Prilikom zamene kompleta amortizera, dakle sva četiri, kupac plaća tri amortizera, dok je četvrti (najjeftiniji iz kompleta) besplatan. Podrazumeva se da amortizeri moraju da budu namenjeni automobilu u koji se ugrađuju, po katalogu Monroa.
Vozač ne može da prepozna trenutak kada amortizeri izgube funkciju
Fabrika inače preporučuje da se stanje amortizera kontroliše svakih dvadeset hiljada kilometara i savetuje promenu na oko 80 hiljada kilometara, koliki im je projektovani životni vek. Ispitivanje funkcije amortizera vrši se pomoću specijalnog uređaja, a vozači nikada ne treba da se oslone na osećaj u vožnji, zbog toga što amortizeri propadaju kontinualno i iz dana u dan navikavate se na njihovo ponašanje koje neminovno vodi ka neispravnosti. A, neispravni amortizeri direktno utiču na bezbednost u vožnji, jer bez njihove funkcije, ostajete bez dobrog prianjanja točkova na podlogu, čime se bitno produžava trag kočenja, ali i način na koji automobil skreće.
Monro amortizere možete nabaviti u osamdesetak ovlašćenih servisa širom Srbije, kao i u dvanaest prodavnica EuroAuta. Detalje informacije o adresama servisa i prodavnica možete pronaći na sajtu www.euroauto.rs.
Tokom trajanja letnje servisne akcije, vlasnici Mercedes automobila su u prilici da izvrše besplatnu proveru klima uređaja i proveru kontrolnih tačaka za 999 dinara u ovlašćenim Mercedes-Benc servisima od 16. juna do 31. jula.
Servis će izvršiti sledeće kontrole i merenja vezana za klima-uređaj – merenje temperature hladnog vazduha na izduvnicima, proveru zaptivenosti celog sistema pomoću UV lampe, po potrebi merenje pritisaka u instalaciji.
Klijentima je omogućena specijalna ponuda za dezinfekciju ventilacionog sistema koja kreće od 5.900 dinara, zavisno od modela. Cilj akcije je da klijeti imaju bezbedno i sigurno vozilo za novo godišnje doba.
Dezinfekcija ventilacionog sistema košta od 5.900 dinara u zavisnosti od modela
Kontrolne tačke vezane za opštu ispravnost vozila su sledeće – opšta dijagnostika vozila (očitavanje memorije kontrolnih jedinica pomoću dijagnostičkog uređaja), kontrola prednjeg i zadnjeg ogibljenja, kontrola kočnog sistema, kontrola svetlosne signalizacije i uređaja za čišćenje vetrobrana, kontrola nivoa i stanja tečnosti (motorno i servo ulje, kočna, rashladna i tečnost za pranje vetrobrana), kontrola baterije, kontrola pneumatika.
Ukoliko se nakon pregleda vlasnici odluče za popravku, ostvaruju 15 posto popusta na sve delove i radne sate. Popust se odnosi na radne sate i rezervne delove (osim pneumatika) utrošene u okviru navedenih kategorija radova.
Kompletan izveštaj sa promocije novog “tranzita kurir” možete da pročitate u junskom, 71. broju Auto magazina koji se trenutno nalazi na kioscima
Za prezentaciju svog novog modela, Ford je odabrao autoput i regionalne puteve u okolini Frankfurta. Ruta je bila isplanirana tako da smo mogli da se uverimo kako teretnjak opterećen do polovine nosivosti sa lakoćom guta kilometre maksimalnom brzinom po čuvenim „autobanovima”, ali i kako je vrlo stabilan i okretan na uskim planinskim putevima. U vožnji po Frankfurtu, koji na svu sreću u tom periodu nije bio previše zagušen, pohvalili smo dobru preglednost karoserije koja je pomognuta velikim retrovizorima. Parkiranju na uskim prostorima uveliko pomaže kamera, koja je retkost u ovoj klasi.
Bočna klizna vrata dobijaju se uz doplatu
Već na prvi pogled može se zaključiti da je „tranzit kurir” nastao na osnovi putničkog MPV-a „b-maks”. Čak je i komandna tabla u velikoj meri preuzeta sa ovog „forda”, što nije mana, naprotiv. Lepo je videti pažljivo dizajniran prostor za vozača u jednom teretnjaku.
