Nekada je Mini bio ne samo gradski automobil, već je mogao da se pohvali sportskim voznim karakteristikama. Danas su glamur i lajfstajl na prvom mestu, mada se performanse ne dovode u pitanje
Sa priličnom dozom neizvesnosti dočekali smo najnoviju generaciju Minija. Pre svega zbog toga što je prvo predstavljena potpuno električna verzija. Verujemo da su se mnogi ljubitelji britanskog brenda uplašili i pomislili da više neće biti motora sa unutrašnjim sagorevanjem u ovom modelu. Potpuno opravdano, s obzirom na potenciranje struje i činjenicu da su mnogi poznati modeli sada isključivo električni. Na svu sreću, kasnije se pojavio Mini Hatch koji pod haubom ima tradicionalnu tehnologiju. U unapređenom izdanju, razume se.
Novi Mini Hatch se vodi kao potpuno nov automobil. Nova je i kodna oznaka modela sa SUS motorima – F66, dok je prethodna generacija imala kodnu oznaku F56. Ipak, konstruisan je na aktuelnoj BMW UKL1 mehaničkoj platformi, koju je koristio i prethodnik. Pogađate, sa njim deli gotovo kompletnu mehaniku. Praktično, može se reći da je ovo opsežan redizajn Minija.
Svakako, proizvođač se obraća ciljnoj grupi kojoj i nije mnogo važno šta je ispod lima. Bitno im je samo da je to poslednja reč tehnike koju potpisuju BMW inženjeri. Ono što je još važnije je utisak koji auto ostavlja. Za njegov imidž pobrinuli su se prepoznatljivi oblici koji ovaj auto čine tako karakterističnim, i to u vrlo atraktivnoj interpretaciji. Dakle, novi Mini se nepogrešivo identifikuje kao Mini, sa svim novim dizajnerskim rešenjima.
Još jedna novina je to da je Mini Hatch sada zvanično postao Mini Cooper. To je zajednička oznaka za verziju sa troja i petora vrata. Verzije se razlikuju samo po sufiksu. Na primer, Mini Cooper C koji mi testiramo pokreće 1,5 litarski turbo-benzinac sa tri cilindra i ukupno 156 „konja“. Iznad njega je Cooper S sa cilindrom više, pa otuda zapremina od 2,0 litre i 204 konjske snage. Tu je i Mini JCW sa 2,0 turbo benzincem sa 231 KS.
S druge strane, i slabije verzije mogu da se poruče sa JCW paketom opreme. On je jedan od četiri paketa dostupnih na „miniju“. Kao najsportskija varijanta, između ostalog, donosi komande na volanu za manuelnu promenu brzina. Da, ta opcija nije standard i nema je na preostale tri linije opreme.
Silueta s razlogom deluje prepoznatljivo. Mnogi detalji su drugačiji nego ranije, uključujući i zadnja svetla. Ona sada imaju promenljivu grafiku, što je opšti trend u auto-industriji. Po njima je auto najlakše prepoznatljiv, mada je vrlo specifična i nova prednja osmougaona maska sa mat lajsnom boje šampanjca. Ova boja je lajtmotiv; nalazi se na atraktivnim „osamnaesticama“, ali i na mnogim elementima u unutrašnjosti.
Enterijer je najviše izmenjen u odnosu na prethodnu generaciju. Sada je prisutan samo centralni okrugli displej visoke rezolucije, mada se najbitniji podaci nalaze i na kliritu hed-ap displeja. Kao i kod novog Countryman, na komandnoj tabli i u tapacirungu vrata preovladava platno koje dobro poznajemo sa raznih prenosivih zvučnika. Ono zaista atmosferu čini posebnom, dok su za lajfstajl dizajnerski imidž zaslužni i mnogi elementi poput sintetičke trake na donjem paoku volana, ili na otvaraču kutije za sitnice između prednjih sedišta.
Nema sumnje da je „minika“ i dalje jedan od dizajnerski najupečatljivijih modela, i da je to samo po sebi dovoljno velikom broju ljubitelja. Na svu sreću, to nisu jedini argumenti. Ovo je najkompaktniji premijum automobil na tržištu. Zahvaljujući BMW genetici, vozač i putnici mogu da uživaju u brojnim prednostima koje su omogućili bavarski konstruktori. Istina je da se i dalje sklapa u fabrici u Engleskoj. To je jedina veza sa poreklom marke, mada tu činjenicu ne vidimo kao neku prednost.
Mnogo nam više znači što iza svega stoji BMW, mada je i tu bilo bagova kada je u pitanju novi „operativni sistem 9“. Na primer, morali smo svaki put posle paljenja ponovo da skinemo glasovnog asistenta, kao i da povezujemo mobilni telefon. Na svu sreću pa se softverski problemi relativno jednostavno rešavaju, ali ono što je suština je da je meni vrlo dobro zamišljen iako je verovatno najkompleksniji u auto-industriji. Objedinio je sve ono što se kod drugih automobila nalazi na dva, pa čak i tri različita displeja – instrumente, multimediju sa navigacijom, sva moguća podešavanja i komande „klime“.
Potrebno je malo vremena dok se „pohvata“ šta će se sve od podmenija otvoriti na dodir različitih tački displeja. Ima tu i prečica, na primer, za bezbednosna podešavanja. Osim prevlačenja prstom sa ivice ekrana ka unutrašnjosti, tu je i tradicionalno hardversko dugme na centralnoj konzoli. Morate da odradite nekoliko klikova da biste isključili start-stop sistem, ali i da aktivirate masažu u sedištu. Voleli bismo da je za ovu funkciju postavljena prečica među tastere za memorisanje položaja na samom sedištu.
