Član familije

Prošao je već drugi mesec od kako je Fiat 500 Hybrid na super-testu Auto magazina. Za to vreme „fića“ nam je postao kao član familije. Prirastao nam je za srce, između ostalog, i zbog specifičnog načina vožnje za koji je zaslužan hibridni sistem

Stari dobri Fijatov 1,2 benzinac polako odlazi u penziju, a na njegovo mesto stiže trocilindarski laki-hibrid (Mild Hybrid) od 999 kubika.

On je glavni povod što se „fića“ našao na super-testu Auto magazina. Cilj nam je da predstavimo novu tehnologiju koja postaje deo naše svakodnevnice, kao i da se iz prve ruke uverimo šta razlika u tehnologiji znači u praksi.

Pre svega, zanimalo nas je kako se „fića“ sa tehnologijom lakog hibrida vozi, koliko troši i kakva je situacija vezano za redovno održavanje, odnosno servisiranje.

U prethodnom izdanju Auto magazina izneli smo prve utiske a sada, kada su se slegli, red je da se pozabavimo i detaljima.

„Fića“ nam je u međuvremenu postao kao član familije, prirastao nam je za srce zbog brojnih vrlina, mada je bilo i sitnica koje su nas pomalo nervirale. U svakom slučaju, potvrdio je da je nenadmašni šarmer specijalizovan za gradske gužve.

Najveći utisak je to da uopšte nije ostario iako je na tržištu već više od 13 godina. Pri tome, mislimo ne samo na direktne konkurente iz klase kojoj pripada, već i na druge, konstrukciono daleko novije i veće automobile.

Može da se pohvali iznenađujuće sofisticiranim detaljima i solidnom završnom obradom, što do skoro nije bilo tipično za male automobile.

Tu mislimo na prekidače i tastere, kvalitetan osećaj na kvakama i zvuk zatvaranja vrata, ali i na bogati tapacirung.

Vrata su obložena perforisanim mekanim materijalom kojim su presvučeni i rubovi sedišta. Ona su deo lansirne edicije (Launch Edition) sa mnogo opreme koja se inače doplaćuje a ovde ulazi u cenu.

Tako se za 13.590 evra dobija metalik ili pastelna boja, navigacija, zadnji parking senzori, automatski klima-uređaj, senzor za kišu i svetla, sedišta i volan iz „sport“ verzije, kao i alu-felne prečnika 16 inča sa jedinstvenim dizajnom.

Specijalna je i tkanina za oblaganje sedišta dizajnirana i proizvedena u saradnji sa sa Sikual (Seaqual) inicijativom koja se bavi reciklažom otpadnih materija, među kojima je najviše plastike od PVC ambalaže. Oko 10 posto recikliranih materijala potiče iz mora, dok je 90 posto sa kopna.

Vožnja je ono što „fiću“ najviše izdvaja od konkurencije. Tačno je da je registrovan za četvoro i da pozadi osobe prosečne visine mogu da se smeste knap samo na kratkim relacijama, ali je način na koji se vozi svakako poseban.

Zahvaljujući kratkoj karoseriji ulazi u parking mesta u koje vozači većih automobila mogu samo tužno da gledaju.

Sa druge strane, ume da skakuće preko neravnina zbog kratkog međuosovinskog rastojanja, ali je zato pravo uživanje krotiti ga volanom.

Čak i bez uključenog „siti serva“ upravljač je vrlo lagan, a ručica menjača blizu, pa će se i manje iskusni vozači lako snaći. Što je najvažnije, neće se osećati nesigurno.

Kada smo već kod bezbednosti, „fića“ nema automatsko kočenje i asistencije za saobraćajnu traku, ali zato standardno ima sedam vazdušnih jastuka, uključujući i onaj za kolena vozača.

„Fiću“ smo uglavnom vozili po gradu u prvom delu testa, pa je bilo vreme da izađemo na auto-put. Moramo da pohvalimo i meko podešeno ogibljenje, koje generalno veoma dobro „pegla“ neravnine na našim putevima uprkos niskoprofilnim „šesnaesticama“.

Šta više, pravo je iznenađenje sofisticirano ponašanje prilikom prelaska preko češljeva na auto-putu velikom brzinom.

Karoserija se nežno i trenutno umiruje, uz stabilnost na pravcu kakvu nismo očekivali upravo zbog malopre pomenutog skakutanja po gradu.

Servo asistencija se ozbiljno smanji i volan oteža, što dodatno uliva osećaj bezbednosti pri brzinama većim od 100 km/h.

Jednostavno, imate osećaj kao da vozite veći auto, bez potrebe za sitnim korekcijama volanom. Očekivano, buka se povećava preko 120 km/h, ne toliko od motora, već od strujanja vazduha.

Fijat je među novinama vezanim za tehnologiju lakog hibrida izdvojio i posebno duge prenosne odnose šeste brzine menjača.

