Na primer, na ulicama dominiraju “audiji” svih veličina i starosti. Voze se još i pojedini modeli Folksvagen korporacije, tu i tamo prođe po neki BMW, a “mercedesa” praktično nema. Lokal-patriotizam u maksimalnom obliku.
Ako se nalazite u Bavarskoj, zaista je šteta ne odvojiti pola dana i obići sjajni muzej Audijevih automobila. Zgrada je otvorena 2000. godine i nalazi se u industrijskoj zoni, odmah pored sedišta kompanije Audi.
Građevina visoka 22 metra je kružnog oblika, a konstruisana je tako da posetioci silazeći spiralnim hodnicima prolaze kroz epohe. U svakom trenutku je izloženo preko 50 automobila i 30 motocikala i bicikala.
Kako je Audi nastao spajanjem kompanija, Horh, DKV, Vanderer i Auto Union (zbog čega se logo kompanije sastoji od četiri združena prstena) u muzeju su prikazana vozila svih ovih marki, kao i NSU-a koji se priključio kompaniji sedamdesetih godina prošlog veka.
U muzeju se nalazi rotirajući stalak na kojem je izloženo 14 automobila. U trenutku kada smo mi posetili muzej, u toku je bila izložba NSU-ovih automobila i prototipova.
Takođe, parter je izdvojen i namenjen je tematskim izložbama. U toku je bila postavka policijskih automobila u Nemačkoj, a na centralnom mestu se nalazio “vartburg W353” koji je prošle godine, kada smo posetili muzej, slavo jubilarni 50. rođendan.
Cena pojedinačne ulaznice iznosi samo 2 evra, a pojedine kategorije posetilaca imaju popust. Godišnja karta košta 10 evra i lokalni zaljubljenici u automobile je rado nabavljaju zato što se muzejska postavka često menja, pa ima smisla obilaziti muzej barem jednom mesečno.
Jedan od poslednjih modela koji su nosili ime Horh je “855”. Pravili su ga u periodu od 1937. do 1940. godine. Pokretao ga je redi osmocilindrični benzinac zapremine pet litara, snage 100 KS. Mogao je da razvije brzinu od 140 km/h. Ovaj luksuzni kabriolet imao je mesto za dva putnika u prtljažniku.
Prvi model koji je proizveden u novoj fabrici Horha u mestu Raihenbah je “horh 10-12 HP”. Pravljen je 1902. i 1903. godine. Proizvedeno je oko četrdeset primeraka. Pokreće ga redni dvocilindrični četvorotaktni motor zapremine 2,5 litara snage između 10 i 12 “konja”. Izloženi primerak je iz 1903 godine sa karoserijom sa četiri sedišta. Zadnjoj klupi se pristupa otpozadi.
Na rotirajućem stalku muzeja se nalazila izložba NSU automobila. Veliku pažnju privlači prototip karavan verzije nastale na bazi serijskog modela “princ 4”. Interesantno je da je prototip napravilo predstavništvo NSU-a u Urugvaju. Prototip je napravljen 1969. godine. Auto je ušao u serijsku proizvodnju i bio je vrlo popularan
Ispod prednjeg branika nalazi se hladnjak ulja motora sa modela “TT” koji je bio neophodan za topču klimu u Urugvaju.
Ni jedan muzej ne sme da preskoči legendarni sportski model “NSU TTS”. To je vrlo popularna sportska verzija “NSU princa”, koja je žarila i palila trkačkim stazama širom planete sedamdesetih godina prošlog veka. Civilna varijanta ima motor koji iz jednog litra zapremine izvlači 70 konjskih snaga i razvija maksimalnu brzinu od 160 km/h.
“NSU 1200” je bio popularan i u bivšoj Jugoslaviji. Sklapao se u fabrici Pretis u Sarajevu. U pitanju je nešto duža verzija modela “princ” sa četvorocilindričnim vazduhom hlađenim motorom zapremine 1,2 litara snage 55 KS.
Atraktivni prototip je kreirao Pininfarina 1973. godine na osnovu vrlo izmenjene mehanike “Ro80”. Prikazan je na Salonu automobila u Torinu. Fabirka je pomoću ovog prototipa uvela neke nove bezbednosne standarde, a eksperimantisala je sa motorom postavljen iza zadnje klupe.
Godine 1885. nastao je prvi moderni bicikl na svetu. To je bicikl sa zadnjim pogonom i prenosom snage pomoću lanca i lančanika. Bicikli nisu menjali koncept od tog doba. Iza ovog bicikla izložen je “velosiped”, koji je bio osnovno prevozno sredstvo u devetnaestom veku.
Bolid namenjen brdskim trkama Auto Union je napravio 1938. godine. On je nastao kombinacijom nove šasije bolida za formulu 1 “tip D” i šesnaestocilindričnog motora snage 520 KS koji dolazi iz “tipa C”. Gotovo svi bolidi Auto Uniona su posle Drugog svetskog rata završili u SSSR-u na ime ratne odštete. Izloženi primerak je vraćen u Nemačku 1995. godine i jedini je potpuno originalni bolid sačuvan do današnjih dana.