U ovoj funkciji uživa samo vozač. Ako se razmišljate da li da poručite ovu opciju, reći ćemo vam da nije kao na skupljim BMW modelima. To je i očekivano, s obzirom da „mini kuper“ koristi tehnologiju najniže klase BMW modela. Otuda i sličnost sa BMW modelima X1, X2, Serije 1, Serije 2 Gran Coupe i Serije 2 Active Tourer u pogledu komandi na centralnoj konzoli. Oni nemaju okruglo dugme, odnosno džojstik za kretanje kroz meni displeja.
Tu je i mala ručica menjača koja nema „S“ mod, već oznaku „L“. S obzirom da „mini“ kao standard uopšte nema mogućnost manuelne promene brzina, ovaj mod je jedina opcija za kočenje motorom prilikom spuštanja niz duge i strme nizbrdice. Nema više ni klasične komande parkirne, odnosno ručne kočnice. Ona je sada objedinjena sa „P“ tasterom. Doduše, u meniju možete da podesite da ne želite da se automatski povlači ručna pritiskom na „P“ dugme, ali vodite računa prilikom parkiranja na kosini, jer lako možete da oštetite menjač. Da li smo pomenuli da više nema manuelnih menjača? To je još jedna novina. Kako stvari stoje, u manjini su oni koji žele sami da menjaju brzine.
Inače, uz 1,5 motor se ugrađuje sedmostepeni automatizovani menjač sa dvostrukim kvačilom, koji se u vožnji veoma dobro pokazao. Rano menja stepene prenosa, držeći motor na optimalnim obrtajima. Istovremeno, brzo i inteligentno reaguje na pritiskanje papučice gasa, pa nećete mnogo čekati da mašina od 156 „konja“ snažno povuče. Maksimum postiže na svega 4900 obrtaja!
Možda će se ljubitelji tradicionalnih BMW vrednosti namrštiti, ali ovaj motor je u pogledu snage i sofisticiranosti više nego dovoljan za prosečnu vozačicu ili vozača. S obzirom da je u uobičajenoj vožnji uglavnom na niskim obrtajima, retko ćete imati priliku da ga čujete, a samim tim i njegovu trocilindarsku prirodu. Jedino što će oni iskusniji osetiti su vibracije, koje bi nekoga mogle da navedu da pomisle da je pod haubom dizelaš.
Auto smo testirali po Beogradu na visokim temperaturama, pa je sa stalno uključenim klima-uređajem potrošnja bila oko 12 litara. Na otvorenom, bez klime, prosek može da se spusti na pola ove vrednosti.
Kao i svaki mini do sada, novi „kuper“ je izuzetno upravljiv auto. Tu je i onaj tipični osećaj kao da sedite za volanom roudstera, tik ispred zadnje osovine, sa dosta udaljenim vetrobranom. Pozadi je i dalje skroman prostor, koji omogućava odraslim osobama prevoz samo na kraćim relacijama. Iznad glave ostaje tri prsta slobodnog prostora, dok za kolena zavisite od onih napred, koliko su spremni da žrtvuju lični komfor. Dobro je znati i da je „mini kuper“ registrovan za četiri osobe.
Kao najkompaktniji automobil u premijum segmentu, omogućava putnicima da uživaju u brojnim naprednim tehničkim rešenjima, ali i veoma bogatoj opremi. Za one koji žele više prostora, u ponudi je i dalje verzija sa petora vrata i identičnim motorima. Cene počinju od 31.916 evra, a test primerak sa mnoštvom dodatne opreme košta nešto preko 45.000 evra.
Aleksandar Bursać
Mini Cooper C
Motor: 3 cil, zapremina 1499 ccm, snaga 115 kW (156 KS) pri 4900-6500 o/min, maks. o. moment 230 Nm pri 1500-4600 o/min, menjač automatizovani, 7 stepeni
Dimenzije: D/Š/V 3876/1744/1432 mm, međuos. rastojanje 2495 mm, prtljažnik 210/725 l, masa 1260 kg, pneumatici 215/40 R18
Performanse: maks. brzina 225 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 7,7 s, potrošnja 5,1-8,3 l/100 km, emisija CO2 132 g/km
Tasteri na jednom mestu
Konstruktori su se pobrinuli da maksimalno smanje broj fizičkih dugmića. Svi su pozicionirani na centralnoj konzoli ispod displeja. Među njima su i prečice za meni bezbednosnih podešavanja, kao i za aktivaciju kamera od 360 stepeni i automatskog parkiranja.
Obrtomer samo u Go Cart režimu
Koliko je lajfstajl imidž važniji od sportskog, govori i činjenica da se obrtomer prikazuje samo u „sport“ režimu. Na svu sreću, BMW genetika omogućava sjajne vozne karakteristike, kao i zabavnu vožnju sa inteligentnim sedmostepenim automatizovanim menjačem. Sa relativno skromnom ukupnom masom, 156 KS je savim dovoljno i za žustriju vožnju.
Automatizovana bezbednost
Kod najnovijih BMW pa i Mini modela više ne možete na osnovu pogleda na tastere volana da procenite da li auto ima adaptivni tempomat ili ne. To otkrivate tek njegovom aktivacijom, dok određivanje udaljenosti auto obavlja sam. Vi podešavate samo da li želite da budete blizu ili dalje u odnosu na automobile ispred.
Atraktivna atmosfera
Umesto klasičnih režima vožnje, Mini ima nekoliko modova koje menjaju dizajn instrumenata, odziv volana i motora, ali i ambijentalnu atmosferu. Tako se menja i boja svetla koje se iz centralnog displeja projektuje na komandnu tablu.
