“Trojka” je verovatno najpoznatiji “BMW” na svetu. Nije ni čudo s obzirom koliko je bila napredna i uvek drugačija od konkurencije. Jer, zapravo je nikada nije ni imala, a nema je čak ni danas. Jedinstven izgled, koji oblikuje sportski karakter, uz eleganciju i konzervativnost, dobio je potpuno novo značenje u kombinaciji sa konstrukcionim rešenjima koja su do danas usavršavana; ali, ni jedan drugi proizvođač nije uspeo da iskopira ponašanje “trojke” u vožnji, način na koji skreće, položaj vozača za volanom koji je sličan kao kod drugih iako neponovljivo i tradicionalno drugačiji, kao i osećaj na menjaču, jednostavnost, a opet prefinjenost instrumenata…

[ot-caption title=”Serija 02 je preteča trojke” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90092899_highRes.jpg”]

Zvanično, “serija 3” je predstavljena 1975. godine, ali u mnogim tekstovima na temu ovog automobila potpuno neopravdano se preskače direktan prethodnik i idejni začetnik – bio je to “BMW serije 02”. Da ne bude zabune, u opticaju je nekoliko oznaka, a suština je u tome da su u BMW-u želeli da se razlikuje od limuzine sa četvora vrata čiji je zapravo derivat. Ta limuzina je preteča “serije 5”, poznata još kao “nova klasa” (Neuen Klasse) ili “BMW 1600”. Manji model sa dvoja vrata je dobio dvojku na kraju oznake, pa je u zavisnosti od zapremine motora imao verzije “1502” (75 KS), “1602” (85 KS), “1802” (90 KS), “2002” (100 KS)…

Prve dve cifre su označavale zapreminu, izuzev kod “1502” koji je imao motor zapremine 1,6 litara. Situacija sa kodovima serije koje ljubitelji BMW-a i danas vole da koriste malo je komplikovana. “Tip 114” je oznaka za modele od “1502” do “1802”, “E6” se odnosio na “turing” verzije sa hečbek zadnjim krajem za koji malo ljudi zna da je postojala, “E10” je bio “2002” i “ti”, a “E20” je bila oznaka za “2002 turbo”.

U svakom slučaju, bazni “1502” se proizvodio od 1966. pa sve do 1977. godine, dakle dve godine nakon početka proizvodnje nove serije “E21”. Pravu ekskluzivu su predstavljale verzije “1600 TI” sa 105 KS i “2002 TI” sa 120 KS koji su imali dva dvogrla Soleks karburatora, kao i “2002 tii” (Turismo Internazionale Injection) sa mehaničkim ubrizgavanjem i 130 KS. Vrhunac je bio “2002 turbo” sa 170 “konja” i petostepenim menjačem. Inače, imao je i specijalne verzije kao što je bila “diana” – polu-kabrio  polu-targa verzija, kao i verzija sa elektro-pogonom, razvijena specijalno za olimpijske igre 1972. godine.

[ot-caption title=”Prva trojka je imala samo dvoja vrata” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90086813_highRes.jpg”]

Zanimljivo je da je ova generacija automobila ismevana u domaćoj seriji “Žikina dinastija”, pa se stiče utisak da je u SFRJ vladalo takvo blagostanje da su zbijali šale na račun BMW-a za koji se kasnije pričalo da je zbog specifične poreske politike Jugoslavije i Grčke specijalno razvio model “315” nove generacije “E21”.

Zvanično prva, a praktično druga generacija “trojke” već je bila moderna u smislu upotrebe velike količine plastike. Za 1975. godinu je bila poslednja reč tehnike i pravo čudo koje je otkriveno na poznatom stadionu u Minhenu, na kom je godinu dan aranije održana Olimpijada. Kuriozitet je to da je ovo prvi model u klasi koji je dobio šestocilindrični motor 1976. godine.

[ot-caption title=”Prvi šestocilindrični motor ugrađen je 1976 godine” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/bmw-1.jpg”]

Prve verzije nisu imale plastičnu rebrastu masku između zadnjih svetala, koja je ubačena na zahtev kupaca da izgled auta treba učiniti još modernijim.Verzije sa slabijim motorima su imale oznake “315” (75 KS), “316” (90 KS), “318” (98 KS) i “318i” (105 KS), dok su šestolindrične “320” (122 KS) i “323i” (143 KS) dobile dvostruke farove kako bi se još više razlikovale. Takve farove je imao i četvorocilindrični “320i” (125 KS). Modeli sa “i” oznakom su imali “K-džetronik” sistem ubrizgavanja goriva, dok su ostali bili sa karburatorima. Tada su se pojavile i velike razlike u opremi i kvalitetu materijala u zavisnosti od verzije, a restilizovani model se pojavio 1979. godine. Izmenjena su zadnja svetla, a umesto hromiranih klasičnih retrovizora postavljeni su veći plastični, u uglu prozora sa elektro-podešavanjem, izuzev na “315”.

[ot-caption title=”Najjača varijanta 323i ima 143 KS” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/BMW-3_series.jpg”]

Da su u pravu oni koji se sa nostalgijom sećaju tih vremena govori i podatak iz 1981. godine – “315” je koštao 15.850 nemačkih maraka, odnosno, prevedeno u današnje novce uključujući i inflaciju, neverovatnih 16.114 evra!

Inače, “E21” je poslužio kao osnova za tjuniranje od strane dve poznate kuće – Alpina i AC Šnicer. Doduše, Alpinina verzija je počela da se prodaje pod njihovim brendom i pritom je tretirana kao proizvođač automobila, a ne tjuner – “alpina B6”. Imali su šestocilindrične motore zapremine 2,8 litara sa 200 KS, a u ponudi je bio i model “alpina C1” sa manjim motorom zapremine 2,3 litra od 170 KS. I kompanija BBS je umešala svoje prste i to u sportskim verzijama “edišn E” i “edišn S”, koja je imala prednji i zadnji spojler uz nezaobilazne BBS alu-felne i Rekaro sportska sedišta. Napravljeno je ukupno 1.364.039 primeraka serije “E21”, od čega je bilo 4.595 kabrioleta.

