Brend Mini odavno nema mnogo veze sa Velikom Britanijom. Od kako ga je BMW preuzeo pre skoro 15 godina, svet je dobio potpuno novu klasu automobila – premijum lajfstajl.
Za to vreme postali smo svedoci koliko može da se učinim boljim ono što je već odlično. Svemu tome doprineli su vrhunski inženjeri koji učestvuju u stvaranju najboljih automobila na svetu.
Kako bi smo stekli bolji utisak o kompletnoj gami Minija, Delta Motors nas je poslao na pravo mesto da se podsetimo koliko su važne ideje, znanje i posvećenost – pravo u Minhen.
Odmah po sletanju na minhenski aerodrom, dočekala nas je kompletna gama Minija. Nažalost, proizvodnja “klabmena” i “kupea”, odnosno “roudstera” uskoro prestaje, tako da su ovi modeli izuzeti.
Do sada nismo imali prilike da vozimo potpuno novi “mini 5 door”, pa smo se fokusirali upravo na ovaj model. Kao i svaki ljubitelj automobila, i vaš izveštač je požurio da se dočepa ključa najjače verzije. Međutim, kolege iz Izraela su bili brži, tako da je test vožnja započeta u “miniju kuper 5 door”.
Ljubazni domaćini su nas odmah uputili, gde drugo, nego na stazu. Bivši vojni aerodrom u blizini Minhena je pretvoren u svojevrstan test poligon BMW-a. Cilj je da se pokaže koliko su novi “miniji” sportski i koliko su u najbližem srodstvu sa drugim BMW modelima.
Zadatak nije bio da se postižu velike brzine, već da spoznamo koliko je auto upravljiv, pogotovo u kritičnim situacijama. Pripremljena su nam dva poligona.
Prvi se odnosio na vožnju između čunjeva, gde upravljivost caruje a snaga klade valja. Drugi poligon je bio pripremljen tako da se na suvoj i vlažnoj podlozi simuliraju iznenadne prepreke na putu koje je potrebno izbeći.
Često se baš u takvim situacijama dogodi mnogo udesa, uglavnom zbog neodgovarajućih voznih karakteristika vozila ali i neiskustva vozača.
Ovde se pokazalo da “mini” prašta greške i zahvaljujući najnovijim sistemima za aktivnu bezbednost direktno utiče na poboljšanje opšte bezbednosti.
Nakon isprobavanja krajnjih mogućnosti šasije i elektronike na poligonu, spremni krećemo ka odredištu – Austriji.
Naš “cooper” ima zapreminu od 1,5 litar i raspolaže sa 136 “konja”. BMW je toliko vodio računa o uravnoteženju motora da je gotovo nemoguće po sluhu prepoznati da je reč o trocilindričnoj mašini. Vožnja je tek priča za sebe.
Nema ni traga trzanju karakterističnom za ovu vrstu motora. Oseća se samo ogromna količina snage, u svakom trenutku spremna da se oslobodi. I to bez zadrške.
Navigacija nas vodi na čuveni auto-ban. “Mini” bez muke dostiže 130 km/h već u traci za ubrzanje. Na žalost, entuzijazam tu prestaje jer je brzina ograničena na 120 km/h zbog velike gužve na putu.
Ruta nas ubrzo isključuje sa auto-puta i vodi kroz idilične seoske predele. Lokalni putevi u Nemačkoj nisu šala. Kroz naselja se striktno vozi brzinom od 50 km/h, a van njih opšte ograničenje je 100 km/h.
Prava prilika da se “cooper” proba na krivudavim putevima koji polako postaju sve strmiji. Približavamo se alpima i austrijskoj granici. “Mini” ne oseća uzbrdicu, a kamione pretiče kao od šale. Pitamo se gde je granica snage.
Mnogi, na papiru daleko snažniji automobili bi se postideli pred “minijem”. Navigacija nas upozorava da stižemo do međuodredišta gde bi trebalo da se zamenimo sa kolegama iz drugih zemalja i probamo neki drugi model. Nama se auto ne menja, potpuno smo fascinirani načinom na koji se vozi i ogromnom rezvervom snage koja se sofisticirano prenosi na asfalt.
Međutim, do nas dolaze koleginice iz Ukrajine. Podsećaju nas da bi trebalo da se zamenimo sa automobilima. One su vozile “mini one 5 door”. Sve nam je jasno. Nevoljno, ustupamo im auto i preuzimamo njihov. Kad ono…
U prvom trenutku smo se pitali da li smo pogrešili model, da li je ovo zaista “mini one”. Ravna deonica puta nas je navela da pomislimo da razlike i nema. Auto zakucava za sedišta, ne samo prilikom ubrzanja već i međuubrzanja.
