Rekoše jednom prilikom ljudi iz Volvoa da Vas kupovina novog automobila neće učiniti srećnim. Na prvi pogled pomislili smo da taj čovek neće proslaviti u auto industriji, ali nastavak rečenice otkrio je suštinu. Automobil Vam daje priliku za otkrivanje novih mesta, upoznavanje novih ljudi i brojne zanimljive avanture. To je već istina i to jeste ono što bi moglo da nas zaista usreći.
Uplivom svežeg kapitala sa Dalekog Istoka, Volvoovi inženjeri i dizajneri dobili su krila i priliku da se malo “razmašu”. Zadatak je bio da se od pomalo dosadnih automobila napravi nešto što iskače iz mase ali što i dalje ostaje prepoznatljivo kao švedski proizvod.
Volvo je oduvek imao specifičnu klijentelu koja je uvek znala šta hoće i iznova se vraćala ovom brendu. Zadatak je bio da se održi taj krug kupaca i, naravno, proširi novim “članovima kluba”. Da li su u tome uspeli? Pred našom ekipom je da to proveri.
Pošto smo imali nekoliko vozila na raspolaganju, posle kraćeg dogovora piscu ovih redova “zapao” je “XC90 T8”. Premijum SUV sa dva motora – benzinskim i elektro. Već prilikom uručenja ključeva nismo mogli a da ne zapazimo novi dizajn. Pravougaonog oblika, presvučen kožom i sa hromiranim bočnim stranama. Reklo bi se da više liči na neki luksuzni detalj za radni sto nego za nešto čime se pokreće automobil.
Već vidimo neke osobe koje mu traže zaštitnu masku kako se ne bi izgrebao po džepovima uz ostale ključeve. Šalu na stranu, izašli smo iz salona i pred nama je bio upadljivo ali i elegantno plavi primerak “XC90” u “R dizajn” varijanti. Da je život savršen, napolju bi bilo sunce, ali nije bilo tako. Blaga kiša i temperatura tik iznad nule. Uskačemo brzo u automobile i krećemo put Portoroža.
Podesili smo samo navigaciju, ostalo ćemo usput. Greška! Iako veliki i pregledan “tablet” na centralnoj konzoli sadrži zaista pregršt informacija i opcija za podešavanje. Savet je da pre prve vožnje odvojite vreme i upoznate se sa ovom “spravicom”. Zaista nije teško, rukuje se kao sa pravim tabletom i komande su dovoljno velike da ih možete pritisnuti u vožnji. Ipak postoji zaista mnogo menija, podmenija i komandi pa bi najbolje bilo da to prvo pogledate dok vozilo stoji u mestu.
Položaj za volanom smo zaista lako našli, mada potpisnik teksta sa svojih 177 cm i nema nekih problema da se smesti u većinu automobila. Sedišta su priča za sebe. Letimičnim pogledom na fotografije verovatno ste i sami došli do zaključka da je reč o vrhunskim materijalima i još boljoj završnoj obradi. Iako lepo obuhvataju telo nisu previše masivna i putnicima na zadnjoj klupi ne stvaraju problema za smeštanje kolena.
Zadnja klupa je i blago izdignuta tako da i putnici pozadi imaju pogled na put kroz veliko vertobransko staklo kao da su u bioskopskoj dvorani. Kad smo već kod dvorane ne možemo a da ne spomenemo Bovers i Vilkinsovo ozvučenje kao centralni deo Volvoovog “senzus sistema”. Prvi put u autoindustriji je primenjen njihov audio sistem i čast je imao upravo “XC90”. Uz dužno poštovanje Harman, Bouz i Bits audio treba da se pomere za po stepenik unazad.
U odlično zvučno izolovanoj kabini “kvantum lodžik suraund 7.1 sistem” zvuči u najmanju ruku zapanjujuće. Nema tu jakog basa od koga izleću vrata po 10 metara u stranu. Ne, ovo je napravljeno za klijentelu kojoj su srcu bliži Dajr strajts, Vajt snejk ili Gansi na primer. Sistem se odlično uparuje i sa “iOS” i sa “android” uređajima (nismo probali majkrosoftove proizvode, ali verovatno i sa njima neće biti problema jer Volvo usko sarađuje i sa ovim gigantom na drugim poljima). Vrlo lako ćete koristiti svoj imenik sa telefona pomoću komandi na volanu, a bez muke ćete i muziku sa telefona slušati na već pomenutom “Boversu”.
