Dačija je postepeno uvodila novu generaciju modela na naše tržište. Prvo se pojavio “sandero”, zatim “lodži” i “doker”, pa “logan” a od nedavno i “logan MCV”, odnosno karavan. Time je uz “dastera” stvorena gama u kojoj će svako od onih koji sebe smatraju racionalnim ljudima pronaći po nešto za sebe.
Zanimljivo je da je Dačija kao brend napravila veliki prodor na tržišta Zapadne Evrope. Ipak, ne prodaju se baš svi modeli tamo. Recimo, “logan” je namenjen istočnim tržištima i ne može se kupiti na Zapadu, ali je zato karavan dostupan gotovo svuda pa i u Nemačkoj, kao najprobirljivijem tržištu. To je i očekivano s obzirom da Evropa gaji kult karavana. Prethodna generacija je stidljivo ušla na ova tržišta najpre kao sredstvo za rad. Koristile su ga razne firme za prevoz materijala, opreme i ljudstva, a vremenom su počele da ga kupuju i obični ljudi kao porodičan auto.
Prethodna generacija “logana MCV” će ostati upamćena kao izuzetno praktičan auto. Imao je verzije sa pet i sedam sedišta, a u trećem redu je bilo toliko mesta da su udobno mogli da sede i dvometraši, sa dovljno mesta za glavu i kolena. Osim toga, imao je prtljažnik od 700 litara i međuosovinsko rastojanje koje je bilo duže nego na tada aktuelnim najvećim limuzinama kao što su “audi A8”, “BMW serije 7” i “mercedes S klase”.
Pojavom druge generacije „MCV“-ja, situacija se promenila. I to u velikoj meri. Međuosovinsko rastojanje je sada dosta skraćeno, tako da je jednako onom na „loganu“, koje je, sa duge strane, duže nego na „sanderu“. Možda će zvučati kao apsurd, nasuprot skraćenom međuosovinskom rastojanju i izbacivanju trećeg reda sedišta, povećana je ukupna dužina automobila za nekih četrdesetak milimetara. Uz sve to, smanjena je i zapremina prtljažnika sa 700 na 573 litre. Zašto se sve ovo desilo? Krivac za ovakvu premetačinu u „loganu MCV“ je „dačija lodži“. Ovaj MPV je sada jedini model u gami koji može da se pohvali trećim redom sedišta i najvećim prtljažnikom, tako da je „MCV“ po tom pitanju u drugom planu. Jednostavno, Dačija nije htela da stvara konkurenciju unutar svoje game.
Daleko bilo da je „MCV“ sada neupotrebljiv. Naprotiv; postao je na neki način sofisticiraniji. I dalje ima praktično najveći gepek u klasi koji nam je vrlo lepo poslužio za omanju selidbu tokom testa. Prostor za kolena putnika na zadnjem sedištu je sada dosta veći, tako da je komfor generalno poboljšan. Uz sve to, ozbiljno moramo da pohvalimo mekano podešeno ogibljenje koje sjajno upija neravnine i pravo je osveženje u odnosu na ostale automobile B i C segmenta. Ni jedna rupa vas neće „zaboleti“, a felne su, kao i u prethodnoj generaciji, zaštićene gumama visokog profila dimenzija 185/65 R 15.
Koliko nas je „logan MCV“ oduševio praktičnošću i udobnošću, toliko nas je ohladio nekim uštedama. Ima mnogo detalja koji vas stalno podsećaju da se vozite u niskobudžetnom automobilu. Testirani primerak, iako je bio opremljen srednjim paketom opreme „ambijens“, nije imao podešavanje volana koje je inače moguće samo po visini ali ne i po dubini. Ruku na srce, vrlo brzo smo se navikli na povišen položaj volana. Što je najvažnije, nije nam bio predaleko kako se to ranije dešavalo u „dačijama“. Odmah se da primetiti da je nešto teži nego kod ostalih novih modela. Razlog je to što nije opremljen elektro-servo uređajem već hidrauličnim sistemom. Ni to nam nije smetalo da se brzo naviknemo. Čak je prijatniji osećaj jer je povratna informacija sa podloge vrlo dobra, za razliku od nekih elektro-servo uređaja. Iz to, iznenadio nas je i mali prečnik okretanja, što je zgodno prilikom manevrisanja na skučenim prostorima ili prilikom polukružnog okretanja.
Dugo nismo vozili auto sa manuelnim podešavanjem retrovizora, ali ni to nije strašno ako ste jedini vozač pa niste prinuđeni da pre svake vožnje podesite svoje radno okruženje. Nema ni putnog kompjutera, tako da displej na instrument tabli pokazuje samo vreme i dnevnu kilometražu.