Sama pomisao da auto ima samo 102 konjske snage i 1.198 kubika izaziva nevericu. Najslabiji “mini” je pravo čudo! Ubedljivo najveće iznenađenje! Ponovo nailazi deonica sa velikim usponima i tu polako počinje da se oseća razlika u odnosu na “cooper”. Onako kako bi “cooper” odreagovao u četvrtoj brzini i snažno povukao bez razmišljanja, “mini one” na isti način reaguje ali u trećoj.
Ipak, u pitanju su zaista veliki nagibi. U uobičajenim uslovima vožnje, “one” se pokazao kao sasvim dovoljno snažan za zabavu tokom ubrzanja. Ni u jednom trenutku nam se nije dogodilo da pomislimo kako nas auto sputava zbog nedovoljno snage. Moramo da pomenemo izuzetno projektovano ogibljenje.
Ono je istovremeno meko i sportski podešeno u smislu da sitne neravnine veoma prijatno neutrališe a brze prolaske kroz krivine podnosi kao da smo u sportskom automobilu. Pri svemu tome, “mini one” i “cooper” imaju uske pneumatike, dimenzija 175/65 R 15.
Prelazimo austrijsku granicu, odredište nam je mesto Zelden (Sölden). Pred nama je ponovo auto-put. Ograničenje brzine je standardno – 130 km/h. Iako je najslabiji u gami, “mini one 5 door” koji vozimo fabrika je napunila opremom.
Auto ima sve moguće u sebi, od kože na sedištima, preko staklenog krova, pa sve do adaptivnog tempomata i sistema za automatsko kočenje u cilju izbegavanja ili ublažavanja posledica sudara. Podešavamo tempomat na 130 km/h i “mini” sam održava odstojanje od vozila ispred i po potrebi ubrzava do zadate brzine.
Ponovo silazimo sa auto-puta i uskoro stižemo na odredište. Sutradan su nas čekala dva “kantrimena”. Prvi je “cooper” sa četvorocilindričnim turbo-benzincem zapremine 1,6 litara od 122 KS. Dovoljno je da kažemo da, ako se dvoumite između ovog modela i “minija one 5 door”, svakako preporučujemo drugu opciju.
Ako ste ipak opredeljeni za “kantrimena” zbog “all4” pogona na sva četiri točka, predlažemo neku od dizel verzija, koje su svakako prikladnije za ovaj auto.
Više detalja o “miniju 5 door” prenećemo vam u jednom od narednih brojeva Auto magazina, kada auto preuzmemo na detaljniji test.
BMW kao uzor
Odmah da kažemo da se auto zvanično pojavio jesenas i da je konstruisan na mehaničkoj platformi “BMW serije 2 aktiv turer”. To je prvi “BMW” sa prednjim pogonom i ujedno prvi miniven bavarskog proizvođača.
Bez obzira na to, zadržao je apsolutno sve karakteristike prepoznatljive za ovaj brend – vrhunski inženjering, vozne karakteristike i kvalitet materijala i završne obrade. “Mini 5 door” je preuzeo veliki broj mehaničkih komponenti sa ovog modela i pokazao da može da bude vrlo sportski, uprkos porodičnom karakteru.
Pravi “mini”, čak i sa zadnjim vratima
Nedostatak zadnjih vrata na “miniju” pre nekoliko godina rešio je “kantrimen”, koji je postao više od gradskog automobila zahvaljujući svojim ofroud mogućnostima. Pokazalo se da ima prostora za još jednu verziju, odnosno za produženje klasičnog “minija”.
Naišao je na odličan prijem kod publike koja ceni kreativan i inteligentan dizajn, a posebno zadnja vrata. Sada lakše može da se preveze društvo, porodica a da se zadrži ono najbolje što “mini” ima – ideju.
Porodični auto
“Mini 5 door” je dobio produženo međuosovinsko rastojanje za 72 mm u odnosu na klasičan “mini”. Više je mesta ne samo za kolena, već i za glavu, ramena i prtljag. Gepek je veći za 67 litara na ukupno 278 litara a ukupna dužina automobila za celih 161 mm.
Oznake modela su iste kao i kod drugih verzija, “one”, “cooper” i “cooper S”. Dizelaši imaju dodatno “D” slovo na kraju. Snaga se kreće od 102 do 192 KS za benzince, i od 95 do 170 KS za dizelaše.
MINI 5 door
Model One Cooper Cooper S One D Cooper D Cooper SD
zapremina (ccm) 1198 1499 1998 1496 1496
snaga (kW/KS) 75/102 100/136 141/192 70/95 85/116 125/170
maks. o. moment (Nm) pri o/min 180 230 300 220 270 360
dimenzije (mm) 3982 / 1727 / 1425
međuos. rastojanje (mm) 2567
prtljažnik (l) 278/941
maks. brzina (km/h) 192 207 232 187 203 225
ubrzanje 0-100 km/h (s) 10,1 8,2 6,9 11,4 9,4 7,4
potrošnja (l/100 km) 4,2/4,9/6,0 4,1/4,8/5,9 4,9/6,0/7,9 3,3/3,6/4,1 3,3/3,7/4,5 3,8/4,3/5,1