Fabrika ističe da je želela da stvori automobil koji će da ostane pouzdan i dugotrajan bez obzira na surove uslove eksploatacije kojima bi mogao da bude izložen. Upravo je iz tih razloga „kurir” razvijen po strogim normama koja važe za komercijalna vozila. Konkretno, to znači da je povećana su robustnost mehanike i posebno su zaštitili delove karoserije koji su podložni habanju usled nemarne upotrebe. Kvalitet novog modela Ford je kao i uvek proverio testirajući ga u najsurovijim uslovima eksploatacije. Ono o čemu se takođe vodilo računa jeste smanjenje troškova eksploatacije vozila. Tako su redovni serisni intervali bitno produženi i planirani su svakih 30 hiljada kilometara ili godinu dana.
Prtljažni prostor ima 2,3 kubika, deset procenata više od konkurenata
Pored osnovne, teretne varijante, u ponudi je i „kombi” varijanta koja ima zadnju klupu za putnike, ali i ograđeni teretni prostor, pa se može koristiti za prevoz radnika, ali i za privatne, porodične prilike. Posebna pažnja prilikom dizajniranja nvog modela posvećena tovarnom prostoru. Fabrika navodi da zapremina prtljažnika iznosi čak 2300 litara, što je oko deset procenata više od direktnih konkurenata. Minimalna širina tovarnog prostora je 453 mm, a dužina iznosi 1600 mm. Ono što je bitno naglasiti je da je tovarni prostor osmišljen tako da može da primi euro paletu. Maksimalna nosivost isznosi 660 kilograma.
Moguće je naručiti „tranzit kurir” sa jednim ili dvoja bočna klizna vrata čime se uveliko olakšava ne samo utovar, već i pričvršćivanje tereta. Ford serijski ugrađuje šest alki za pričvršćivanje zatega konstruisane po DIN standardu. Zadnja vrata su dvostruka asimetrična i otvaraju se u stranu pod uglom od 158 stepeni.
Dovoljno mali da ne razmišljate o parkingu u gradu, a dovoljno veliki za ozbiljnije terete
Prilikom prezentacije, odlučili smo se da probamo „tranzit kurir” opremljan benzinskim motorom i najbogatijim paketom opreme. Putnički prostor nudi obilje raspoloživog prostora. Uspravni vetrobran i velike staklene površine doprinose utisku prozračnosti i prostranosti kabine. Čak i dvometraši sa lakoćom pronalaze pogodan položaj za upravljačem. Osećaj prilikom vožnje je sličan kao kod Fordovih putničkih automobila. Upravljač je precizan, brz i ima prijatnu težinu. Ručica menjača je precizna, sa kratkim hodovima i odlično definisanim „klikom” prilikom izbora stepena prenosa. Konstruktori su vešto odabrali odnos između karakteristika opruga i amortizera, tako da se kombi malo naginje u krivinama i ima odličnu dinamiku.
Tri vrste pregrade u zavisnosti od tereta koji najčešće prevozite
Maksimalno iskorišćenje prostora
Fabrika je ponudila izbor od tri različite pregrade koje odvajaju putnički od teretnog prostora. Standardna pregrada je u obliku zakrivljenog limentog panela i namenjena je za prevoz kabastih i oštrih tereta. Druga verzija je isto limena, ali poseduje prozor koji uveliko povećava preglednost automobila.
Možda najzanimljiva je mrežasta pregrada koja se dobija uz doplatu. Polovina pregrade koja se nalazi iza suvozačevog sedišta može da se rotira oko šarki prema vozaču. Kada se obori suvozačko sedište, dobija se veliki dodatni prostor za smeštaj kabastog tovara, dok je istovremeno vozač u potpunosti zaštićen od povreda. Dužina tovarnog prostora se povećava na čak 2,59 metara, a ukupna zapremina prtljažnog prostora za 2,6 kubnih metara.
Kabina je vozačeva kancelarija i zato mora da bude maksimalno praktična
Praktična kabina
Kod dostavnih vozila, kabina je kancelarija za vozača i zbog toga mora da bude praktična. Pored standardnih kaseta, tu su i pregrade u koje mogu da se smeste dokumeti dimenzije A4, kao i manji računari i tableti. Tu je i fijoka ispod sedišta vozača, kao i velika pregrada ispod krova. Na gornjem delu komandne table nalazi se dobro osmišljen sistem za pričvršćivanje navigacionih uređaja, telefona, ili tablet računara, a tu je i strujna utičnica za punjenje baterija.
