Auto magazin

Škodini motocikli i bicikli

Škodini motocikli i bicikli
22.09.2014.

Škoda je počela sa radom kada je Vaclav Klement ostavio knjižaru u ranim 1890-im i spojio se sa mehaničarem Vaclavom Laurinom osnivajući malu radionicu za popravku bicikala u Mladoj Boleslavi, u to vreme delu Austro-Ugarske imperije. Pretpostavljamo da su u to vreme imali skromnu ideju o stvaranju radionice koja se na kraju ispostavila kao jedan od najvećih istočnoevropskih proizvođača automobila.

Posao je krenuo vrlo zadovoljavajuće dok Vaclav Klement, inače predsednik, “Kluba za promociju biciklizma” u Mladoj Boleslavi, nije otkrio da je veoma teško doći do rezervnih delova za bicikle, a u isto vreme nije bilo domaćeg proizvođača, te su bili primorani da ih uvoze. Poslednja kap koja je prelila čašu bila je kada je, nakon što je napisao drezdenskoj filijali firme Seidel Nojmana tražeći rezervne delove za popravku jednog od svojih bicikala, dobio odgovor: “Ako želite nešto, molimo Vas da nam pišete na nemačkom jeziku”.

Bicikl Slavia iz 1899. godine

Bicikl Slavia iz 1899. godine

Podstaknut ovim dešavanjima, Klement odlučuje da tada započne i projektovanje i izradu svojih sopstvenih bicikala, a ne samo da bude zadovoljan popravkama bicikala strane proizvodnje. Kao rezultat toga, proizveden je prvi komad od strane dva partnera u iznajmljenim prostorijama u Novom Mestu, četvrti Mlade Boleslave pod nazivom “slavija”. Nije ih iznenadilo da su se susreli sa značajnom konkurencijom već proverenih proizvođača, posebno onima iz Britanije i Nemačke, ali, njihova neustrašiva želja da nastave ih je terala dalje, te su tako već od 1897. zapošljavali 28 zanatlija u proizvodnji i prodavali onoliko bicikala koliko su mogli da proizvedu.

Godine 1898. radionice su preseljene u prostorije nove zgrade, na mestu koje će kasnije postati centar automobilske fabrike. Iste godine Vaclav Klement je otputovao u Pariz, gde je bio posebno impresioniran biciklom pokretanim motorom braće Verner i De Dion Bouton-ovim triciklom. Na povratku sa ovog putovanja Klement je doneo odluku da će izraditi svoj sopstveni bicikl pokretan motorom.

Motocikl tip B iz 1902. godine

Motocikl tip B iz 1902. godine

Uskoro je trideset dvoje zaposlenih vodilo ozbiljnu bitku da proizvedu zadovoljavajući motocikl. Borili su se sa najmanje osam različitih prototipova pre nego što su došli do rešenja koji im je dao neizbrisivo mesto u automobilskoj istoriji. Iako auto-moto istoričari stalno vode rasprave o tome ko je šta uradio prvi, nepodeljeni su oko toga ko je odgovoran za prvi motocikl – Laurin i Klement.

Godine 1904, nemačka štampa je poručila: “Laurin i Klement firma iz Mlade Boleslave se sa punim pravom može opisati kao kreator pogona na dva točka – bez umanjivanja ikakvih zasluga francuskih dizajnera, braće Verner. “Francuzi su postavljali motor na normalan bicikl bez promene njegove linije. Nasuprot tome, Laurin i Klement su otišli na drugu stranu. “Oni su izradili novi bicikl prilagođen obliku i potrebama agregata koji su na njega postavili.

Motocikl tip C iz 1901. godine

Motocikl tip C iz 1901. godine

Ideja je bila ista, ali su putevi bili različiti. Francuski ističe principe bicikla dok je češki istakao principe motornog vozila. Vreme će pokazati da su Česi bili u pravu. Laurin I Klement, a kasnije i kupci su se složili s tim. Proizvodnja motocikala je počela krajem 1898. u nedavno završenim postrojenjima. Zapošljavao je četrdeset radnika i bio je daleko ispred svog vremena u vidu onoga što bismo danas nazvali industrijskom proizvodnjom tehnike. Fabrika je imala svoju elektranu, kovačnicu, limarsko farbarsko odeljenje, mašinsku radionicu i potpuno odvojen pogon za sklapanje.

Motocikl tip BD

Motocikl tip BD

Prva demonstracija modela motocikla Laurina i Klementa “tipa-1.25” došla je 1899. godine. Pokretan jednocilindričnim motorom, imao je posebno dizajniran karburator, remen je pokretao zadnji točak, dok su sve kontrole bile koncentrisane na upravljaču. To je ujedno bio i prvi motocikl na svetu opremljen elektromagnetnim paljenjem umesto uobičajene vruće sijalice, i prvi motocikl izrađen u austrijskom carstvu. Prve izvozne narudžbine za motocikle 30 za Nemačku i 150 za Englesku, došle su krajem te godine. U kratkom vremenskom periodu sportski potencijal novog motocikla je realizovan.