Čovek je bio i ostao u fokusu ovog proizvođača i bezbednost je i dalje na najvišem nivou. To smo primetili čim smo se uključili na auto put. Sistemi na “XC90” budno motre situaciju oko vozila. U retrovizorima uvek imate svetlosno obaveštenje o vozilu u “mrtvom” uglu, a ako krenete u preticanje dobićete i zvučnu opomenu. Adaptivni tempomat odražva rastojanje od vozila ispred. Samo rastojanje može se podesiti u zavisnosti od toga da li vozite na auto putu, regionalnom putu ili ste u gradskoj vožnji kada su dozvoljena i manja odstojanja.
Sistem za praćenje vozne trake koriguje putanju vozila tako da ostane u bezbednim okvirima vozne trake. Zaista iako ne deluje masivno kao stari Volvoi, novi “XC90” uliva vozaču sigurnost na svakom koraku, odnosno na svakom kilometru. Posebno treba pohvaliti “hed-ap” displej na vetrobranskom staklu koji pored podataka o brzini i smernica sa navigacionog uređaja, obajvljuje i informacije vezane za vozilo i stanje na putu. Sve se to vidi u punom koloru i sasvim pristojnoj rezoluciji.
Model sa testa je posebno zanimljiv zbog tehnološkog rešenja pogonskog sistema. “T8” varijanta podrazumeva dva motora. Jedan benzinski sa turbo punjačem zapremine dva litra i sa četiri cilindra i još jednim elektro motorom koji ima snagu od 65 kilovata (87 KS) i smešten je između benzinskog i motora i osmostepenog automatskog menjača.
Ovo nije hibrid tipa “pijus” kod koga se baterija puni isključivo rekuperacijom, već je “XC90” “plag in” hibrid koji se može priključiti na električnu mrežu preko utičnice koja se nalazi na levom prednjem krilu ispred vozačkih vrata. Kažu da je na isključivo električni pogon moguće preći oko 40 kilometara uz maksimalnu brzinu od oko 125 km/h. Ipak, “XC90” nije elektro automobil i ne treba ga gledati tako.
Ne bi se čak moglo reći ni da je elektro motor tu zbog veće uštede goriva, već je tu prevashodno kao asistencija benzinskom motoru. Benzinski motor ima snagu od 320 KS. Ok, kada pogledate ovoliko vozilo jasno je da vam odmah na um pada pa mogli su da stave bar nekog “šestaka”. E tu na scenu stupa elektro motor. U paru ova dva agregata nude pristojnih 400 KS.
Kako sve to izgleda u praksi. Dosta zavisi od moda u kome se vozlio nalazi. Mod vožnje moguće je promeniti na centralnoj konzoli preko točkića koji se nalazi iza ručice menjača. Iako smo smatrali da su ovi moodovi uglavnom stvar šminke i marketinga kod “XC90” je situacija drugačija. U “piroćanskom” (čitaj “hibrid” modu) “XC90” se ponaša sasvim prosečno i očekviano s obzirom na veličinu vozila. Bez bilo kakve eksplozije snage, zakucavanja u sedište i onog čuvenog Klarksonovog “pauuuuerrrr”.
Nije baš penzionerski, nećemo da grešimo dušu, ali jeste mirno i bezbedno. E kada se mod promeni u pomenuti “POWER” stvar se drastično menja. Ovaj mod je namenjen za dinamičnu vožnju i maksimizira učinak oba agregata. Prenos snage se vrši na sva četiri točka, odziv na pritisak gasa je brži i automatski menjač menja brzine na većim obrtajima. Volan postaje direktniji, a oslanjanje tvrđe, a vozilo automatski smanjuje klirens kako bi se smanjio otpor vazduha.
