Ekskluzivno: Učestvovali smo u Ford KugAdventure karavanu

Proizvođači automobila generalno imaju težak zadatak da novinarima na kreativan i inovativan način predstave svoje nove modele.

Neki se manje a neki više trude a među ovima drugima svakako je Ford, koji je došao na zanimljivu ideju da redizajniran SUV model “kuga” predstavi na pravi način.

Odlučeno je da novinari isprobaju automobile u karavanu, koji će povezati najjužniju i najseverniju tačku evropskog kontinenta.

Istok Evrope se obično izbegava, ali ekipa iz Forda se odvažila, pa je ruta vodila od Atine, odnosno Grčke,

preko Bugarske, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Austrije, Češke, Poljske, Litvanije, Letonije, Estonije, Finske i na kraju preko Norveške sve do mesta Nordkap, koje je najsevernija tačka evropskog kontinenta.

Moramo da priznamo da nam je bilo drago što je karavan prošao i kroz Srbiju, a lako su mogli da nas zaobiđu, s obzirom na to koliko smo (be)značajni kada je u pitanju prodaja novih automobila.

Redakcija Auto magazina je dobila poziv da učestvuje u etapi broj četiri, od Beograda do Zagreba. Nije to naročito duga relacija za test vožnju, ali je Ford morao ekspediciju dugu skoro pet hiljada kilometara da podeli na što više etapa, kako bi učestvovao što veći broj ljudi. Upravo zbog toga, karavanu je skoro mesec i po dana trebalo da stigne od Atine do Nordkapa, da svrati na što više mesta i ugosti što više novinara.

Ekspedicija KugAdventure je veoma ozbiljno organizovana. Veliki tim ljudi iz centrale Forda u Kelnu je pošao da pruži podršku pripadnicima sedme sile, što kroz logistiku u pogledu osveženja i smeštaja, što kroz tehničku podršku i upoznavanje sa novinama na redizajniranoj “kugi”.

Vaš izveštač je zajedno sa koleginicom Tinom Vujanović iz Auto bilda imao privilegiju da se tokom etape od Beograda do Zagreba vozi sa Džeremijem Skoufildom (Jeremy Schofield), glavnim menadžerom komunikacija Forda za SUV vozila.

Tokom vožnje u “kugi” sa 2,0 dizelašem od 150 “konja” i pogonom na sva četiri točka, Džeremi nam je ljubazno i strpljivo objašnjavao sve novine na vozilu, mada smo se i mi trudili da budemo dobri domaćini u Srbiji i upoznamo čoveka sa najvažnijim činjenicama o našoj zemlji. Njega je iznenadilo to da ne negujemo svoju prošlost.

Na primer, nije mogao da veruje da, dok je prolazio kroz Niš, nigde nije video obeležje da je tu rođen Konstantin Veliki. Takođe, primetio je da si ni Tesla nigde ne pominje… Primetili smo da mu nije bilo sve jedno u pogledu bezbednosti, s obzirom da u korporativnim uputstvima (namenjena strancima) Srbija nije baš najbolje ocenjena.

Vrlo brzo smo ga uverili da je naša zemlja verovatno jedna od najbezbednijih, ne samo u Evropi, već i na svetu. Dodatno opuštanje je usledilo u Sremskoj Mitrovici, uz roštilj i ostale domaće specijalitete. Za razliku od klasičnih međunarodnih prezentacija na kojima je tačno utvrđena ruta kretanja test vozila, na “Kuga avanturi” novinari su imali slobodu da siđu sa glavnog puta, obiđu željene tačke interesa u lokalu, pa čak i da obiđu lokalne muzeje.

U tom cilju na raspolaganju nam je bio čak i keš, koji je ostavljen u koverti u pregradi naslona za ruke. Sve putarine su plaćane Ford kreditnom karticom, tako da strani, pa i domaći novinari nisu morali da razmišljaju šta će se desiti ako slučajno promaše neki izlaz sa auto-puta. Ekipa iz Forda se čak potrudila da nam usput organizuje i zabavu, u klasu da avanturističkim duhom “kuge”. Tako smo došli do Zasavice, gde nam je priređena obuka za gađanje lukom i strelom.

