Mitsubishi i-Miev

Zahvaljujući generalnom uvozniku Micubišija, firmi Inoto, imali smo priliku da na “domaćem terenu” isprobamo električni “i-Miev”. Priznaćete, dugo i komplikovano ime za jedan mali automobil  koji se vrlo jednostavno koristiti.

[ot-caption title=”Autonomija od 150 km ne zvuči ubedljivo” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8492.jpg”]

Sa automobilom smo se prvi put upoznali u garaži firme Inoto, gde  nas je mali “električar” čekao, uredno priključen na gradsku električnu mrežu od 220 volti. Autonomija je oko 150 kilometara. – Pazite da ne ostanete na drumu dok se ne naviknete na autonomiju i srećan put –  su reči kojima su nas ispratili na probnu vožnju. Osim par uputa u vezi korišćenja menjača i nisu imali šta više da nam kažu. Na podu, tamo gde je i očekujete, nalazi se ručica menjača koja ima šest položaja. Pored “PRND”, koje možete nači na svakom klasičnom automatiku, tu su i položaji “B” i “C”. Ipak, oni nisu presudni za vožnju, tako da se hrabo uključujemo u saobraćaj. RTM (pročitaj uputstvo!) ostavljamo za kasnije. Najbolje je upoznati se sa novotarijom bez posebnih priprema.

[ot-caption title=”Poznati menjač uz dva dodatna položaja” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8312.jpg”]

Kada auto ubacite u položaj “D”, odnosno vožnja, sve što treba da radite je da pritiskate pedalu “gasa” i kočnice. Zaista, ništa jednostavnije. Kabina je iznenađujuće tiha. Nema audio uređaja, ali do putnika dopire samo dobro utišana buka pneumatika i “unjkanje” elektromotora i prenosa koji su smešteni uz zadnju osovinu. U trenutku se osećamo kao da se nalazimo u automobilčiću u luna parku na steroidima. Performanse su iznenađujuće dobre. Pritisnite pedalu akceleratora do patosa i u potpunoj tišini ćete ostaviti gotovo svakoga na semaforu. Ne žalimo što smo morali da priznamo pobedu gospodinu u “porše” SUV-u, zaslužio ju je.

[ot-caption title=”Tesla bi mu pozavideo?” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8639.jpg”]

Po gradu, pa čak i na otvorenom drumu, mali “micubiši” je više nego agilan. Pre bi hteli da ga nazovemo “drčnim”, pre svega zbog karakteristika elektro motora u međuubrzanjima. Maksimalna brzina iznosi 130 km/h i ovaj električni auto je postiže vrlo lako i brzo. To je ono što razlikuje ovu tehnologiju on nama dobro poznatih SUS motora. U (slabijem) klasičnom automobilu ćete prilično brzo stići do 80 km/h, još malo i stigli ste do 100 km/h, a do maksimuma se morate prilično strpeti.

[ot-caption title=”Motor je pozadi ispod prtljažnka” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8334.jpg”]

U “micubišiju” vas očekuje kontinualni udarac u leđa, koji se gotovo ne smanjuje sve do maksimalne brzine, kada auto prestaje da ubrzava. U realnom saobraćaju, ako ne štedite struju, teško će vas koji auto obići i definitivno se nećete osećati kao da se nalazite u podređenom položaju i da vam fali snage. Ako vas baš zanima, maksimalna snaga motora je 49 kW (67 KS), a maksimalni obrtni moment je čak 180 Nm od 0 (nula) obrtaja u minutu.

[ot-caption title=”Klasična unutrašnjost” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8324.jpg”]

