Sa sedmom generacijom “ford fijeste” upoznali smo se na svetskoj prezentaciji koja je održana po putevima italijanske Toskane. Atraktivni kinetički dizajn, dobar kvalitet izrade i odlične vozne osobine dobra su polazna osnova za stvaranje prodajnog hita
Sa legendom kakva je “ford fijesta” ne sme da se pogreši u proračunima, pogotovo ako se zna da je B segment najprodavaniji na celom automobilskom tržištu i samim tim okosnica proizvodnje svake ozbiljne fabrike. Na nedavnoj promociji smo se uverili da je Ford krenuo u pravom pravcu. Dizajnu je posvećena velika pažnja. U razgovoru sa glavnim dizajnerom smo saznali da je ideja bila da se relativno malom gradskom hečbeku podari izgled i “osećaj” mnogo većeg i skupljeg auta. To je postignuto dizajnom, kvalitetom upotrebljenih materijala i bojama. Karoserija je dizajnirana u takozvanom “kinetičkom” stilu koji fabrika Ford forsira već gotovo jednu deceniju. Ideje koje su upotrebljene na “fokusu” i “mondeu” sada su dovedene do perfekcije, tako da “fijesta” deluje vrlo zrelo, dinamično i unikatno. Automobil je pet centimetara kraći od četiri metra, cifre koja je postala granica za automobile ove kategorije. Prtljažnik ima zapreminu od oko 300 litara i upotrebljiv je za duža putovanja četiri putnika.
I kabina je urađena u kinetičkom stilu. Ford je želeo da pobegne od klišea i predstavio je neobično rešenje centralne konzole i senila za instrumente. Audio uređaj i putni računar su smešteni na vrh komandne table i dizajnirani su tako da, zajedno sa otvorima za ventilaciju, podsećaju na pticu raširenih krila. Inače, interfejs audio uređaja i računara je urađen po uzoru na mobilne telefone, pošto su dizajneri primetili da je takav način “komunikacije” sa tehničkim uređajima ušao “pod kožu” većini korisnika. Senilo instrumenta je urađeno od iste plastike kao i centralna konzola. Instrumenti su smešteni duboko, dobro sakriveni od odbljesaka i lako su čitljivi. Učinilo nam se da su manje “ozbiljni” u odnosu na prethodnu generaciju “fijeste”, što uostalom i više odgovara ovakvom automobilu. Inače, komandan tabla je napravljena od vrlo kvalitetne i mekane plastike koja autu daje utisak kvaliteta. Upravo zbog toga smo negodovali zbog kvaliteta obloga na vratima koje su napravljene od vrlo tvrde i prilično grube plastike. Želimo da naglasimo da nam ne smeta nivo kvaliteta, već više kontrast između dva materijala.
Ford je dodao nekoliko stavki u opremu koji su se do sada nalazili samo na limuzinama više klase. Na primer, dopao nam se ključ sa bežičnom aktivacijom. Motor se startuje pomoću “power” dugmeta koje se nalazi odmah iza upravljača.
U “fijesti” se sedi nisko, zavaljeno i udobno. Čak i zadnja klupa nudi dovoljno prostora za putnike prosečne građe. Sedišta dobro drže, a istovremeno ne smetaju ako u njima provedete nekoliko sati bez odmora. Kabina je dobro izolovana od buke i vibracija, tako da mali hečbek i u tom pogledu odiše zrelošću koje nudi veći automobili.
U ponudi je četiri verzije benzinaca i dva dizela. Najmanji je benzinac od 1,2 litra sa 60 i 82 konjske snage, slede četvorocilindraši od 1,4 litra sa 96 “konja” i trenutno najjači zapremine 1,6 litara sa 120 KS. Dizelaši imaju komonrejl ubrizagavanje poslednje generacije i turbo punjač. Manji ima zapreminu od 1,4 litra, razvija 68 KS, dok veći dizelaš, zapremine 1,6 litara ima 90 “konja”.
Sada dolazimo do karakteristike “fijeste” kojom se Ford (sa pravom) ponosi, a to je ponašanje na drumu, odnosno “hendling”. Putevi koje je fabrika odabrala su kao poručeni da mali “ford” zablista. Upravljač je vrlo brz i precizan, a auto je agilan. Lako menja pravac i namešta se u teme krivine bez protesta. Čak i prilikom brze vožnje po mokrom nismo dostigli limit prijanjanja. Auto je vrlo stabilan i zabavan za vožnju, a pri tome, ogibljenje je podešeno tako da dobro upija neravnine i udarne rupe.