U prtljažnik staje euro paleta, a standardno su ugrađene alke za pričvršćivanje tereta
Kompanija Kija Auto Beograd uvela je novu, specifičnu uslugu za klijente koji svoje vozilo servisiraju u beogradskom servisu.
Nova usluga namenjena je kupcima koji, zbog svojih privatnih ili poslovnih obaveza, nemaju dovoljno vremena da svoju “kiju” dovezu na redovni servis. Kija Auto sada nudi uslugu preuzimanja vozila na željenoj adresi i povratak vozila nakon završenog servisa takođe na željenu adresu. Pri tome se stranci ostavlja drugo, zamensko vozilo koje može da koristi u periodu dok je bez svog vozila, odnosno dok se ne vrati sa servisa.
Ova usluga se naplaćuje 50 evra u dinarskoj protivvrednosti, a zainteresovani se mogu prijaviti i preko zvaničnog sajta www.kia.rs.
U proleće ove godine, Hjundai je na tržištu Srbije predstavio dve limuzine D segmenta. Mnogi su se zapitali, da li time Koreanci prave sami sebi konkurenciju. Međutim, odgovor je jednostavan – između ova dva automobila ne postoji ni malo sličnosti. Za razliku od “i40” koji po dimenzijama nadilazi većinu konkurenata D klase i koketira sa premijum segmentom, “elantru” treba posmatrati kao proširenu limuzinu C segmenta koja je razvijena za većinu svetskih tržišta. Mogućnosti ove vrste automobila su velike, a neki od glavnih rivala su “ševrolet kruz limuzina”, “reno fluens”, “fiat linea”. Za neka ambicioznija poređenja, “elantra”, ipak, nije zrela.
Elantra se prodaje na tržištima širom sveta
Sa međuosovinskim rastojanjem od 2,7 metara (5 cm dužim od “i30” i tek 5 mm kraćim od recimo “honde akord”) i dužinom od 4.530 milimetara, “elantra” je dovoljno kompaktna za vožnju i, što je bitnije, parkiranje u gradu, dok istovremeno nudi relativno dosta prostora u kabini. Zadnja sedišta će spremno ugostiti dva odrasla putnika sa malo više prostora za noge nego što je tipično za hečbek C segmenta, recimo “hjundai i30”. I prtljažnik zapremine 485 litara je zadovoljavajući za hečbeke, ali opet u sredini kada je konkurencija u pitanju; nešto je veći nego kod “ševroleta”, ali nešto manji od “renoa”. Prtljažnik je dubok i ima veliku površinu, tako da prilikom utovara, a posebno vađenja stvari može prilično da vam zasmeta mali poklopac prtljažnika. Da biste dohvatili predmete koji su uz naslon sedišta, moraćete da se potpuno zavučete u auto. Osobama nižeg rasta ovo uopšte neće biti lak zadatak. Prtljažnik nije, dakle, nešto čime se ovaj auto može pohvaliti.
Nudi nešto više prostora nego hečbek modeli C segmenta
Mnogima je prilikom odabira automobila izgled jedna od glavnih karakteristika i njih “elantra” svakako neće razočarati. Fabrika je za razliku od “i” modela upotrebila stil koji je bogatiji detaljima. Nisu se ustručavali da naprave svetlosne grupe koje je vrlo duboko prelaze na zadnji bok, odnosno u prednji blatobran, na pola puta do vrata. Da li odelo čini čoveka, a dizajn automobil – pitanja su koja su stara koliko i krojači, odela, ili lima, svejedno…
Elantra je klasična limuzina, zadnji prozor je fiksiran
I kabina je dizajnirana u sličnom stilu kao i lim. Komandna tabla je prepuna detalja (čak i previše) profila, tu su čak i umeci sa dva putpuno različita stila – hromirani i “pijano” lak. Sve je to prilično dobro uklopljeno, naravno, sve zavisi od ličnih afiniteta, a moramo da naglasimo da komandna tabla praktična i ergonomski dobro oblikovana. Pogledajte samo kako se centralna konzola sužava u gornjoj trećini. Neobičan, ali vrlo praktičan dizajn. Naime, tačno na tom mestu vozač i suvozač oslanjaju kolena i ovo je rešenje koje će mnogima smetati, jer će udarati kolenom. U toj “rupi” je ostalo taman dovoljno prostora pri dnu konzole da se smesti pregrada i električni priključak.
