beograda, u šta je bila uključena i stani-kreni vožnja po špicu. Doduše, klima-uređaj nije bio uključen. Čak i prilikom vrlo agresivne vožnje zakrčenim ulicama prosek nikada nije prelazio deset litara što takođe smatramo za odličan rezultat.

Naravno, da bi postigli najbolje performanse, ali i da bi u gustom magistralnom saobraćaju preticali brzo i bezbedno, potrebno je spustiti dve, pa čak i tri brzine niže i pustiti benzinac da se zavrti preko 5000 o/min. Tek teda će početi da “diše” kako je projektovano i oslobodiće svu svoju snagu. Sve to prati vrlo prijatna buka, koja doduše ume da bude zamarajuća na dužim vožnjama.

U skladu sa performansama i namenom automobila podešeno je i ogibljenje. Honda je oduvek bila poznata po odličnom upravljanju, a sada je ono dodatno usavršeno. Doduše, na testiranom “siviku” su bile niskoprofilne sedamnaestice, koje su obezbedile dodatnu stabilnost i upravljivost u ekstremnim situacijama.

Naginjanje karoserije je minimalno pri naglim promenama pravca, pa ipak, specifično podešavanje je omogućilo i veoma udobnu vožnju preko uzastopnih neravnina na putu koje se iznenađujuće dobro neutrališu. Upravljanje je još uvek vrlo direktno i precizno, auto vrlo rado ide u krivinu ne pokazuje predispoziciju da prokliza prednjom, ili zadnjom osovinom.

Prilikom naglog dodavanja gasa na pravcu, u prvom i drugom stepenu prenosa, pogonski točkovi lako proklizaju, a upravljač ima blagu tendenciju pomeranja u stranu. Takođe, vrlo jaka servo asistencija može da bude neprijatna i zamarajuća na većim brzinama, kada auto morate da “lovite” na pravcu.

Nakon dužeg druženja sa odlazećim “sivikom” konstatujemo da i pored pojedinih detalja koji pokazuju njegovu starost, automobil itekako ima čime da stane na crtu većini konkurenata iz klase. Ako vam se dolazeća generacija “honde” ne dopada, trenutak je da nabavite automobil koji će svojim osobenim dizajnom pleniti pažnju u budućnosti.
Ivan Katunac