Prvi kombi na svetu koji je imao prednji pogon, motor postavljen poprečno i nezavisno zadnje ogibljenje je “DKW Šnelaster”. Pravljen je u verzijama kombi, pik-ap i kao putničko vozilo. U početku je imao dvocilindrični dvotaktni motor od 20 KS, a kasnije je dobio trocilindrični dvotaktni motor snage 32 KS
U prvoj polovini dvadesetog veka, Horh je u ponudi imao jednu vrstu šasije sa četvorocilindričnim benzinskim motorom zapremine 2,6 litara, snage 35 KS, na koju su dograđivane karoserije po želji kupaca. Izloženi kabiolet iz 1923. godine bio je napravljen kao auto za lov koji je koristila švedska kraljevska porodica. Imao je luksuzno opremljenu komandnu tablu i lavabo sa slavinom za pranje ruku smešten ispod patosa.
Nemačka vojska je 1935. godine od Horha naručila terensko vozilo srednje veličine sa pogonom na svim točkovima i Horhovim V8 motorom. Automobil je prikazan 1936. godine na Salonu automobila u Berlinu. Do 1940. godine napravljeno je oko 20 hiljada vozila prve generacije, a do 1942. godine proizvedeno je još oko 15 hiljada vozila druge generacije.
Pajks Pik je jedna od najčuvenijih brdskih trka na svetu. Audi je sredinom osamdesetih godina prošlog veka pobedio tri puta zaredom na prestižnoj trci. Koristili su prerađeni automobil grupe B sa motorom snage oko 600 KS. Valter Rerl je prvi vozač u istoriji koji je ovu stazu izvezao za manje od 11 minuta.
Sredinom pedesetih godina prošlog veka DKV je nudio jedan tip automobila u nekoliko karoserijskih verzija. Automobili pokretani trocilindričnim dvotaktnim motorom dolazili su u obliku limuzine, kupea sa dva, ili četiri sedišta, kabria sa dva, ili četiri sedišta i kao karavan. Izloženi kabrio dvosed napravila je firma Karman i bila je izuzetno popularna verzija kog bogatijeg sloja stanovništva.
Odeljenje za prototipe DKV-a napravilo je luksuznu limuzinu sa pregradom između vozača i putničkog dela 1953. godine namenjenu direktorima Auto Uniona. Američki vojnik na službi u Nemačkoj je 1956. godine kupio jedan od nekoliko proizvedenih primeraka i transportovao ga u Ameriku, gde je posle nekoliko decenija vožnje ostavljen da istruli u pustinji Teksasa. Ljubitelj automobila Al Vilson primetio je automobil, spasao ga od prese i prosledio Audijevom muzeju 2008. godine. Muzej je odlučio da poslednji proizvedeni “horh” ostavi u originalnom stanju, zarđao, kakav je pronađen u pustinji.
Početkom devedesetih godina prošlog veka Audi je bio sprema da uvede revoluciju u konstrukciji šasije upotrebom lakog aluminijuma. Prototip budućeg “audija A8” predstavljen je na Salonu u Tokiju 1993. godine. Bio je ofarban u Imperijal crvenu boju, presvlake sedišta su mu bile od sirove svile, a ispod haube se nalazio W12 motor od 4,8 litara sa pet ventila po cilindru.
Devedesete godine prošlog veka donele su veliki uspon Audija, pre svega zbog uspeha modela “80” prve generacije. Drugu generaciju kreirao je Đuđaro. Prikazani auto bio je namenjen Salonu automobila u Frankfurtu 1979. godine. Automobil je isečen do najsitnijeg detalja kako bi se posetiocima prikazali svi sklopovi i skriveni detalji auta. I danas fabrike ponekada seku automobile za izložbe, ali retko i svakako ne sa ovolikom preciznošću i posvećenosti.
Prvi mali auto u Audijevoj istoriji bio je model “50”, koji se prodavao isključivo u Evropi od 1974. do 1978. godine. Pokretao ga je četvorocilindrični benzinac od 1,1 litar snage 50, ili 60 KS. Mali audi poslužio je kao mehanička osnova za “folksvagen polo”. Mali “folksvagen” je bio jeftiniji, a praktično isti kao “50”, pa je fabrika rešila da ugasi proizvodnju 1978. godine zbog male potražnje.
U Audijevom muzeju, posebno istaknuto mesto zauzima prva generacija modela “100”. Ovoliku pažnju zaslužio je činjenicom da je pomogao Audiju da se izvuče iz vrlo loše finansijske situacije sa kraja šezdesetih godina prošlog veka. Inače, Audi je razvio model “100” bez znanja svoje matične kompanije Folksvagen.
Odmah pored “audija 100” prve generacije, na posebno izdvojenom prostoru nalazi se “nsu Ro 80” fabrika je vrlo ponosna na ovu limuzinu sa Vankel rotacionim motorom i poluautomatskim menjačem, zbog toga što je unela velike tehničke novine. Auto se proizvodio od 1967. do 1977. godine i poslednji je automobil koji se prodavao pod imenom NSU.
Godine 1964. prikazan je “dkv f102”, naslednik popularnog “auto uniona 1000”. Ovaj auto je za razliku od prethodnika imao samonoseću karoseriju, ali ga je pokretao trocilindrični dvotaktni motor kao u prethodnom modelu. Ovo je poslednji model u istoriji fabrike koji je imao dvotaktni motor.
Neizostavni deo muzeja je prodavnica suvenira. U ponudi su modeli autmobila, majce, šolje, kišobrani i druge memorabilije sa logom Audija i ostalih bivših brendova. Ova prodavnica je drugačija u odnosu na slične u drugim muzejima, pošto u ponudi ima i polovne rezervne delove starih automobila po vrlo umerenim cenama.