Centralna konzola je dizajnirana tako da ne smeta kolenima vozača i suvozača
U “elantri” se sedi nisko, zavaljeno i udobno. Ovakav položaj će vam prijati i tokom dugih vožnji, pošto obezbeđuje najopušteniji položaj tela. Preglednost nije najbolja; smetaju debeli nosači krova napred, ali ne više nego što je uobičajeno. Pozadi je dosta gora situacija zbog vrlo zakošenog stakla. Parking senzori, koji u “dizajer” opremi dolaze standardno, su nužni, tako da vam savetujemo da ih dokupite, ukoliko uzimate “elantru” sa nekim drugim paketom.
Neobičan, ali prijatan odabir boja u kabini
Kada već pominjemo opremu, “elantre” opremljene manuelnim menjačem imaju na raspolaganju četiri nivoa opreme, a “dizajer” koji vam predstavljamo je najbogatiji. Sa druge strane, limuzine opremljene automatskim menjačem imaju još jedan nivo opreme iznad pomenutog.
Pregledni instrumenti
U Srbiji, jedini u ponudi je benzinski motor zapremine 1,6 litara. To je jedan od najnovijih motora Hjundaija. Iako razvija čak 132 konjske snage pri 6.300 o/min i obrtni moment od 158 Nm pri 4.850 o/min, zahvaljujući varijabilnom razvodu ventila, elastičan je i ne smeta mu da ga šestom brzinom vozite i na hiljadu obrtaja. Dovoljno je snažan da za preticanja u gradu ne morate da menjate stepen prenosa, ali na otvorenom putu ipak treba dohvatiti ručicu menjača i motor častiti visokim obrtajim. Odužiće vam se zdravim (ali pristojno utišanim) zvukom i zaista dobrim performansama. Ubrzanje do “stotke” traje 10,7 sekundi, a fabrika deklariše maksimalnu brzinu na 200 km/h. Ipak, zameramo dosta nivo buke iznad stotinak km/h.
Benzinac postiže maksimalni obrtni moment na visokim obrtajima
Da je automobil napravljen za sva svetska tržišta, a ne posebno za Evropljane najbolje se vidi po upravljanju. Za razliku od “i” modela, upravljač je nešto posrednjiji, manje precizan i ne komunicira sa vozačem onako kako smo navikli kod sličnih auotmobila. I ogibljenje je nešto mekše, pa dozvoljava naginjanje karoserije u krivini. Naravno, ovo ništa nije alarmantno, ili opasno; vi ćete odustati od sportske vožnje daleko pre nego što automobil popusti pred prevelikom brzinom. Jednostavno, “elantra” je udobna limuzina i tako je treba voziti. I to ima svoje prednosti, pošto većina neravnina i rupa bude upijeno pre nego što prodre do putnika.
konačno, “elantra” mnogo više pleni izgledom nego svojim voznim osobinama. Zanimljiv oblik nagovešatava uzbudljivu vožnju, ali izgleda je duh zarobljen u tesnom kroju.
Ivan Katunac
Test je objavljen u Auto magazinu broj 43, decembra 2011. godine
Benzinac sa umerenom potrošnjom
“Elantra” nas je iznenadila i potrošnjom. Prosek testa je iznosio 7 litara, po gradu potrošnja se kreće između 7,5 i 8,5 litara, a na otvorenom varira između 5,5 i devet litara, u zavisnosti od uslova na putu i stila vožnje. Ono što je takođe pohvalno je da se potrošnja ne povećava drastično ako počnete da forsirate, po čemu su inače poznati skoro svi benzinci. Sve u sveu, prosečna potrošnja je – prosečna u klasi.
Bogata oprema sa manom
Za automobil koji vam prikazujemo možemo reći da je raskošno opremljen, sa dvozonskim automatskim klima uređajem, tempomatom, senzorima za parking i kišu, sedištima presvučenim u kombinaciju kože i platna. Jedina zamerka i to velika, odnosi se na električne podizače prozora. Sva četiri su “elektrifikovana”, ali samo vozačev ima automatiku i to koja funkcioniše samo prilikom spuštanja.
