MOTO TEST: Honda CRF 1100L Africa Twin Adventure Sports ES DCT

Čuvena Hondina Afrika konstruisana je za reli takmičenje „Pariz – Dakar“, davne 1986. godine. Sada, skoro četiri decenije kasnije, i dalje zadržava osobine prvog modela

Verovali ili ne, Honda Afrika Twin ima već 38 godina. Napravljena kao takmičarski motor za reli „Pariz –Dakar“, tada je imala 650 ccm i 56 KS, a prvi put je nastupila 1986. godine. Koliko je to bio dobar motocikl govori činjenica da u svom prvom takmičenju, osvojila i prvo i drugo mesto. Kao serijski motor počela ke da se prodaje 1988, sa motorom od 750 ccm, i u toj verziji se proizvodila do 2000. godine. Zanimljivo je da se ova generacija prodavala širom sveta osim u SAD.

Sledila je pauza od pet godina, a naredna generacija predstavljena je 2015, sa motorom od 1000 ccm, i tada je počela da se prodaje u Americi. Sadašnja verzija sa motorom od 1100 ccm proizvodi se od 2020. Upravo ova poslednja generacija ponuđena je i u verziji sa automatskim DCT menjačem, pa od tada do danas čini čak 47 odsto ukupne prodaje ovog legendarnog modela.

Baš te 2020. imali smo priliku da testiramo novu „afriku“ a sada, dve godine kasnije, stigla nam je na test verzija sa automatskim menjačem. Iskreno, motor smo preuzeli sa izvesnom dozom skepse i predrasudama srednjovečnog bajkera koji ima stav da je automatski menjač za skutere, i tačka. Kako jedan motocikl, uz to još i avanturista sa of-roud mogućnostima, može da valja sa automatskim menjačem? Predrasude su brzo razvejane, a odgovor na ovo pitanje glasi – može itekako!

Ali, pre nego što krenemo u detalje, samo da navedemo par brojki. Motor je ostao nepromenjen; paralelni dvocilindraš sa četiri ventila po cilindru, zapremine 1084 ccm, 102 KS pri 7.500 o/min i 105 Nm pri 6.250 obrtaja u minutu. Od izmena u odnosu na prethodnu generaciju, vidljive su nove kombinacije boja i grafike, veća i kvalitetnija instrument tabla koja je sada blago nagnuta i ima veći štitnik, uz manji, ali nešto širi vizir koji se može podesiti u pet položaja… Od opreme, test model je imao skoro sve. Jedino što je nedostajalo je električno ogibljenje koje potpisuje japanski proizvođač Showa, a koji je od prošle godine deo korporacije Hitachi Automotive Systems. Doplata za njega je 2.000 evra.

Kada konačno startujete motor razlika je slična kao kada iz standardnog automobila sedate u onaj sa automatskim menjačem. Potrebno je da se prilagodite i naviknete na nešto drugačije komande koliko god da često vozite skuter. Kada date kontakt ključem, prvo otkočite ručnu kočnicu, tako što pritisnete ručicu na levoj strani ka sebi, a onda prebacite iz neutrala u „drajv“.

Ručica kočnice je tamo gde vam je na standardnom motociklu kvačilo, pa predlažemo da u početku budete pažljivi. Proces je obrnut kada se parkirate, što znači neutral, pa kočnica. Ovog puta ručicu kočnice pritisnete, a zatim je odgurnute od sebe. Ukoliko bas želite da menjate brzine, i to možete na sličan način kao kod automobila. Na levoj strani, odmah iza ručice smeštena je mala poluga kojom menjate brzine kažiprstom tako što pritiskate ručicu ka sebi idete u više brzine, a kada je palcem pomerate od sebe idete u niže stepene prenose. Svakako će vam biti potrebno neko vreme da se naviknete.

Skepticizam autora ovog teksta počeo je da se topi već sa prvim pređenim kilometrima. U stvari je sjajna stvar kada imate motocikl koji se u gradu ponaša kao skuter. Kratke relacije od semafora do semafora, gde najčešće promenite tri, četiri brzine, sada jednostavno prevalite samo dodavanjem i smanjivanjem gasa. Na otvorenom putu i auto-putu situacija je slična. Motor nije izgubio ni jednu od svojih performansi koje smo hvalili pre dve godine (kada smo testirali standardnu verziju), a vožnja je olakšana time što nemate konstantno bavljenje kvačilom i menjačem. Ista situacija je i kada siđete sa asfalta. Automatski menjač i podešavanje vožnje je toliko dobro osmišljeno da motor ni u jednom trenutku ne gubi čar niti umanjuje zadovoljstvo u vožnji.

Pored standardnih modova vožnje – „tour“, „urban“, „gravel“ odnosno podešavanje za šljunkovitu podlogu, gradske uslove i „of-roud“, motor ima i dva korisnička podešavanja kojima ga u potpunosti možete prilagoditi svojim potrebama. I to nije sve. Tu je i „sport“ mod koji se može podesiti u tri nivoa snage.

Naravno, probali smo i da sami menjamo brzine. Polugica kojom se to radi smeštena je sa leve strane odmah iza ručice. Na desnoj strani instrument table pojaviće vam se indikator u kojoj ste brzini. Što se samih promena brzine tiče, sve funkcioniše vrlo glatko i precizno.
Prosečna potrošnja tokom višednevnog testa iznosila je 6,4 litra na sto pređenih kilometara, što je nešto više u odnosu na prosek kod standardne verzije, iako opet prilično nisko u odnosu na zapreminu, snagu i masu motora. Takođe treba napomenuti da smo dobar deo testa vozili u sport modu, a bilo je i laganog of-rouda s obzirom da smo na motociklu imali gume za asfalt. Tu je takođe važno napomenuti da u ovom modu možete isključiti ABS; pored svega, vozačevo sedište je odlično podešno i lako možete ustati i dodatno uživati.

Kada sumiramo utiske, trebalo bi reći da je „honda afrika twin“ oduvek bila više nego dobar motocikl, a svoj kvalitet potvrdila je i aktuelnim modelom. Automatski menjač, pored sve naše sumnje, ni na jedan način nije uticao na kvalitet i uživanje u vožnji. Štaviše, naš utisak je da je samo olakšao vožnju i ovaj motor učinio dostupnijim početnicima i damama. Za one iskusne, tu su „of-roud“ i „sport“ mod gde mogu pokazati svoju veštinu.

Verzija sa DCT sistemom, odnosno dvostrukim kvačilom i automatskim menjačem nije bitno skuplja od osnovne verzije koja košta 14.590 evra. „Honda afrika tvin DCT ES“ sa automatskim menjačem i svom opremom, koja je bila na našem testu, košta 17.390 evra. Da 2.800 evra ne znače kupcima mnogo govori i činjenica da je 51 odsto prodaje „afrike“ u 2021. godini bila upravo automatik verzija. Kako se nama čini, ova brojka bi u narednim godinama mogla da bude i veća.

Nela Tasić

Honda CRF 1100L Africa Twin Adventure Sports ES DCT

Zadnje sedište

Dok je vozačevo sedište ergonomski savršeno, sa suvozačevim to i nije slučaj. Širina sedišta je dobra, ali suvozač sedi pod određenim nagibom tako da konstantno imate utisak da klizite napred. Čak i kada se udobno zavalite i naslonite na naslon kofera, položaj budi blagu neprijatnost.

Poznat izgled za sledeću sezonu

Već je najavljeno da se Afrika Twin neće nitno promeniti ni u sledećoj sezoni. Tačnije, naredne godine sve verzije stižu samo sa novim bojama i grafikama.