Nema mnogo glamuroznijih automobila iz osamdesetih od belog Ferrarija Testarossa, poput onog koji je Don Johnson vozio u Porocima Majamija.
U međuvremenu, svet visokoperformansnih modela se ozbiljno promenio. Po današnjim standardima standardni Testarossa od 390 KS nije previše snažan auto, a možemo da pretpostavimo da su i kočnice prilično zastarele.
Ovih dana bi Crocket i Tubbs ostali u prašini ako bi pokušali da uhapse loše momke u superautomobilu sa manje snage od Audija RS3.
Zbog toga, švajcarska kompanija Officine Fioravanti odlučila je da poboljša klasičnu Testarossu. Nije izmenjeno ništa na elegantnim linijama automobila koji je dizajnirao Pininfarina, već je svu svoju pažnju usmerila na nadogradnju svega ostalog.
Rezultati su prilično fascinantni. Na prvi pogled deluje da nije ništa drugo nego dobro očuvan originalni Ferrari Testarossa. Ipak, šestanestice iz osamdesetih zamenjene su sedamnaesticama napred i osamnaesticama nazad, kako bi stale Brembo kočnice GT3 specifikacije.
Izmene uključuju elektronski kontrolisane Öhlins amortizere, šestostrane podesive stabilizatore, podesivi ABS i sistem kontrole proklizavanja koji bi vozaču Ferarija iz 80-ih izgledalo kao čarolija.
Fanovi motora sa unutrašnjim sagorevanjem ne moraju da brinu; ovo nije električni auto! Zadržan je 4,9 litarski V12 motor i to potpuno prerađen sa novim blokom, novim usisnim i izduvnim sistemima, dok je crveno polje na obrtomeru pomereno sa 6800 o/min na 9000 o/min!
Brz kao F40
Snaga je porasla sa 390 KS na 500 KS, a maksimalna brzina sa 300 km/h na 323 km/h u petom stepenu prenosa!
Pažnja posvećena detaljima u unutrašnjosti je jednako impresivna. Tu je proštepana koža, elegantni set kofera za prostor iza sedišta i prekidači koji kontrolišu izduvne gasove, amortizere i kontrolu vuče za koje biste pomislili da su fabrički ugrađeni.
A tu je i kruna dizajna, telefon u stilu osamdesetih modifikovan da radi kao Bluetooth telefon.
Officine Fioravanti nije otkrio koliko će ovih Testarossa napraviti, niti koliko će koštati.
