Porsche je odavno razmatrao alternativne oblike karoserije za klasični SUV sa petoro vrata – model Cayenne. Ubrzo posle lansiranja prve generacije u decembru 2002. godine, u razmatranje su došle tri dodatne varijante: kupe, verzija rastegnuta za 20 centimetara sa dodatnim redom sedišta i kabriolet.
Iznenađujuće, ono što je možda izgledalo kao najmanje konvencionalna opcija, kabriolet zasnovan na “kajenu”, dugačak približno 4,8 metara, nije odmah odbačen, već je zapravo napravljen.
Danas se čuva u Porše muzeju. Međutim, to nije prototip koji može da se kreće javnim putevima, već model funkcije paketa – ili skraćeno PFM. Dizajneri su uklonili krov, ali su izostavili mere za učvršćivanje karoserije neophodne za kabriolet.
U nemogućnosti da se obezbedi sigurna i stabilna vožnju, vozilo se transportuje do odredišta kada je to potrebno. Test vožnje nikada nisu bile planirane, jer je kabriolet PFM napravljen samo da proceni četiri kriterijuma.
Da li je sedenje udobno u celom vozilu kada se krov sužava na način koji više podseća na kupe prema zadnjem delu i kada su vetrobransko staklo i A-stubovi skraćeni?
Koliko je praktičan Cayenne kao model sa vratima koja su 20 cm duža? Da li je moguće postaviti elegantan, visokokvalitetan mekani krov koji se takođe može brzo sklopiti? I kako treba dizajnirati zadnji kraj?
Još uvek je bilo neslaganja oko poslednjeg izdanja 2002. godine, a dva različita zadnja dela su dizajnirana za model funkcije paketa. Levo zadnje svetlo je bilo nisko postavljeno na zadnjem delu automobila, dok je desno bilo primetno više.
Da je automobil stigao u proizvodnju, na kraju bi, naravno, bio dogovoren samo jedan zadnji dizajn, a tehnički problemi bi nesumnjivo bili rešeni. Predviđen je sada već poznati mehanizam mekog krova: poklopac prtljažnika na “kajenu” bio je pričvršćen napred i pozadi, omogućavajući mu da se otvara u oba smera.
Krov bi prelazio preko fiksne šipke za prevrtanje i pozadi bi ga „progutao“ poklopac prtljažnika, koji se otvarao u suprotnom smeru, preklapajući se u z-obrazac. Funkcionisao je na veoma sličan način kao na Porsche 911 Targa, 991 generacije.
Međutim, mehanizam nikada nije prošao fazu kompjuterske simulacije za Cayenne kabriolet i nikada nije u potpunosti konstruisan. Danas se meki krov od tkanine čuva u prtljažniku muzejskog dela i po potrebi se mora ručno montirati.
Dok je ideja kupea iz 2002. kasnije ponovo preuzeta i implementirana 2019. u uspešan proizvodni model, Porsche nije dalje nastavio sa idejom SUV kabrioleta.
Prognoze u pogledu profitabilnosti nisu bile naročito obećavajuće i ostale su sumnje da li će automobil izgledati privlačno kao što bi Porše trebalo da izgleda. Svakako, danas se ovaj auto može videti u Porsche muzeju u Štutgartu.