Ovo je drugi put da „500“ dobija šestu brzinu, prvi put je imao u kombinaciji sa „tvin-er“ (Twin Air) motorom. Nije duga kao u slučaju turbo motora, ali je sasvim dovoljna da rastereti motor.

Na primer, tradicionalni atmosferci se pri 130 km/h „vrte“ na skoro 4000 obrtaja, dok je naš laki hibrid na solidnih 3300 o/min. Tada troši od 5,8 do 7,0 l/100 km, u zavisnosti od pravca vetra.

Sve u svemu, može se reći da je potrošnja na auto-putu nekih pola litre niža u odnosu na odlazeći 1,2 motor. Možda razlika u ovim uslovima vožnje nije velika ali je u gradu osetna.

Uprkos niskim temperaturama ispod nule, Fiat 500 Hybrid nam je trošio 6,6 l/100 km, sa prosečnom brzinom od 20 km/h. Bilo je tu mnogo stani-kreni vožnje i kratkih relacija sa hladnim motorom.

Zanimljivo je i da se kabina brzo zagreva. U nekom trenutku smo čak pomislili da ima električne grejače.

Kompresor „klime“ nismo isprobavali ali automatika održavanja željene temperature zaista dobro radi. Ipak, kada pada kiša, morali smo ručno da podesimo pravac izduvavanja na gore kako se stakla ne bi maglila.

Snežne padavine donele su još jednu priliku da „fijat 500 hibrid“ stavimo „na muke“. Suvišno je pominjati da u svega par poteza rukama možete da očistite auto.

Mala masa i dobre zimske gume ključni su za lakoću kretanja po snegu. Interesovalo nas je kako je ESP podešen, pa smo u kontrolisanim uslovima počeli da preterujemo sa gasom.

Ali, elektronika se nije dala zbuniti. Može se reći da ima čak i pedagošku funkciju, ne dozvoljavajući vozaču da preteruje sa proklizavanjem.

Nema velikog potpisivanja a nema ni zanošenja zadnjeg kraja, osim ako povučete ručnu. Tada je elektronika nemoćna.

Najlepše od svega je što se auto lako kontroliše i što je njegovo ponašanje predvidivo, pa „fići“ slobodno možete da prepustite dete na čuvanje.

Vremenom, navikli smo se i na specifičnosti hibridnog sistema u vožnji. Ne može da ide samo na struju, već je suština u velikom alternatoru koji je dobio funkciju starter-generatora.

Zadatak mu je ne samo da vraća struju u akumulator i posebnu litijumsku bateriju smeštenu ispod sedišta vozača, već i da se napaja iz te iste baterije dok pomaže prilikom ubrzanja.

Ovo je, zapravo, ključna osobina lakog hibrida. Uloga starter-generatora se itekako oseti prilikom ubrzanja, posebno na niskim obrtajima. Tu je i najveća razlika u vožnji u odnosu na 1,2 motor.

Laki hibrid vas tera da brzine izmenjate rano, mnogo ranije nego što inače to činite. Petu traži već pri 43 km/h, a šestu pri 57 km/h.

Bez obzira na niske obrtaje, motor odlučno povlači, ne baš kao da je u pitanju turbo-mašina ali osetno snažnije nego kod prethodnika. To je i dovelo do niske potrošnje, po našoj proceni oko litar niže u odnosu na odlazeći 1,2.

Sa druge strane, na visokim obrtajima od preko 3500 o/min nam se čini da slabije povlači nego što smo navikli, tako da je zaključak da 1,0 motor nema razloga „vrteti“ kao što je to slučaj sa tradicionalnim atmosfercima bez tehnologije lakog hibrida.

Da se Fiat 500 Hybrid drugačije vozi potvrđuju i situacije kada pustite gas. Oseti se daleko snažnije kočenje motorom nego inače.

Zapravo, to je znak da starter-generator kinetičku energiju pretvara u električnu. Samim tim, za preporuku je da auto ostane u brzini prilikom kočenja i usporavanja, jer, ako biste menjač prebacili u neutralan položaj, do rekuperacije ne bi došlo.

Koliko je sila rekuperacije jaka govori i podatak da opušteno može da se vozi bez korišćenja kočnice, osim kada kinetička energija postane toliko mala, odnosno neposredno pre samog zaustavljanja.

Fijatovi inženjeri su ipak predvideli vožnju na leru kao optimalan način rada, ali ispod 30 km/h. To je brzina ispod koje se aktivira start-stop sistem.

Uloga litijumske baterije ispod sedišta vozača je da napaja potrošače u tim situacijama. Start motora obavlja starter-generator, potpuno bešumno.

