Leksus je, po stanju na tržištu, ekološki najsavesnija marka automobila. U svakoj klasi imaju bar jedan hibridni model, počev od najnovijeg “CT” koji vam prikazujemo, pa do prestižne limuzine i velikog SUV-a.
Iako su hibridni automobili do nedavno smatrani za egzotiku, upravo su oni učvrstili Leksus na mestu lidera u prodaji u Severnoj Americi, gde svoje neposredne konkurente “šiju” poslednjih deset godina. Zašto je tako?
Pored nespornog kvaliteta, oni su jedini koji hibridnim pogonom nude alternativu za uštedu, a da to nije dizel motor. Naime, i pored pomeranja mišljenja, preko “Bare” i dalje mahom smatraju da je dizel gorivo namenjeno vozilima koja imaju osamnaest točkova, a da za vožnju služi benzin. I tako je hibrid došao u pravom trenutku (početka krize) na pravo mesto i pobedio.
“Leksus CT” su nam na nedavnoj svetskoj prezentaciji predstavili kao vrlo važan model, što je i logično. Mali i relativno povoljan hečbek C segmenta poslužiće im kao “rasadnik” za buduće kupce većih modela, a ne treba zaboraviti ni veliko tržište za drugi, ili treći automobil u porodici u bogatim zemljama.
Na žalost, u Evropi, a pogotovo Srbiji, hibrid nije tako dobro prihvaćen, mada smatramo da “CT” ima potencijal pošto nudi odličnu alternativu popularnim, pa čak i previše izvikanim brendovima. Ne zaboravite da je deo prestiža i ekskluzivnost.
Jednostavno, ljudi ne žele da daju veliku sumu novca, da bi shvatiti da na parkingu ima još pet istih modela, od kojih su dva iste boje kao njihov.
Pošto je hibridni sistem već ustaljen u gami, Leksus se vešto izvukao iz futurističkog dizajna koji je na početku pratio automobile sa alternativnim pogonom. To, opet, ne znači da je dizajn ovog hečbeka konzervativan.
Pogledajte ga samo. Sa njim ni u najvećoj koloni, recimo onoj za prelazak “Gazele”, nećete ostati anonimni i uklopljeni u masu. Sa druge strane, dizajn je odmeren, elegantan i zreo, tako da u njemu nećete izgledati kao superheroj treš stripova, naprotiv.
Sa dužinom od 4,32 metra, “CT” se nalazi u sredini C segmenta. Koji centimetar manje-više imaju “BMW serije 1”, “ford fokus”, ili recimo “reno megan”. Izuzetak je “opel astra” koja je desetak centimatara duža. Doduše, od nabrojanih, samo je bavarski predstavnik direktan konkurent Japancu.
I prtljažnik zapremine 375 litara spada u prosek klase, s tim što moramo da napomenemo da je prostor podeljen po visini na dva dela. Na taj način prtljažnik “leksusa” je postao prilično skučen i ograničeno upotrebljiv.
Gornji deo je jedva dovoljno visok da primi običan prenosni frižider. Obaranjem zadnje klupe oslobađa se prostor od 985 litara, mada sumnjamo da će se neko odlučiti da “leksusom” prevozi belu tehniku.
Kabina takođe nudi prostora za klasu u kojoj pripada. To znači da pozadi mogu da se udobno smeste dva putnika prosečne visine, dok napred ima mesta na pretek.
U “leksusu” se sedi vrlo nisko i zavaljeno, sportski, posebno na prednjim sedištima. Međutim, kao kontrast sportskom položaju, fabrika je prednja sedišta napravila prilično mekano i ravno, tako da smo imali osećaj da sedimo na njima, a ne u njima. To svakako odgovara svakodnevnoj vožnji, ali kada dođete do oštrih krivina, poželećete bolju potporu za telo.
Više puta smo ponovili da automobili premijum segmenta moraju da poseduju više od pukog kvaliteta materijala i izrade da bi se zaista izdvojili od konkurencije. Tu pre svega mislimo na dizajn i pažnju koja se poklanja naizgled nebitnim detaljima. “Kokpit” je zamišljen vrlo nekonvencionalno. On je sa leve i desne strane ušuškan visokim bokovima.
Centralna konzola je položena već od komandne table i proteže se gotovo do zadnje klupe. Automobil koji vam predstavljamo ima srednji nivo opreme i ima samo male klasične LCD displeje. Nije da su neophodni, ali se pitamo kuda su se izgubili veliki kolor ekrani osetljivi na dodir koji su bili standard na “tojoti prijus” druge deneracije, koja čak i nije važila za premijum automobil.
Da stvar bude još čudnija, dizajneri se nisu potrudili čak ni da usklade boje i titlove displeja, tako da su oni na komandnoj tabli koji opslužuju klima uređaj beli, dok displej audio uređaja koji se nalazi na centralnoj konzoli ima zeleno osvetljenje.
I pored ove zamerke, kabina “leksusa” nudi dovoljno stila i kvaliteta. Gornji deo instrument table je obložen kožom, a hromirane su sve ručice. Instrumenti su pomalo futuristički. Sa leve strane se nalazi analogni instrument koji pokazuje koliko ekonomično vozite, a ako automobil stavite u “sport” mod, pozadina (kolor displej) će se promeniti i instrument će postati obrtomer. Istovremeno će se promeniti osvetljenje instrument table.