Da nije sve tako crno zaslužni su elektro-podizači prednjih prozora, daljinsko otključavanje, krovni nosači i osvetljenje prtljažnika koji se inače ne nalaze u baznom paketu opreme. Tamo nema čak ni rolo pokrivača prtljažnog prostora, kao ni klima uređaja koji je standard u srednjem paketu. Ako je za utehu, Nemci „klimu“ dobijaju tek u najskupljem „laureat“ paketu, tako da „MCV“, kada se sve oduzme i sabere, ispadne nekih hiljadu evra jeftiniji kod nas. Sa druge strane, testirani primerak je imao i dodatnu opremu kao što su maglenke, alu-felne prečnika 15 inča, radio CD/MP3 sa blutut konekcijom, USB priključkom i komandama na volanu, rezervni točak pune dimenzije i metalik boju, tako da su ti dodaci koštali dodatnih hiljadu i kusur evra.
Naravno, strategija brenda Dačija je da kupcima ponudi najracionalniju moguću opciju, odnosno da svako može da odabere od opreme ono što mu je najpotrebnije. Ipak, nema kompromisa kada je bezbednost u pitanju. Ranije su mogle da se kupe „dačije“ bez i jednog vazdušnog jastuka a sada toga više nema. Čak i bazna varijanta od osam hiljada evra standardno ima ESP i četiri vazdušna jastuka, s tim da bočni imaju i funkciju vazdušne zavese za putnike napred. To je odličan izbor za firme kojima je potrebno izdržljivo i praktično službeno vozilo u koje ne žele da ulažu previše novca a sa druge strane ne narušavaju bezbednost svojih zaposlenih.
Naravno, možete da doplatite za neke dodatke koji ni u kom slučaju nisu standard, kao što je tempomat; njegova cena je 150 evra sa PDV-om, elektro-podizači zadnjih prozora su 130, alu felne su 300 a doplata za multimedijalni uređaj sa navigacijom i mapom Adrija regije košta 390 evra u varijanti ako je „muzika“ već predviđena („laureat“ paket).
Na našem tržištu izbor motora je prilično ograničen i to na svega dva motora – benzinca i dizelaša, s tim što se 1,5 dCi može kupiti u verziji sa 75 i 90 „konja“. Benzinac je stari dobri četvorocilindrični zapremine 1,2 litra sa 16 ventila, koga poznajemo još sa početka devedesetih. U međuvremenu je više puta unapređivan, uključujući i sistem ubrizgavanja goriva. Zašto je jedini benzinac? Priča se opet svodi na racionalizam i nisku cenu. Od svih dosadašnjih atmosferskih benzinaca jedino je ovaj mogao da ispuni stroge norme o emisiji izduvnih gasova. Turbo-benzinci bi su se očigledno pokazali nedovoljno jeftinim kada je pravljena strategija uvoznika za naše tržište. Verovatno su u pravu – „logan MCV“ uglavnom kupuju ljudi koji žele najnižu moguću cenu. Na nekim tržištima je dostupan „TCe 90“, odnosno trocilindrični trubo-benzinac zapremine 900 kubika od 90 KS sa kojim kod nas može da se kupi „sandero“.
Da skratimo – postojeći 1,2 16V nije preslab, čak nas je vrlo prijatno iznenadio. Ne gledajte samo u cifru na papiru; njegovih 75 „konja“ su u praksi daleko ubedljiviji od 100 „konja“ većeg motora nekih renomiranih proizvođača. Prazan „logan MCV 1,2 16V“ bez problema dostigne i 170 km/h po „cajgeru“. Po gradu je prilično hitar, ali samo ako je vozač jedini putnik. Drugu osobu već počinje da oseća, ali daleko od toga da je neupotrebljiv kada je pun. S obzirom da zbog nedostataka putnog računara nismo mogli da dobijemo približne podatke o potrošnji, okrenuli smo se starom dobrom računanju. Odnos pređene kilometraže i potrošenog goriva kaže da nam je „MCV“ na testu trošio oko 8 l/100 km. Iz dosadašnjeg iskustva se pokazalo da Dačija zaista ne laže kada su u pitanju fabrički podaci o potrošnji. Auto sa testa je bio potpuno nov, dakle nerazrađen, a i članovi redakcije ga nisu štedeli. Sa te strane prosek uopšte nije loš, ako se još u obzir uzme menjač sa prilično kratkim prenosnim odnosima. Tako se, na primer, pri 130 km/h „vrti“ na oko 4.000 obrtaja, što se podudara sa starom gardom atmosferskih benzinaca.Kao što možete da pretpostavite, održavanje ovakvog motora nije skupo, tako da je to još jedan plus u celoj priči.