Hyundai Elantra 1,6 GLS Desire
Motor: zapremina1591 ccm, snaga 97 kW (132 KS) pri 6300 o/min, obrtni moment 158 Nm pri 4850 o/min, menjač manuelni šestostepeni
Dimenzije: 4530/1775/1445 mm, međuos. rastojanje 2700 mm, masa 1232 kg, prtljažnik 485 l, rezervoar 48,5 l, pneumatici 205/55 R 16
Performanse: maks. brzina 200 km/h, ubrzanje 0-100 km/h za 10,7 s, potrošnja 5,1/6,1/7,8 l/100 km, emisija CO2 145 g/km
“Sportidž” je sigurno najpopularnija Kija na domaćem tržištu, a o Evropi i da ne govorimo. Fabrika u Slovačkoj Žilini već godinama ne uspeva da postigne da proizvede toliko vozila da se zadovolji tražnja, uprkos tome da su više puta povećavali obim proizvodnje. Još jedan dokaz popularnosti ovog modela jeste da je na napaćenom srpskom tržištu koje konstantno beleži pad, prodaja ovog modela porasla i da zajedno sa bratskim “hjundaijem IX35” drži preko polovine tržišta u SUV-C segmentu (53 posto). Ova godina je još zanimljivija jer je za prva dva meseca u Srbiji prodato 50 “sportidža” što praktično znači da je skoro svaki treći SUV prodat u našoj zemlji došao iz Kije. Šta god ko mislio o Korejancima, ovo je podatak za poštovanje.
Kuriozitet je da je sportidž svetsku premijeru doživeo u Beogradu, dve nedelje pre salona u Ženevi
Da bi ostali u igri na vrlo zahtevnom Evropskom tržištu u Kiji su morali u rekordno kratkom roku od samo dve tri godine da promene kompletnu gamu, što nikako nije zanemarljiva investicija. Prateći nove trendove došlo je vreme i za podmlađivanje “sportidža”. “Fejslfit” može da bude veoma riskantna igra jer nije reak slučaj da se dizajneri malo zaigraju i da u želji da pošto poto istaknu neku promenu upropaste automobil. Ovu “boljku” su imali i neki veoma poznati proizvođači. Ipak, u Kiji su se odlučili za malo konzervativniji pristup, reklo bi se u Folksvagen stilu.
Što se eksterijera tiče najveća novina su nova zadnja svetla koja su modernija, a u skupljim varijantama sa LED tehnologijom imaju i 3D izgled pomalo nalik na rešenja koja smo videli kod Folksvagena i BMW-a. Kada pogledate od pozadi novi “sportidž” deluje agresivnije i svežije što i jeste bio cilj. Napred je promenjena maska, odnosno rešetka hladnjaka koja sada ima drugačiju strukturu koja priliči automobilima višeg segmenta. Tu je i diskretna antena u vidu “ajkulinog peraja” i novi dizajn aluminijumskih naplataka od 16, 17 i 18 inča.
Promene na karoseriji su male
U enterijeru su se dizajneri bazirali uglavnom na stvaranje prijatnijeg ambijenta u vožnji. dosta se radilo na snižavanju buke u kabini tako da su temeljno prerađeni sistemi oslanjanja kako bi se smanjila buka od podloge. Vetrobransko staklo je novo sa dodatnom zvučnom izolacijom kako bi se smanjila buka od vetra. Izmene je pretrpeo i sistem za otvaranje staklenog panoramskog krova, tako da je sveukupni utisak dosta dobar. Ipak nije sve tako idelano. Na testiranom modelu koji je ujedno i najluksuznija varijanta “sportidža” koja se nudi kod nas monitrani su pneumatici od 18 inča. Da izgledaju veoma atraktivno ali je pitanje koliko su praktični za svakodnevnu upotrebu po našim poslovično “dobrim” putevima. U Nemačkoj verovatno ne bi vodili mnogo računa o ovome, ali posle nekoliko kilometara na domaćim rupama i zakrpama odmah smo konstatovali da su “sedamnaestice” mnogo bolji izbor.
