Već duže vreme Grand Motors omogućava kupcima da nabave “ford fokus” po veoma povoljnoj ceni od 12.850 evra sa PDV-om, a sada je cena spuštena na odličnih 11.990 evra. Konkretno, na pomenutoj akciji je “fokus” sa jednolitarskim trocilindričnim “ekobust” turbo-benzincem od 100 konjskih snaga i “trend” paketom opreme. Zbog velikog interesovanja kupaca baš za ovaj model, odlučili smo da ga testiramo i lično se uverimo koje su prednosti a koje mane konkretne ponude.
Vrlo je malo automobila niže srednje klase, odnosno C segmenta koji mogu da se nabave za iznos do 13.000 hiljada evra. Uglavnom se radi o modelima koji su na zalasku karijere a to sa “fokusom” definitivno nije slučaj. Auto je nedavno redizajniran i proći će još dosta vremena dok se pojavi nova generacija.
Dakle, auto je više nego aktuelan. Za navedeni iznos od 12.850 evra sa PDV-om dobija se “trend” paket opreme, koji je skroman ali sasvim dovoljan za komfornu i bezbednu vožnju. Tu su svih šest vazdušnih jastuka, ESP, pomoć pri kretanju na uzbrdici, a standard je čak i koža na volanu i ručici menjača.
Ford je specifičan po tome što pravi vrlo meke volane i tu počinje priča o natprosečnoj udobnosti “fokusa” u odnosu na ostale modele u klasi. Klima-uređaj je poluautomatski, sedište vozača se podešava po visini, a standard je radio/CD sa šest zvučnika i USB priključkom. Na žalost, tu su samo elektro-podizači prednjih prozora, od čega vozačev ima samo delimičnu automatiku.
Možete da ga spustite jednim klikom preko “kolena”, ali ne i da ga podignete, tako da morate da držite sve vreme taster za zatvaranje prozora. Vrlo korisnim se pokazala i kontrola pritiska u pneumaticima, koja nema senzore pritiska već funkcioniše preko ESP-a. Neposredno posle preuzimanja automobila, sistem je prijavio gubitak pritiska u jednom pneumatiku.
Ispostavilo se da smo na parkingu pokupili šraf koji se zabio u gumu. Iako auto nije opremljen automatskim farovima, fabrika je ipak postavila senzor. Njegov zadatak je da noću aktivira “go home” svetla, odnosno farove u trajanju od par desetina sekundi nakon što zaključate auto. Naravno, tu je i “skakavac” ključ, sa posebnim tasterom za otvaranje prtljažnih vrata. Sve u svemu, ovo je vrlo pristojna oprema za baznu verziju jednog automobila niže srednje klase.
Najčešća pitanja koja nam čitaoci postavljaju odnose se na motor. S obzirom da smo u jednom od prethodnih brojeva Auto magazina detaljno predstavili redizajnirani “fokus” sa veoma štedljivim dizelašem i boljim paketom opreme, ovde ćemo se fokusirati najviše na motor.
Sada već svi znaju da Ford u svoje modele uveliko ugrađuje potpuno novi trocilindrični turbo-benzinac zapremine hiljadu kubika, i to ne samo u manje modele već i u “mondeo” (za neka tržišta). Konstruktori ovog motora su osvojili silne nagrade za svoj inženjerski rad i to potpuno zasluženo. Motor godine se proizvodi sa 100 i 125 konjskih snaga, a u našem “fokusu” se nalazi slabiji.
Uprkos razlici u snazi, maksimalni obrtni moment od čak 170 Nm (što je više nego kod atmosferskih 1,6 benzinaca) im je zajednički, s tim što je kod jače verzije dostupan sve do 4500 obrtaja, umesto do 4000. Razlika u potrošnji je minimalna i to samo na otvorenom kada jači troši za nijansu više goriva.
Najvažnije pitanje sledi – kako to ide? Odmah da rešimo i ovu, najveću dilemu: auto ide odlično s obzirom da na papiru stoji da ima samo 100 konjskih snaga. Zapravo, ne ide ništa lošije od atmosferskih 1,6 benzinaca veće snage. Ovo je još jedan dokaz da su cifre na papiru relativan pojam, s obzirom da se u vožnji ponaša mnogo bolje nego neki 1,6 konkurenti sa 110 ili 115 “konja”.
Za početak, nema karakterističan zvuk starijih trocilindričnih motora ali je ipak dosta drugačiji u odnosu na četvorocilindrične. U velikoj meri su smanjene i karakteristične vibracije. Doduše, ne vozi se kao ostali malolitražni turbo-benzinci u smislu da možete da ga vozite na vrlo niskim obrtajima. Do 1.500 obrtaja hoće da negoduje, ako ste, na primer, u četvrtoj brzini i želite naglo da ubrzate.
Tu sada dolazi do momenta kada je potrebno privikavanje vozača. Konkretno, većinu moderih turbo-benzinaca možete da vozite petom, pa i šestom brzinom pri 50 km/h. Ovde je za tu brzinu potrebna četvrta, dok petu trpi tek preko 60 km/h. Dalje, dok drugi maksimalnu snagu razvijaju pri oko 5.000 o/min, kod “forda” je to na 6.000.
Ubrzanja su prilično snažna, a posebno međuubrzanja, tako da će vas motor sigurno iznenaditi ako na umu imate kubikažu i snagu. Do sada nismo sreli nikoga ko smatra da su performanse ispod očekivanja. A vozili smo mnogo ljudi. Prijatno nas je iznenadila linearnost isporuke snage i maksimalnog obrtnog momenta koji je dostupan u vrlo širokom opsegu.