Anlaser se koristi samo prilikom prvog paljenja, odnosno kada okrenete ključ u kontakt-bravi.
Na kraju drugog dela super-testa možemo da potvrdimo da se tehnologija lakog-hibrida itekako oseti na performansama ali i na novčaniku u smislu niže potrošnje.

Koliko sva ta tehnologija poskupljuje održavanje i šta sve predstavlja potencijalnu opasnost u smislu eventualnih kvarova otkrićemo vam u sledećem broju Auto magazina.

Aleksandar Bursać

Ima li subvencija?

Tehnologija lakog hibrida i uvođenje potpuno novog motora imaju za cilj smanjenje emisije izduvnih gasova. Samim tim, u zemljama Zapadne Evrope uvedene su brojne olakšice za kupovinu, registraciju i vožnju ovakvog automobila. Na žalost, ne i kod nas.

Naši propisi su takvi da se vlasnik lakog hibrida zapremine između 2,5 i 3,0 litre nagrađuje sa 118.040 dinara, preko 3,0 litre sa 243.970 dinara, dok će vlasnik „fijata 500 hibrid“ koji ispušta 88 grama ugljendioksida po kilometru uštedeti svega 1.330 dinara.

To je iznos Poreza na upotrebu motornih vozila, koji se ne plaća u slučaju hibridnih vozila i onih čiji je pogon isključivo električni.

Povezivanje sa telefonom

Jedna od mana „fijata 500“ je to što nije zgodan za odlaganje mobilnog telefona, pogotovo kada je priključen na punjenje.

Jedino mesto gde kako-tako može da se smesti je pregrada za čaše. Za pohvalu je što ima dva USB konektora i utičnicu od 12 volti.

Kvalitetna multimedija

Standardno fabričko ozvučenje je prilično kvalitetno za jedan automobil A segmenta. Dosta je snažno i ima izražen bas.

Prava je šteta što kod nas nije dostupna Android Auto aplikacija, s obzirom da je veoma dobro uklopljena sa multimedijom. Navigacija je pregledna i intuitivna za korišćenje.

Ćaskanje sa „fićom“

Dok se premijum proizvođači hvale glasovnim komandama, „fića“ to ima odavno. Istina, samo za ograničen broj operacija.

Kada kliknete na dugme sa leve strane volana, možete glasom da odaberete tačno određenu radio stanicu ili da zumirate mapu navigacije bez skidanja ruku sa upravljača.

Delimična automatika

Otkrili smo i da automatika brisača ima delimičnu funkciju. Zadatak senzora kiše je da aktivira brisače, ali bez podešavanja njihove brzine. Jedino što može je da ih uključi da rade u režimu intervala i da ih isključi kada kiša prestane.

Ukoliko je padavina većeg intenziteta, moraćete ručicu sami da prebacite u položaj za stalni rad, kod koga je senzor deaktiviran.

Neobična je i automatika farova. Prekidač ima samo dva položaja – „auto“ i oborena svetla. To znači da svetla ne možete nikako da isključite, kao i da su poziciona moguća samo kada je motor ugašen. Otprilike, to su jedini veći „nedostaci“ koje smo uočili za ova dva meseca testiranja „fiće“.

Sportska atmosfera

Koliko god da neprikladno deluje korišćenje termina „sportski“ uz laki hibrid zapremine 999 kubika od 70 „konja“, verujte, ima osnova.

Pre svega, kada uplatite auto, iznenadi vas pravi roktajući zvuk iz auspuha. Naravno, nije glasan kao na abartu, ali svakako ume da zbuni. Lepo se čuje i tokom vožnje, ali samo ako su vam otvoreni prozori.
Deo opreme lansirne edicije su i sportska sedišta i volan.

Sedišta su iz paketa opreme „sport“, sa dosta izraženijom bočnom podrškom tako da se mogu nazvati i polu-kadicama. Volan je praktično identičan kao na nekim Abart modelima, sa izraženijom podrškom za palčeve.

Fiat 500 BSG Hybrid Launch Edition

Motor: 3 cilindra, zapremina 999 ccm, snaga 51 kW (70 KS) pri 6000 o/min, maks. o. moment 92 Nm pri 3500 o/min, menjač manuelni, 6 stepeni

Dimenzije: D/Š/V 3571/1627/1488 mm, međuos. rastojanje 2300 mm, prtljažnik 185 l, rezervoar 35 l, masa 980 kg, pneumatici 195/45 R16

Performanse: maks. brzina 167 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 13,8 s, potrošnja 4,7/3,4/3,9 l/100 km, emisija CO2 88 g/km

Oprema

Standard: pastelna ili metalik boja, navigacija, automatski klima-uređaj, zadnji parking senzori, senzor za kišu i svetla, retrovizori sa odmrzavanjem, maglenke, patosnice, tempomat, digitalni instrumenti, fiksni panorama krov, multimedija 7 inča, alu-felne 16 inča, „Seaqual“ sedišta, „Rockstar“ volan