Nakon što smo odredili koji su limiti “micubišija”, prvo sledeće osećanje koje smo doživeli, bila je paranoja. Koliko smo prešli do sada? Koliko je tih 150 kilometara autonomije u realnom životu? Kako da osmislimo rutu tako da smo što bliže “štekeru” koji bi nas spasio od “blama” i vuče “električara” do kuće? Ipak, kako je vreme prolazilo, tenzija je padala i shvatili smo da je autonomija mnogo veća nego što smo je zamišljali. Za 150 km možete obići Beograd uzduž i popreko nekoliko puta i ostalo bi vam struje da uveče ablendujete taksisti koji vam je blokirao ulaz u parking. Šalu na stranu, u gradu je upotrebljivost “micubišija” vrlo realna i velika. Naravno, “boljka” mu je otvoreni put. Sa njegovom autonomijom, iz Beograda bi mogli da stignete do dobrog dela mesta u Srbiji. Međutim, ako ste planirali da se vratite istog dana, nakon ručka, moraćete malo da se strpite i sačekate ciklus od šest sati da se baterije u potpunosti napune. Ovde je više nego očigledan nedostatak infrastruktire u našoj zemlji! Brzi punjači, koji se ne isporučuju uz automobil, nego se ugrađuju u gradsku infrastrukturu (30 minuta za 80 posto napunjenosti baterije) znatno bi povećali praktičnost i upotrebljivost “micubišija”. Dok planirate rutu, vaši jedini “prijatelji” su pokazivač napunjenosti baterije, koji izgleda kao klasičan pokazivač nivoa goriva i instrument koji vam pokazuje koliko vam je preostalo kilometara. Prvi pokazuje realno stanje, a drugi se prilagođava vašem trenutnom stilu vožnje, tako da je istina o autonomiji negde između i treba se malo privići na auto.

[ot-caption title=”Micubiši se priključuje na trofaznu utičnicu” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8297.jpg”]

Paranoja sa početka testa nas je terala da ugasimo ama baš sve električne potrošače koji nisu neophodni. “Jeftina” dnevna svetla, migavci i brisači, ako je baš neophodno, to je bio naš režim u početku. Komandnom tablom dominira analogni instrumet koji vam pokazuje koliko struje trošite u toku vožnje, odnosno, koliko energije vraćate baterijama kada kočite (ovo drugo nije baš previše korisna informacija). Ako ne koristite električne sisteme (brisače, ventilator, grejanje), kada auto stoji u mestu, igla instrumeta je na “nuli”. Međutim, čim upalite grejanje (koje je klasični električni “kalorifer”), ona “skače” do mesta gde se inače (ako ne koristite ostale potrošače) nalazi kada održavate brzinu od 80 km/h, bez obzira što stojite u mestu. Dakle, prilično. Ako želite da odmaglite stakla i uključite klima uređaj čiji kompresor, naravno, pokreće elektro motor, kazaljka instrumeta za potrošnju struje će skočiti još mnogo više. Pa kad tome još dodate farove noću, “muziku” i ostale potrošače, stvar postaje ozbiljna. Ipak, pokazalo se da korišćenje ovih komoditeta, koje inače prihvatamo “zdravo za gotovo”, ne utiče previše na autonomiju. Ako sve vreme koristite grejanje i klima uređaj, autonomija će vam se smanjiti tek za desetak kilometara.

[ot-caption title=”U Srbiji nema dostupnih javnih punjača!” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8301.jpg”]

Reč-dve o autu. Pošto je motor smešten ispod prtljažnika, a baterije ispod sedišta, u prednjem delu se ne nalazi ništa, tako da su dizajneri mogli da nacrtaju “micubiši” u obliku kapljice vode. U pitanju je mali gradski auto A segmeta, dužine 3,475 metra i širine 1,475 metra. Ipak, u njemu mogu da se smeste čak četiri odrasla (i krupna) putnika. Mesto za ramena je oslobođeno dizajnom, koji se širi od točkova prema krovu, a zadnja klupa začuđujuće nudi obilje prostora za kolena. Prostor u kabini je dobijen zahvaljujući točkovima koji su smešteni u same uglove karoserije. Dodajemo još i to da je naslon zadnje klupe prijatno nagnut, tako da se putnici pozadi osećaju prijatno, a ne kao da su osuđeni na prevoz u nečemu malom i futurističkom. Čak je i prtljažnik zapremine 256 litara više nego dovoljan za nedeljne nabavke. Od malog gradskog automobila ne treba očekivati ništa više.

[ot-caption title=”Najviše pogleda upućene su instrumentu za potrošnju struje” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8310.jpg”]