Na žalost, nije bilo previše vremena za zadržavanje, s obzirom da je noćenje bilo predviđeno u Slavonskom Brodu, a automobili su morali da budu predati timu koji se brinuo o pranju i dopuni goriva. Slično je bilo i na etapi do Zagreba, s obzirom da su vozila morala da budu vraćena do ranih popodnevnih časova.

Mi smo imali prilike da isprobamo verzije sa pogonom na sva četiri točka sa 2,0 dizel motorima od 150 i 180 konjskih snaga. Jača “kuga” je imala “ST lajn” paket opreme, koji je, osim sportskih detalja, podrazumevao tvrđe ogibljenje i smanjeno odstojanje od tla u odnosu na ostale verzije. U vožnji po auto-putu smo primetili da je auto izuzetno stabilan i da se ponaša kao prava limzina. Jača verzija motora ima smisla upravo na auto-putu, ali pre svega kroz nemačku, kada do izražaja dolazi veliki obrtni moment koji povoljno utiče na snažna međuubrzanja. Na primer, vozite 130 km/h i auto će vrlo lako ubrzati do 180  km/h.

Za naše uslove, osim slabijeg 2,0 dizelaša od 150 “konja”, možda je najbolji izbor sa 1,5 TDCi motorom. Snaga od 120 “konja” je sasvim dovoljna za svakodnevne gradske potrebe. Ovaj motor najmanje troši, ali je dostupan samo u verziji sa prednjim pogonom.

Ford je “kugu” opremio svim modernim bezbednosnim sistemima. Tu je sada automatsko kočenje u cilju izbegavanja sudara ili ublažavanja njegovih posledica, koje radi do brzine od 50 km/h umesto dosadašnjih 30 km/h. U sklopu tog sistema je adaptivni tempomat koji automatski održava odstojanje od vozila ispred, uključujući kočenje i ubrzanje do zadate brzine.

Od velike pomoći je kombinacija ultra-zvučnih i radarskih senzora na zadjem delu, što posebno olakšava isparkiravanje vozila unazad, kada je loša preglednost. Nov je i veliki osmoinčni displej “sink 3” (SYNC 3) multimedije, spreman da podrži mobilne uređaje sa Android i Epl operativnim sistemima, uz glasovnu aktivaciju funkcija, pa i pretragu tačaka interesa u navigaciji.

Džeremija smo pitali da li su tokom razvoja “kuge” kao važnije uzimane želje i navike evropskih ili američkih kupaca, s obzirom da se isti auto prodaje i u Sjedinjenim Državama. Odgovorio nam je da je u pitanju kombinacija, takva da zadovoljni budu i jedni i drugi, ali da je akcenat bio ipak na ukusu Amerikanaca, uz tehnička rešenja bez kojih Evropljani ne mogu.

Na primer, “kuga” za Ameriku nema kameru za čitanje saobraćajnih znakova, a evropski ukus je uzet u obzir i po pitanju izbora materijala. Meka plastika je dominatna, baš kao i visok nivo završne obrade po čemu su “fordovi” veoma cenjeni. Uživali smo i u blagodetima tradicionalno dobre ergonomije, tako da posle dužeg puta iz auta izađete odmorni.

Novina je elektronska parkirna kočnica a odmah smo iskoristili i novinu na otvaranju prtljažnika. Dovoljno je da priđete, mahnete nogom ispod zadnjeg branika i vrata gepeka će se otvoriti, odnosno zatvoriti. Bitno je samo da je ključ uz osobu koja zamahuje nogom.

Na žalost, zbog prirode rute nismo bili u mogućnosti da siđemo van asfalta i iz prve ruke se uverimo u 4×4 sposobnosti “kuge”. Ovo i mnoga druga pitanja ostavljamo za neku drugu priliku, kada nova “kuga” stigne u našu redakciju na duži test.