[ot-caption title=”Prvi primerci E30 isporučeni su još decembra 1981″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90086827_highRes-e1393013252354.jpg”]

Praktično nova era počinje novembra 1982. godine kada je predstavljena nova serija “E30”. U stvari, prvi primerci verzije sa dvoja vrata su isporučeni već decembra 1981, a model sa četvora vrata je predat prvim vlasnicima januara 1983. godine. To je auto koji se i danas često sreće na putevima i većina primeraka je u izuzetnom stanju za svoje godine, što je prava retkost među automobilima. U odnosu na prethodnu generaciju, “E30” je doneo mnoštvo inovacija i različitih verzija. Već početkom 1983. kompanija Baur iz Štutgarta počinje da pravi “topkabriolet”, odnosno targa verziju koja nije bila potpuni kabrio, već je imala standardne okvire na vratima, slično kao na “seriji 02” i “E21”.

[ot-caption title=”Popularan kod tjunera, za ulicu i za trke” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90097966_highRes-e1393339822965.jpg”]

Nakon 15 godina odsustva kabrioleta iz proizvodnog programa BMW-a, sredinom 1985. je prikazana i potpuna kabrio verzija “trojke” i to bez rol bara, što je učinilo posebno atraktivnom i elegantnom. Sledeće godine se pojavljuje i čuvena “M3” verzija koja je kasnije doživela veliki uspeh na nemačkom DTM šampionatu. “M3” je bio dostupan i kao kabrio i kao limuzina sa četvora vrata. Pod haubom su bili 2,3 motor snage od 195 do 220 “konja”, kao i 2,5 sa 238 KS.

Razvoj motora je doživeo pravi bum na seriji “E30”. Tokom njene proizvodnje, ugrađivano je čak 25 različitih verzija, od čega i dva dizela koji su se po prvi put našli u “trojci”. Atmosferska verzija “324d” se pojavila 1985. godine, a turbo “324td” dve godine kasnije. Takođe, po prvi put u istoriji kompanije uveden je i pogon na sva četiri točka, kao odgovor Audijevom “kvatru”; tako je nastao “BMW 325iX”.

[ot-caption title=”Prva restilizacija iz 1985″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90086815_highRes-e1393340358742.jpg”]

Prva restilizacija se dogodila na jesen 1985. godine, da bi već dve godine kasnije usledile su još značajnije i uočljivije izmene: promenjeni su spojleri, farovi su dobili reflektorska usmerena sočiva, a zadnja svetla drugačiji raspored elemenata. Novi plastični branici (koji su na zahtev farbani u boju karoserije) bez hromiranih lajsni  omogućili su udarce do 15 km/h bez oštećenja, dok je rezervoar povećan sa 55 na 64 litra za verzije sa četvora varata i 62 litra za kabriolet i “egzekjutiv” verziju. Svi benzinci standardno dobijaju i katalizator.

Tada se pojavljuje i karavan verzija pod nazivom “turing”, koji je pozajmljen sa “serije 02”. U ovoj, drugoj restilizaciji enterijer nije menjan, s obzirom da su neke izmene nastale tokom prve. Tada su ubačeni novi materijali, a razlika između četvorocilindričnih i šestocilindričnih modela je postala daleko manja.

Proizvodnja “trojke E30” prestaje aprila 1991, mada je kabriolet nastavio da silazi sa proizvodnih traka još tačno dve godine, a karavan sve do 1994. Zanimljivo je i to da je na osnovi “E30” nastao i roudster “Z1”, sa kojim je delio fabrički kod i mehaniku.

[ot-caption title=”E30 prestaje da se proizvodi aprila 1991″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90088406_highRes-e1393339880880.jpg”]

Naslednik, serija “E36” je predstavljena septembra 1990. godine i trajala je punih deset godina. Kao novina je uveden kupe umesto sedana sa dvoja vrata, uzi kompakt varijantu, preteče današnje “serije 1”. “E36” nije imao verziju sa pogonom na sva četiri točka.

[ot-caption title=”Proizvodnja E36 trajala je 10 godina, do 2000″ url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90074498_highRes.jpg”]

Zvanično četvrta generacija “E46” se pojavljuje 1998. Po prvi put kupe i sedan dobijaju različite detalje karoserije. Vraćen je i 4×4 pogon. Kao i sve prethodne, ostala je u proizvodnji dve godine nakon uvođenja “E90”, odnosno pete generacije, 2005. godine. Iako je šesta “trojka” predstavljena prošle godine, peta je nastavila da silazi sa proizvodnih traka i to sve do ove jeseni, kada će njeno mesto u fabrici zauzeti nova “serija 4”.

Aleksandar Bursać

Objavljeno u 59. broju Auto magazina, juna 2013.

[ot-caption title=”E 46 predstavljen je 1998 godine” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/02/P90074497_highRes.jpg”]

Ne samo što se “BMW trojka” izvozila na sva svetska tržišta, već je u ne malom broju zemalja i sklapana. Tako su “trojke”, osim iz Minhena, silazile sa proizvodnih traka u Meksiku, Egiptu, SAD-u, Južnoj Africi, Rusiji, Kini, Indiji, Indoneziji i Maleziji.

[spacer style=”1″ icon=”none”]

[social link=”https://www.facebook.com/automagazinrs” icon=”62221″]  [social link=”https://twitter.com/AutomagazinSRB” icon=”62218″]