Oprema je prilično kompletna. Pored “klime”, tu su četiri električna  pokretača svih prozora i retrovizora, a čak i vozačevo sedište ima grejanje. Tu je i priprema za audio sistem.
Očekivali smo “čudo neviđeno”, ali nas je “micubiši i-Miev” u potpunosti “spustio na zemlju”. Sreli smo se sa potpuno upotrebljivim, pouzdanim, pa čak i simpatičnim gradskim automobilom. Naravno, “gorku pilulu” smo vam ostavili za kraj , a to je cena. Automobil koji smo vam prikazali koštao je čak 37.375 evra sredinom 2011. godine, kada smo da testirali. Od toga bar dve trećine, ako ne i tri četvrtine otpada na baterije. Za taj novac može se kupiti vrlo ozbiljan Micubišijev terenac, ali vi koji želite da kupite električni auto tačno znate zašto to radite. Naša država se još uvek nije u potpunosti priključila svetskim trendovima i ovakve automobile ne subvencioniše iole ozbiljnijim sumama novca, ili drugim vrstama benefita. Nadamo se da će se to uskoro promeniti! Ipak, kako smo čuli, već sada ima dosta zainteresovanih za kupovinu ovog automobila. Ako ništa, kada se provozaju (bilo kojim) gradom, biće ekskluzivniji (i po retkosti i po poreklu) od bilo kog “poršea”, ili “ferarija”.
Ivan Katunac

Četrnaest puta jeftiniji od “punta TNG”!

Na početku testa, naveli smo da cena pređenog kilometra “micubišijem” iznosi samo 29 para, što je preko 14 (četrnaest) puta manje u odnosu na cenu pređenog kilometra koju ostvaruje “punto klasik” sa TNG sistemom! Koji procenat manje-više, tu su “smart CDI” (3,94 din/km), “tojota auris hibrid” (4,93 din/km), “sitroen C1 1,4 HDI” (4,76 din/km), ili recimo “ford fijesta 1,6 TDCI 95” (4,76 din/km).
Kako smo došli do brojki za “micubiši”? Jednostavno, vreme punjenja na standardnoj jednofaznoj utičnici (220V) iznosi 6 sati, a struja punjenja je 15A. Dakle, sa aproksimacijama, da bi napunili baterije, potrošićete 19,8 kWh. Kada uračunamo cenu električne energije u plavoj zoni sa dvotarifnim brojilom (gde spada većina domaćinstava u Srbiji) u manjoj tarifi, dobijamo izloženu cifru. Ako auto punimo danju, po višoj tarifi, cena kilometra će iznositi i dalje vrlo povoljnih 1,17 din/km.

[ot-caption title=”Uprošćeno gledano, ovaj auto je četrnaest puta jeftiniji za vožnju od sličnog na TNG” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8352.jpg”]

Brzi punjač

Uz automobil dobijate spori, monofazni punjač, koji izgleda kao veliki punjač za laptop, koji možete uključiti u bilo koju standardnu “šuko” utičnicu. Brzi punjač fabrika ne isporučuje, on se ugrađuje u stanice za punjenje koje trenutno nisu dostupne u Srbiji. Brzi punjač se uključuje u posebnu trofaznu utičnicu na levom boku automobila.Bilo bi divno kada bi naša država instalirala makar jednu, eksperimentalnu, stanicu za punjenje električnih automobila, kao simbol dobre volje ka napretku tehnike i ekologije, a svakako kod Teslinog spomenika, ili muzeja. Obrazloženje nije potrebno!

[ot-caption title=”Srbija, ali ni većina Evrope nema punjače za električna vozila” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8579.jpg”]

Nulta emisija? Ni blizu!

Proizvođači električnih automobila sa punim pravom svoje modele deklarišu kao vozila sa nultom emisijom. Ako ih posmatramo kao izdvojenu celinu, oni zaista ne emituju u atmosferu nikakve štetne materije, što je od presudnog značaja za zakrčene i zagađene gradove.
Međutim, kao što poslovica kaže, nigde ne postoji “besplatan ručak”. Svaki put kada svoj električni auto uključite u gradsku električnu mrežu, zapitajte se šta se dešava na drugom kraju “žice”, u elektranama. Danska je, recimo, objavila da za svaki proizvedeni kilovat čas električne struje (kWh) njihove elektrane u proseku emituju 567 grama ugljen dioksida (CO2). Kada taj podatak uporedimo sa podatkom da je za punjenje baterije “micubišija” potrebno 19,8 kWh, dolazimo do činjenice da “i-Miev” u etar ipak, posredno, emituje oko 80 grama CO2 po kilometru (u Danskoj). Za poređenje, Tojota deklariše da njen hibrid “auris HSD” emituje 90 grama CO2 po kilometru. Naravno, ove podatke treba uzeti sa rezervom, pošto su aproksimovani.

[ot-caption title=”Priča o emisiji CO2 nije jednostavna kako se naizgled čini!” url=”http://www.magazinauto.com/wp-content/uploads/2014/01/IMG_8641.jpg”]