Interesantno je da nismo osetili da se auto muči ni u jednom trenutku, čak i kada je bilo četvoro odraslih u kolima. Sigurno ste doživeli trenutak u nekim automobilima kada ste primorani da ubrzavate punim gasom da biste dobili umerena ubrzanja ako je auto pun. Ovde se tako nešto jednostavno ne dešava. Rezerva snage uvek postoji.
Jedino kada “fokus” značajnije posustaje sa međuubrzanjima je pri visokim brzinama na auto-putu. Interesantno je da se Ford odlučio za nešto kraće prenosne odnose nego što je uobičajeno kod malih turbo-benzinaca. Između ostalog, to je učinjeno kako bi se izbegle vibracije pri niskim obrtajima. Konkretno, pri 130 km/h motor se “vrti” na oko 3.400 obrtaja, što je veoma blisko atmosfercima.
Interesantno je da sve ovo ne stvara veću buku. To je još jedna specifičnost ovog motora jer, recimo, pri 4.000 o/min imate osećaj kao da ste na oko 2.000 obrtaja. Dakle, sve je vrlo utišano i mirno. Ne brinite ni za potrošnju. Kraći prenosni odnosi pete brzine pri 130 km/h rezultuju trenutnom potrošnjom koja se kreće između 6,2 i 7,8 l/100 km, a sve u zavisnosti od pravca vetra. Kada smo već kod potrošnje, po gradu treba računati na oko osam litara benzina na sto kilometara.
Sada će se mnogi zapitati čemu sve ovo kad otprilike slične cifre pruža i stari 1,6 atmosferac. Pre svega, potrošnja je ipak niža, bar za 20 posto. Nismo bili nežni sa ubrzanjima i sigurni smo da sa atmosfercem prosek po gradu ne bi bio manji od 10 l/100 km. Međuubrzanja su nesporno bolja zbog turba, ali ono što je možda najbitnije, u našoj zemlji nema smisla – emisija CO2 je u proseku svega 105 grama po kilometru, što je praktično na nivou “tojote prijus 3” (98 g/km). Na Zapadu se sve ovo itekako vrednuje kroz brojne pogodnosti o kojima, za sada, možemo samo da sanjamo.
Aleksandar Bursać
Komfor na najvišem nivou
Da je ovo pravi nemački auto, osim inženjeringa i mehanike, očigledno je i kada je u pitanju komfor u kabini i kvalitet završne obrade i materijala. Sedišta su meka, konstruisana tako da budu udobna i korpulentnijim osobama, sa vrhunskom ergonomijom vozačevog radnog mesta. Doduše, krupniji suvozači će imati problema sa širinom centralne konzole koja smeta levoj nozi.
Materijali upotrebljeni za oblaganje kabine su u samom vrhu klase, sa pretežno mekom plastikom, uključujući i tapacirunge u vratima. Na svakom koraku i na svakom detalju se oseća visok kvalitet i solidnost. Ponuda prostora na zadnjim sedištima je prosečna, dok je prtljažnik sa kompaktnim rezervnim točkom relativno plitak i zbog toga raspolaže sa 316 litara korisne zapremine.
Stvoren za naše puteve
Ogibljenje “ford fokusa” je veoma meko podešeno, kao da su inženjeri imali na umu naše puteve. Neravnine vrlo efikasno upija, bilo da su kratke uzastopne, ili većeg prečnika. “Fokus” je jednostavno pravo osveženje i svakako među najmekšim i najudobnijim automobilima u klasi. Bez obzira na to, upravljanje je besprekorno tako da je i u tom pogledu “fokus” u samom vrhu.
Moramo da pohvalimo i zvučnu izolaciju, koja je zaista na najvišem nivou, čak i pri velikim putnim brzinama na auto-putu.
Poluautomatska “klima”
Komande klima-uređaja jesu manuelne, ali su elektronske, sa tasterima. Dakle, nema starinskih i ružnih preklopnika kao kod nekih konkurenata. Poluautomatski je zbog toga što, ako odaberete pravac duvanja na vetrobran, automatski se aktivira i kompresor. Isto se dešava ako dugme za podešavanje temperature okrenete na najhladnije, pa zatim dodatno preko “kolena” do kraja ulevo. “Koleno” je tu da se ne bi slučajno “palila” “klima” svaki put kada želite da podesite najhladniji vazduh. Sve to je vrlo korisno, sa kvalitetno napravljenim tasterima i aluminijumskim obodima dugmadi temperature i brzine ventilatora.
Ford Focus Trend 1,0 EcoBoost
Motor: 3 cilindra, turbo, zapremina 998 ccm, snaga 74 kW (100 KS) pri 6000 o/min, maks. obrtni moment 170 Nm pri 1400-4000 o/min, menjač manuelni, 5 stepeni
Dimenzije: 4358/1823/1484 mm, međuos. rastojanje 2648 mm, prtljažnik 316 l, rezervoar 55 l, masa 1276 kg, pneumatici 205/55 R 16
Performanse: maks. brzina 185 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 12,5 s, potrošnja 3,9/4,6/5,7 l/100 km, emisija CO2 105 g/km
Oprema
Standard: start-stop sistem, prednji i bočni vazd. jastuci, vazd. zavese, ESP, pomoć pri kretanju uzbrdo, el. podizači prednjih prozora, kožni volan i ručica menjača, el. podesivi retrovizori sa grejačima, podešavanje vozačevog sedišta po visini, radio CD/MP3 sa USB priključkom i 6 zvučnika, komande radija i bord kompjutera na volanu, kontrola pritiska u pneumaticima, manuelni klima-uređaj sa elektronskim komandama
Sjajan auto, ujak ga vozi i jako je zadovoljan. Dizajn je perfektan, po meni, a sam auto je jako komforan. Hvala na objavi!