U ovom modu, oba motora rade kontinualno i štednja goriva je u drugom planu. Ipak čak i sa vožnjom konstantno u ovom modu potrošnja nije bila alarmantna. Cifra je bila tik ispod osam litara (7,9). E sad, kada pogledate fabrički podatak od 2,1 deluje mnogo ali treba reći da je ova cifra postignuta sa vozilom sa potpuno punim baterijama i sa maksimalnim korišćenjem elektro pogona. Nama to nije bilo na agendi. Bar ne ovog puta.
Uprkos dimenzijama, “volvo XC90” je prilično lak za vožnju i zgodan za parkiranje jer sistem kamera na displeju pokazuje vozilo i okruženje iz ptičje perspektive. Kako se približavamo poslednjim stranicama ovog teksta tako nam se provlače misli o sumiranju utisaka. “XC90” je stvarno jedan potpuno drugačiji Volvo od onoga što smo navikli. Tokom poslednje decenije prošlog veka i prve u ovom milenijumu, Šveđani su malo izgubili korak za konkurentima iz nemačke velike trojke.
Turbulentna vremena su progutala jedan Sab. Volvo je opstao i sada ima nameru da se vrati na velika vrata. “XC90” treba da prokrči put. Koja karta je adut? On je drugačiji. Prepoznatljiv. Nije to više Hogar Strašni, veliki masivni viking, sada je pre neki uredni “lumberseksualac” ali i dalje pravi Šveđanin. Svoj, elegantan, luksuzan i siguran u svoje ponašanje.
Armen Derbogosijan
Menjač od kristala
I dok se Miroslav Ilić uglavnom bavi lomljenjem čaša od ovog materijala, dotle čuvena švedska kompanije Orefors proizvodi jedinstvene ručice menjača ekskluzivno za “XC90”. Malo parče kristale savršeno leži u ruci i samo je još jedan u nizu detalja koji govore o luksuzu nove Volvoove uzdanice. Ova ručica diskretno svetli u mraku, što je možda zanimljiv ali bespotreban momenat.
Modovi koji nisu šminka
“XC90” ima pet različitih modova za upotrebu na različitim terenima i u različite svrhe. Standardno vozilo se startuje u hibridnom modu. Po potrebi je moguće prebaciti u mod za konstantni pogon na svim točkovima, ili u čisto električni mod. Mi smo najviše koristili mod za sportsku vožnju, dok je van asflata poželjno prebaciti u of-roud režim rada. Kome ni to nije dovoljno moguće je da programira i individualni mod prema sopstvenim navikama u vožnji.
Dva za jednog
Kad i kod većine luksuznih automobila i kod “XC90” oprema može da bude ozbiljna stavka. Osnovna verzija “volvoa XC90” sa 2,0 dizel motorom od 190 KS i automatskim menjačem u “kinetik” paketu opreme košta malo manje od 58.000 evra. Hibridna varijanta sa dva motora je, logično, i najskuplja i za nju je potrebno izdvojiti nešto malo iznad 95.000 evra (u R-dizajn paketu). E sad, kada na sve to dodate još 20.000 evra dolazite do cene testiranog modela. Kada pogledate “XC90” na početku i na kraju ove priče, dolazimo do zaključka da je testirani automobil gotovo duplo skuplji od onog sa početka ponude. Pa ko voli… može da izdvoji još dvadesetak hiljada evra pa da kupi i “ekselens” varijantu.
Volvo XC90 T8 Twin engine R-design
Motor: Benzinski 4 cilindra, zapremina 1969 ccm, snaga 235 kW (320 KS) + elektromotor od 65 kW (87 KS). Maksimalni obrtni moment 640 Nm u rasponu od 2.200 do 5.400 o/min, menjač automatski, 8 stepeni, 4×4 pogon
Dimenzije: 4950/2140/1776 mm, međuosovinsko rastojanje 2984 mm, masa 2343 kg, prtljažnik: od 347 do 1847 litara, rezervoar hibrid 50 litara, ostali modeli 71 l, pneumatici 275/45 R20
Performanse: maks. brzina 230 km/h (125 samo elektromotor), ubrzanje 0-100 km/h 5,6 s, prosečna potrošnja (fabrička) 2,1 l/100 km, (na testu, Power mod) 7,9 l/100 km, Emisija CO2: 49 g/km