Verzija motora za automatski menjač, jača je od one za manuelni
Utisak u vožnji je dosta dobar. Motor od 184 konjske snage ima sasvim dovoljnu rezervu “konja” da se uvek osećate sigurno kada krenete u neki manevar. Automatski menjač je melem za beogradske gužve i stani kreni vožnju. Samu promenu prenosa izvršava gotovo trenutno i bez trzaja koji ume da bude malo neprijatan prema putnicima. Čini nam se da su ga malo “uštrojili” u odnosu na prethnodnika tako da je sada kultivisaniji i obzirniji prema životnoj sredini. Ipak primetili smo da ume pomalo da se ramišlja pre nego što promeni brzinu. Reč je o deliću sekunde i ovo većina vozača neće ni primetiti vožnji. U svakom slučaju automatik je zaista investicija koja vredi tih 1600 evra doplate. potrošnja na testu u strogo gradskoj vožnji nam se kretala nešto ispod deset litara što je nešto više od onoga što deklariše fabrika ali je u granicama očekivanog. Ruku na srce nismo se nešto ni trudili da obaramo potrošnju. Ono što nismo imali prilike da isprobamo a što fabrika tvrdi jeste da je znatno smanjen zaustavni put prilikom ekstremnih kočenja i da se sada na spisku standardne opreme nalaze i “trejler stabiliti kontrol” i “rolover senzor” koji vodi računa da ne dođe do prevrtanja vozila.
Instrumenti su izmenjeni
Da kažemo koju i o enterijeru. Na prvi pogled nije bilo nekih drastičnih izmena. Najuočljiviji je novi izgled “supervižn” instrumenta sa displejom ispred vozača od 4,2 inča. Tek kada sednete unutra postajete svesni da su izmenjeni i materijali od kojih su izrađena sedišta. Testirani model imao je kožna sedišta, a postoje i varjante sa kombinacijom kože i alkantare što je još jedan znak koketiranja sa skupljim SUV-ovima iz premijum segmenta. Kad smo već kod premijum automobila u ovom “sportidžu” se nalazio i Infinitijev audio sistem. Zvuk je dosta dobar ali mislimo da je Infiniti mogao i malo više da se potrudi naročito ako se ima u vidu poboljšana zvučna izolacija u novom “sportidžu” koja je odlična podloga za jedan dobar audio sistem.
Dovoljno komfora i za duža putovanja
Naposletku da sumiramo utiske posle višednevne vožnje novog “sportidža” koga smo imali prilike da vozimo na ulicama Beograda i pre Ženevskog salona automobila na kome je zvanično predstavljen. Reč je o jednom zrelom SUV-u koji je preležao sve dečje bolesti i koji je posle četiri godine i dalje jedan od najpoželjnijih na tržištu. Novine koje nam donosi model za 2014. pre bi se mogle podvesti pod fino štelovanje nego pod revoluciju ali to uopšte nije nedostatak, naprotiv u novom “sportidžu” ćete se osećati prijatnije nego ranije uz novi dašak luksuza koji donose novi materijali prvenstveno nove vrste kože i alkantara. Dobre vozne karkateristike, provereni “dajnamaks” pogon na sva četiri točka i prijatnija atmosfera u kabini jaki su aduti za borbu u ovom segmentu “srednjih” SUV-ova. Uostalom prodajni rezultati mogu vam reći više od bilo kod automobilskog novinara.
Armen Derbogosijan
Širok dijapazon cena
Cena novog “sportidža” uglavnom je ostala na niovu prethnodnika. Prema aktuelnom cenovniku testirani model sa najsnažnijim motorom i “lukšori” paketom opreme uz opcionalni automatski menjač i “dajnamaks” pogon na sva četiri točka košta 35.600 evra što je složićete se pozamašna suma. Ruku na srce i spisak opreme je prilično dugačak, a za one koji bi želeli pošto poto da sednu za upravljač jednog ovakovog autmobila, a koža, panoramski krov i “infinitijev” audio sistem im nisu na vrhu liste prioriteta mogu doći do novog “sportidža” i za duplo manje novca tj za 16.940 evra.
Cena uveliko varira od opreme i motorizacije
3D LED svetla
Ovo je sigurno najatraktivniji detalj na novom “sportidžu”. U skladu sa trendovima u autoindustriji osvetljenje nije u vidu pojedinačnih LED dioda već u vidu cevi. Trodimenzionalni izgled uz naglašenu dubinu svetlosne grupe deluju zaista izvanredno u mraku i “sportidžu” daje nov i svežiji izraz.
