Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina, svet automobila bio je opčinjen Wankel motorom. Mnoge velike kompanije osigurale su licencu za njegovu proizvodnju, a 1967. godine pridružio im se i Citroën.
Ono što mnogi ne znaju je da su Citroën i NSU planirali zajednički automobil s Wankel motorom, od kojih bi NSU prodavao nemačku verziju, a Citroën francusku.
Za proizvodnju motora 1967. godine osnovana je kompanija Comotor sa sedištem u Luksemburgu. Ova kompanija je dobila licencu za Wankel motore za putnička vozila i izgradila postrojenje u Altforweileru u Sarlandu.
Tamo su planirali proizvodnju od 1973. godine, počevši sa 25 Wankel motora dnevno, s ciljem da se dostigne 500 jedinica dnevno, za šta bi bilo potrebno proširenje fabrike.
Međutim, oduševljenje je naglo splasnulo. Za otrežnjenje i aspirin u čaši pobrinuli su se arapski proizvođači nafte u jeku Jom-Kipurskog rata. Ipak, jeseni 1973. godine, Citroën je predstavio GS Birotor na Međunarodnom sajmu automobila u Frankfurtu.
Njegov dvokomorni Wankel motor pružao je potpuno novo iskustvo vožnje u poređenju s konvencionalnim pogonom Citroën GS-a, zahvaljujući izuzetno mirnom radu i visokim obrtajima.
Interno nazvan KKM 624, to je bila evolucija agregata iz NSU Ro 80, ali nešto slabijih performansi sa 107 KS i 137 Nm obrtnog momenta. Od ostalih podataka izdvajamo: 14 sekundi do 100 km/h, maksimalna brzina 175 km/h.
Savršeno uravnotežen Birotor nije imao nikakvih vibracija, pa je i nivo buke bio izuzetno nizak čak i pri najvišim obrtajima. Vodom hlađeni dvokomorni Wankel motor bio je relativno jednostavan, sa osam glavnih elemenata: bila su to dva trohoida i jedan međuprostor za razdvajanje dva trohoida, dva bočna dela napred i pozadi, dva rotora, i osovina motora sa dva ekscentra.
Četvorotaktni sistem funkcionisao je bez ventila, opruga, klackalica, i bregastog vratila. U prvom taktu, smeša goriva i vazduha ulazila je kroz usisni kanal.
Klip je zatvarao otvor za usisavanje u drugom taktu i time sabijao smešu. Varnice koje proizvode svećice palile su smešu u trenutku kada je pritisak kompresije bio maksimalan. Ekspanzija je u trećem taktu pokretala klip u rotaciju i obezbeđivala potrebnu pogonsku energiju zahvaljujući pritisku na površinu klipa. U četvrtom i poslednjem taktu, klip je otvarao izlazni otvor, omogućavajući izlazak sagorelih gasova.
Već 1972. godine, Comotor je propao kao zajednički projekat, pošto se VW povukao iz ugovora koji su NSU i Citroën sklopili. Promenjena situacija na tržištu dovela je do ranog kraja Birotora: zbog energetske krize krajem 1973. godine, potrošnja je postala ključna.
Fabrika je navela da je potrošnja kompaktnog Citroën GS Birotora iznosila oko 14 litara na 100 kilometara. To samo po sebi možda i ne bi bilo odlučujuće, već njegova visoka proizvodna cena: bila je čak 14.500 nemačkih maraka. Iz tog razloga, Citroën koji je već uveliko bio u finansijskim problemima, obustavio je prodaju pre nego što je Birotor stigao na tržište, jer nije imao dobre prodajne šanse.
U periodu od marta 1974. do marta 1975. godine, ukupno je proizvedeno samo 847 Citroën GS-a Birotor. Citroën je kasnije pokušao da otkupi sve Birotore kako bi izbegao održavanje zaliha rezervnih delova, na koje je po zakonu bio obavezan. Ipak, uprkos toj odluci, danas u Evropi još uvek postoji oko 250 Birotor primeraka.
