Ford Transit 2025. slavi svoj 60. rođendan. Priča počinje 9. avgusta 1965. godine, kada je u britanskoj fabrici Langley sa proizvodne trake sišao prvi primerak. Pre toga je Ford za evropsko tržište nudio dve nezavisne linije transportera: nemački FK 1000 (kasnije Taunus Transit) od 1953. godine i britanski Thames 400E od 1954.
Sa sve većom potražnjom za većom nosivošću, većom brzinom i većom varijabilnošću, rađa se ideja o jedinstvenom evropskom privrednom vozilu koje se može proizvoditi i u Velikoj Britaniji i u Nemačkoj – Transit.
Prvi model Transita ima za to vreme napredne karakteristike: štampane električne vodove u instrument tabli, nosače sigurnosnih pojaseva, opcionu blokadu volana i bočna klizna vrata. Transit je dostupan u dve dužine međuosovinskog rastojanja i, zavisno od verzije, postiže nosivost do 1.782 kilograma. U početku ga pokreću benzinski motori od 74 ili 86 KS, kao i Perkins dizel od 44 KS. Od 1968. Ford u fabrici Dagenham počinje da proizvodi sopstvene dizel motore.
Godine 1971. Transit dobija moderniji prednji deo. Već 1972. Ford uvodi York dizel sa 55 ili 62 KS. Od 1973. standardno ugrađuje radijalne gume. Godinu dana kasnije, pojavljuje se model sa nosivošću od 1.000 kilograma na jednostrukim točkovima. Zatim sledi redizajnirani Transit sa ergonomičnijom kabinom.
Ford tada uvodi servo-podržane disk kočnice, prvo na kraćim verzijama, a od 1976. i na dužim. Zanimljivost je i da je sedamdesetih godina u Engleskoj Transit bio omiljeno vozilo za bekstvo pljačkaša banaka.
Sa modelom Transit 190 dozvoljena ukupna masa raste na 3,5 tone. Ford ugrađuje ventilisane disk kočnice napred. Iste godine proizvodnja prelazi milion primeraka.
Za 1978. godinu najavljena je opsežna modernizacija. Prednji deo je aerodinamičniji, hauba duža. U ponudu stižu novi OHC motori i automatski menjač. Ugrađuje se i novi sistem grejanja i ventilacije.
Testiranje novog 2,5-litarskog dizela sa direktnim ubrizgavanjem počinje 1983, koji godinu dana kasnije ulazi u serijsku proizvodnju. Novi motor od 68 KS smanjuje potrošnju do 24%. Dvomilioniti Transit sa proizvodne trake silazi 1985. Već 1986. stiže aerodinamički optimizovani Mk3. Nova platforma poboljšava bezbednost, pristupačnost i zapreminu tovarnog prostora.
Godine 1991. Ford ponovo modernizuje platformu. Transit sada ispunjava zahteve bezbednosnih standarda u sudaru. U ponudu dolaze nove verzije poput Transit 150 sa nosivošću od 1,5 tona. Duža verzija dobija jednostruke točkove i prednje sa nezavisnom oslanjanjem. Sa novim 2,5-litarskim turbodizelom od 100 KS i elektronskim upravljanjem počinje nova era motora. Dostupan je i atmosferski dizel od 80 KS.
Transit dobija novi dizajn sa zaobljenijim prednjim delom 1994. godine. Rastu komfor i bezbednost; uvedeni su imobilajzer, alarm i pojasevi na svim sedištima sa vezivanjem u tri tačke. Od 1996. verzija sa 17 sedišta ima vazdušne jastuke i ABS. Proizvodnja počinje i u Vijetnamu i Kini. U 1998. stižu elektronska raspodela sile kočenja, pomoć pri proklizavanju i verzije na TNG.
Četvrta generacija stiže 2000, prvi put sa prednjim i zadnjim pogonom na istoj platformi. Transit osvaja titulu “Van of the Year 2001”. Slede Transit Connect 2002. i nagrada 2003. Proizvodnja se 2004. seli u turski Kocaeli. Godine 2006. dolazi Mk5 sa ESP-om i proširenom ponudom pogona. Pogon na sve točkove uvodi se 2007, a 2009. ECOnetic verzija optimizovana za potrošnju sa filterom čestica.
Godine 2012. Ford predstavlja novi četvoročlani portfolio: Courier, Connect, Custom i veliki Transit. Svi modeli dobijaju bezbednosna priznanja. Od 2014. Transit se prodaje i u SAD. Ford ponovo postaje lider na evropskom tržištu privrednih vozila. Za 2016. predstavljen je 2,0-litarski EcoBlue dizel, a 2017. počinje testiranje Transit Custom PHEV-a.
Godine 2020. debituje potpuno električni E-Transit sa baterijom do 68 kWh. Ford uvodi FordLive, digitalni sistem za povećanje dostupnosti voznog parka. Počinje proizvodnja E-Transita u Kocaeliju. Slede E-Transit Custom i Courier. Ford lansira novi Transit Custom sa 5G, velikim ekranom osetljivim na dodir i naprednim asistencijama. Tokom prošle godine Transit Connect dobija plug-in hibrid. Domet E-Transita sa novom baterijom raste na 402 km. Svi novi modeli osvajaju Euro NCAP Platinum status.
Trkačka karijera
Kod nas je malo poznato da je ovaj kombi bio učesnik na mnogim trkama. Na Uskršnji ponedeljak 1971. prvi Transit Supervan izlazi na stazu Brands Hatch. Tehnički se zasniva na Fordu GT40, a zahvaljujući 5,0-litarskom V8 motoru postiže 240 km/h.
Četrnaest godina kasnije, 1985, Ford predstavlja Supervan II. I ovoga puta osnova je Le Mans trkački automobil – Ford C100 sa Cosworth DFY V8 motorom. Na F1 stazi Silverstone Transit postiže 280 km/h.
Godine 1995. sledi treće poglavlje Supervan priče. Ispod upečatljive aero-karoserije radi Ford Zetec R, motor sa kojim je Mihael Šumaher prethodne godine osvojio titulu svetskog šampiona u Formuli 1. Ovaj 3,5-litarski V8 razvija 650 KS. Danas se ovaj automobil, sa 2,9-litarskim Cosworth 24V motorom, nalazi u Ford Heritage kolekciji.
Godine 2005. trkačica Sabine Šmic izaziva pažnju u BBC-jevom “Top Gearu” kada Ford Transitom pređe krug na stazi Nirburgring Nordšlajfe za nešto više od deset minuta.
Zanimljivo je bilo i 2023. SuperVan 4.2, inspirisan Ford E-Transit Customom, nastupa na trci Pikes Peak International Hillclimb u Koloradu. Tri elektromotora razvijaju ukupno 1.400 KS. Aerodinamika pri 240 km/h stvara potisnu silu od 2.000 kilograma.