Slavu su stekli na trkama po Evropi

Slavu su stekli na trkama po Evropi

Prvi “TT” vozači ‘za volanom Laurin i Klement mašina, vozili su ovaj model kako na kratkim rastojanjima, tako i na maratonskoj trci kao što je Pariz, Beč. Podstaknuti njihovim uspehom, dva partnera su počela da proizvode nove mašine, bolje opremljene, sa vodenim hlađenjem, sa jednim ili dva cilindra V-cilindričnim motorima i na kraju sa četvorocilindričnim motorom. 1900.godine, nakon ekspanzije fabričkih prostrojenja na površini od 1100 kvadratnih metara i povećanja broja zaposlenih na 68, kompanija je izložila svoje motocikle na Međunarodnom salonu u Frankfurtu na Majni, po prvi put i odnela prvu nagradu za inovaciju, i za to dobila zlatnu medalju.

Sledeće godine uvedena su poboljšanja motocikala 1.25 i modela B-1.75 mašine. 1901. je bila godina u kojoj je modelu BZ-2.5 povećana snaga, jedncilindričnom motocikluI sa kojim su Laurin i Klement osvojili prve nagrade i medalje na međunarodnim izložbama u Pragu, Beču i Hanoveru. 1902.godine kompanija je uvela još tri jednocilindarične mašine, BZP-2.5, 2.75 i L-LV-3, LV-3 koje su imale vodeno hlađen motor. Ovo je bila godina u kojoj je kompanija doživela svoje prve prave uspehe u konkurenciji sa Podsednicekom i Klementom samim, koji su uzeli prvo i drugo mesto u trci Ekelberg Uphill.

Tricikl tip L iz 1902. godine

Tricikl tip L iz 1902. godine

Godine 1902. kompanija je predstavila svoj prvi dvocilindrični agregat tipa “CC-3”, posle eksperimentisanja sa prikolicama i sedištem ispred vozača, kompanija je proizvela svoj prvi motocikl sa prikolicom, takozvani tricikl. Ova kombinacija tricikla je uspešno izvožena u sve delove sveta, uključujući Meksiko i Britaniju, gde su ih koristili kao poštanska dostavna vozila.

Do kraja godine, Laurin i Klement su izradili 2000 motocikala i od svog osnivanja po prvi put i prodali svoju proizvodnu licencu za pravljenje motocikala nemačkoj kompaniji Seidel i Werner Foster. Fabrika je ponovno utrostručila proizvodnju u 1905. godini. Tada je proizvodnja bicikala prekinuta, a fabrika je predstavila svoj motocikl “CCCC” tipa koji je pogonjen četvorocilindričnim linijskim motorom snage 5 KS.

Skoda Muzeum_1061 novo

Iste godine, proizvodna licenca je prodata francuskoj kompaniji Alcylon. U neslužbenom svetskom prvenstvu održanom te godine na eliptičnoj stazi u blizini francuskog grada Dourdon, fabriički vozač kompanije Laurin i Klement, Vaclav Vondrih, odjurio je do pobede. Svi vodeći proizvođači motocikala tog vremena učestvovali su na toj trci, uključujući i Pežo, Grifon, Progres, JAP, Ariel i Matčlezi.

Godina 1905. je, međutim, bila od još većeg značaja. Laurin i Klement fabrika u Mladoj Boleslavi je lansirala svoj prvi četvorotočkaš već 1901. ali su odmah shvatili da nije bilo dovoljno samo primeniti načela dizajniranja motocikala na vozila sa četiri točka, pa, iako je fabrika izbacila na promociji dva prototipa automobila u Beču, projekt je vraćen nazad dizajnerima na dalji rad. Za četiri godine u kompaniji Laurin i Klement inženjeri su radili na dizajnu motornih vozila i konačno rezultat 1905. godine, bila je promocija prvog automobila koji je dizajniran i proizveden u Austro-Ugarskoj, model “voiturete”.

08 typ CCD novo

Komentari

Pogledajte ostale tekstove iz kategorije: Istorija

Slični tekstovi

Bez komentara

Tekst bez komentara

Ovaj tekst je bez komentara, da li želite da postavite prvi?

Napišite komentar

Napišite komentar

<

Komentari

Novi broj Auto magazina na kioscima!

Auto magazin na twitteru

vaši Komentari

Svaka cast, cega su se setili! Sjajna ideja i koncept! [...]

Kome trebaju delovi za ficu imam 3 broja, neka se jave, 0611319989. [...]

Pa ovo je sjajno. Malo skuplje, ali vredi, posto moj sin obozava automobile i puzle, [...]

Kako da dobijem 5 broke makete five postp na kiosku nije stigo no je dan [...]

Steta za ferari, ali ne podrzavam ovakvo ponasanje, od strane vozaca. Zanimljiva vest u svakom [...]

Kia proizvodi estetski divne automobile. Nisam posedovao njihov auto, ali prijatelji jesu i uglavnom su [...]

Preuzmite Auto magazin za android