Preglednost u napred i sa strane je prilično dobra s obzirom na nizak položaj vozača. Međutim, preglednost u nazad je loša. Veliki zadnji nosač krova i malo zadnje staklo sa još manjim brisačem služe tek da se ovlaš obavestite o situaciji u saobraćaju. Zbog toga su vam veliki retrovizori, parking senzori i kamera sa ekranom u unutrašnjem retrovizoru najbolji prijatelji prilikom gradske vožnje i parkiranja.
Ono što nas je pomalo iznenadilo, pozitivno, priznajemo, je koliko je sportskog karatera Leksus uneo u mali “CT”. Ogibljenje je vrlo tvrdo, auto se minimalno naginje u krivinama, upravljač je vrlo tvrd, precizan i komunikativan. Sa širokim točkovima od 17 inča, “leksus” se drži puta kao zalepljen i potrebno je zaista preterati preko svake granice da bi došlo do proklizavanja točkova.
I tada je auto vrlo neutralan i lagano otklizava sa sva četiri točka, gubeći pri tome brzinu, što ga vraća na putanju. Elektronika (ESP) pri tome dosta pomaže. Jedina stvar koja nam ne dozvoljava da hendlingu ovog auta damo najvišu moguću ocenu je vezana za način rada hibridnog pogona.
Naime, ovde pritiskom, a pogotovo puštanjem gasa ne dobijate naglu i snažnu reakciju kao kod klasičnih motora, tako da nije moguće gasom postavljati auto u krivinu. Doduše, zaista još uvek nismo čuli da se neko abgasom “vadio” iz neugodne situacije tokom odlaska na posao, ili tokom puta na porodični izlet.
Smatramo da auto sa ovako dobrim ponašanjem na putu zaslužuje mnogo jači motor pošto u sebi svakako ima velike rezerve za nešto mnogo jače, pa makar i ne bio hibrid.
Tvrdo ogibljenje i pneumatici niskog profila imaju svoju cenu u komforu. Ovaj “CT” je vrlo osetljiv na udarne rupe i dobro protrese putnike, a kotrljanje točkova se itekako čuje u inače vrlo tihoj kabini kada naiđete na grub asfalt.
Najmanji Lekus u ponudi, “CT”, predstavlja brend na pravi način i odlična je alternativa drugim modelima premijum segmenta. Naravno, ova reč “premijum” se odnosi i na cenu. Teško da bi smo mogli da kažemo da je povljna, ali jeste u skadu sa imidžom, kvalitetom, konkurencijom i stilom života koji sa sobom ovaj auto donosi.
Ivan Katunac
Test Lexusa CT 200h objavili smo u Auto magazinu septembra 2011. godine
Pet nivoa opreme
Leksus, nudi pet nivoa opreme za “CT”. Već osnovni paket nudi dovoljno opreme za jedan prestižni auto. Tu je dvozonska automatska “klima”, audio sistem sa CD čejndžerom, blutut i USB konekcija, sedišta podešavana u svim pravcima, senzor za farove, dnevna svetla i brojne druge sitnice.
“Sport premijum” paket opreme kojim je bio opremljen auto sa testa ima još i kožom obložena sedišta, beskontaktnu bravu, senzore za farove i brisače, blutut vezu za telefon sa glasovnim komandama i mnoštvo drugih stavki koje su se već “odomaćile” u premijum segmentu.
Hibridni pogon
Gotovo ceo pogonski sklop za “CT 200h” preuzet je iz aktuelne verzije “tojote prijus”, uz pojedine izmene. Sličan uređaj trenutno koristi i Tojota u hibridnom “aurisu”. Ovaj sistem je takozvani potpuni hibrid, što znači da auto može da pokreće samo električni, ili samo benzinski motor, ili oba u tandemu.
Uparivanje dva potpuno različita motora po karakteristikama omogućuje specijalni “planetarni” menjač, koji, nakon što iskombinuje obrtni moment dva motora, “finalni proizvod” šalje na CVT menjač, a ovaj dalje na točkove.
Vožnja
Vožnja “leksusa CT 200h” je identična kao kod “prijusa”. Ručica menjača služi da odaberete hod u napred, ili nazad, kao i da odaberete poseban režim za dodatno kočenje na dugačkim nizbrdicama u “B” položaju. Dakle, sve što je potrebno jeste da auto stavite u pokret, odaberete smer kretanja, i da pritiskate pedalu kočnice i gasa, po potrebi.
Tjuning
Svoj “leksus CT” možete da tjunirate okretom centralnog tastera na konzoli. U “sport” modu menja se odziv CVT menjača i motora koji se momentalno vrti na najvišim obrtajima, a električni motor dobija puni napon iz baterija kako bi bolje reagovao na vozačeve želje. Takođe se menja i odziv na pedalu gasa i kočnice, a upravljač postaje još tvrđi. Naravno, ovaj režim troši primetno više od standardnog i “eko” podešavanja.
Potrošnja goriva
Po performansama, “leksus CT” može da se meri sa slabijim varijantama konkurentskih turbo dizel modela. Na otvorenom drumu sa malo saobraćaja (Beograd-Kladovo), bez i malo želje da vodimo računa o ekonomičnosti, zabeležili smo prosek od 5,1 litar benzina na 100 kilometara, što je vrlo teško postići sa ekvivalentnim turbo dizelom. Prosek testa je bio takođe vrlo dobar – 5,7 litara, što je jedan od boljih proseka u poslednjih pet godina u našoj redakciji.