Testirana verzija sa srednjim paketom opreme od 8.800 evra je za preporuku ukoliko ste baš knap sa budžetom a „klima“ vam je neophodna. „Laureat“ je skuplji za 810 evra i dodatno nudi ozvučenje sa blutut konekcijom, putni kompjuter sa indikatorom spoljašnje temperature, elektro-podešavanje retrovizora, maglenke i podešavanje vozačevog sedišta i volana po visini. Kako god da okrenete, „logan MCV“ je ubedljivo najjeftiniji karavan na našem tržištu i ukoliko niste previše zahtevni, sa njim možete slatko da se navozate.
Aleksandar Bursać
Može i plin – fabrički
Interesantno je da je sa novom generacijom „sandera“ i „logana“ uvedena fabrička ugradnja auto-gasnog uređaja, koji se zaista ugrađuje u samoj fabrici prilikom montaže vozila. Iako nemamo nikakvih iskustva sa takvim primercima, pretpostavljamo da ne bi trebalo da bude problema sa njima s obzirom da iza svega toga stoji Reno kao šef. U njih se ugrađuje toroidna boca zapremine 40 litara umesto rezervnog točka, od kojih je moguće iskoristiti 32 litra.
Proizvođač navodi da je potrošnja gasa u gradskim uslovima 10 l/100 km, što je, priznaćete, sasvim realno a može se očekivati i manje.
Cena „logana MCV“ sa gasnim uređajem je veća za 700 evra i nije dostupan u osnovnom paketu opreme.
Smanjen ali i dalje ogroman gepek
Iako je prtljažnik manji u odnosu na prethodnu generaciju, ne znači da je izgubio na svojoj praktičnosti. Stari “MCV” je imao zaista izuzetno veliku zapreminu gepeka od čak 700 litara (200 litara sa trećim redom sedišta) a kod novog je smanjena na i dalje impozantne 573 litre.
Pravilnog je oblika i vrlo je upotrebljiv. Rezervni točak (doplaćuje se točak pune dimenzije) se više ne nalazi ispod automobila već je ubačen sa unutrašnje strane ispod poda prtljažnika.
Od srednjeg paketa opreme ugrađuje se i osvetljenje sa rolo pokrivačem prtljažnog prostora, dok su praktične zakačaljke za kese standard i u osnovnoj verziji.
U svakom slučaju, “logan MCV” više ne može da služi kao potencijalno teretno vozilo koje prima i euro-paletu, s obzirom da se za takve namene u međuvremenu pojavio “doker”. A i vrata se više ne otvaraju dvokrilno u stranu, već kao i kod svih ostalih putničkih karavana – na gore.
Sa druge strane, nije se štedelo na bezbednosti – ESP i četiri vazdušna jastuka su standard u svakom slučaju.
Preterivanje sa uštedama?
Verujemo da su konstruktori Dačije imali težak zadatak da uštede gde god je to moguće kako bi cena bila što niža. Prva na udaru je elektrika; bazni model nema elektro-podizače prozora, a u srednjem paketu opreme još uvek nedostaju elektro-pokretani retrovizori pa čak i podešavanje volana po visini. Visina snopa farova se i dalje obavlja starinski – uz pomoć sajle.
Praktična kabina
S obzirom da “logan MCV” kao i do sada deli komandnu tablu sa “sanderom” i “loganom”, zajednička im je i praktičnost. Nova generacija ovih automobila sa sobom donosi i poboljšanu praktičnost u pogledu mnogobrojnih pregrada za odlaganje sitnica. Na primer, mobilni telefon više ne morate da ostavljate u držačima za čaše već je iza njih posebna pregrada.
Na vrhu komandne table je još jedan prostor za sitne predmete, a kaseta je sasvim solidne zapremine i pravilnog oblika tako da bez problema može da stane format A4.
Pregrade u svim vratima su takođe povećane, mada i dalje ne može lepo da stane veća flaša.
Dacia Logan MCV 1,2 16V Ambiance
Motor: zapremina 1149 ccm, snaga 55 kW (75 KS) pri 5500 o/min, maks. obrtni moment 107 Nm pri 4250 o/min, menjač 5 stepeni, manuelni
Dimenzije: 4492/1733/1519 mm, međuos. rastojanje 2634 mm, prtljažnik 573/1518 l, rezervoar 50 l, masa 1016 kg, pneumatici 185/65 R 15
Performanse: maks. brzina 162 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 14,5 s, potrošnja 4,9/5,8/7,6 l/100 km, emisija CO2 137 g/km
Oprema
Standard: ESP, dnevna svetla, pepeljara, ručno podesivi retrovizori, el. podizači prednjih prozora, hidraulični servo volana, tonirana stakla, prednji i bočni vazd. jastuci, daljinska centralna brava, svetlo prtljažnika, pokrivač prtljažnika, klima uređaj, krovni nosači
Opcije: maglenke, alu-felne 15 inča, radio CD/MP3 sa blutut konekcijom, USB priključkom i komandama na volanu, rezervni točak pune dimenzije, metalik boja