“Supervižn” instrument tabla
Još jedno osveženje smešteno je u sredinu vozačevog vidnog polja. Nova instrument tabla ima TFT ekran od 4,2 inča u punom koloru koji pokazuje sve relevantne paramatre u vožnji.
Novi dizajn naplataka
Sva tri tipa aluminijumskih naplataka za “sportidža” (od 16, 17 i 18 inča) su dobila nov, savremeniji dizajn. Iako “osamnaestice” daju odličan vizuelni efekat, za naše puteve su one od 17 inča daleko praktičnije i udobnije rešenje.
Izuzetno bogata oprema
S obziorm da je reč o najskupljem paketu opreme “lakšri” sasvim je logično da je spisak opreme prilično dugačak. Pored već pomenutih aluminijumski naplataka od 18 inča, LED svetala pozadi, spomenućemo i ksenonske prednje svetlosne grupe uz LED dnevna svetla, stakleni pokretni panoramski krov, beskontaktni ključ, “Infiniti” audio sistem, navigacioni sistem sa ekranom od 7 inča i najnovijim mapama (sa detaljnom mapom Srbije), kamera za vožnju unazad, kožna sedišta sa sistemom za grejanje sedišta i obruča upravljača, odmrzavanje prednjih brisača, tempomat, blutut konekcija za telefon, dvozonski automatski klima uređaj i još mnogo toga. Zanimljivo je da se na spisku opreme ne nalazi elektronska parkirna kočnica koja više i nije neki luksuz.
Kia Sportage 2,0 CRDi VGT Luxury
Motor: zapremina 1995 ccm, snaga 135 kW/184 KS pri 4.200 o/min, obrtni moment 392 Nm pri 2.000-2.500 o/min, menjač automatski šestostepeni
Dimenzije: 4440/1855/1635 mm, međuos. rastojanje 2640 mm, masa 1380 kg, prtljažnik 564/1353 l, rezervoar 58 l, pneumatici 235/55 R18
Performanse: maks. brzina 195 km/h, ubrzanje 0-100 km/h za 9,8 s, potrošnja 6,1/7,2/9,1 l/100 km, emisija CO2 189 g/km (Euro 5)
Posle dugo vremena Reno je napravio avangardan automobil, ali tako da se dopada bukvalno svima. Većina se slaže da je još lepši i atraktivniji uživo nego na slikama, a zanimljivo je da su podjednako pozitivne reakcije na dizajn spoljašnjosti i unutrašnjosti. Nije lako napraviti nešto što će biti drugačije od svega ostalog, a opet, prihvatljivo za veliku većinu. Dizajn nećemo previše komentarisati jer slike govore više od reči ali ćemo pomenuti nekoliko detalja koji mogu da budu bitni za one koji žele da kupe auto.
Obradovala nas je činjenica da su šest vazdušnih jastuka i dnevna LED svetla standard u svim paketima opreme, kao i ESP sistem sa asistencijom pri kretanju uzbrdo koja zadržava kočnicu još koji trenutak nakon što je pustite. Dakle, o bezbednosti ne morate da brinete. Dopalo nam se i to što hauba ima teleskopske amortizere koji je pridržavaju, ali nas je neprijatno iznenadila pozicija rezervnog točka; smešten je sa spoljašnje strane ispod prtljažnika, a razlog za to sigurno nije spašavanje putnika od izbacivanja kompletnog prtljaga iz gepeka kako bi ste došli do njega zbog toga što je na dnu prtljažnika smešten alat sa dizalicom. Sa druge strane, gepek je pravilnog oblika i prilično je veliki za nižu klasu automobila.
Četvrta generacija klija donela je smeo i elegantan dizajn, za promenu
Ručice za otvaranje zadnjih vrata sada su smeštene u stubu, što nije baš originalno ali se pokazalo praktično sa estetske strane jer su zadnji bokovi prilično izraženi a poznato je da obline nesvesno privlače poglede. Na žalost, dizajnerski trikovi nisu mnogo pomogli u pogledu prostranosti. Zadnja sedišta putnicima nude prosečan komfor sa dovoljno mesta za ramena i laktove, ali za glavu i kolena može da bude tesno ako ste viši od 180 cm.
Specifičan dizajn je odneo svoj danak i kad je u pitanju preglednost. Zadnji stubovi su veoma široki a prozor mali, tako da se unazad malo toga vidi. Baš zbog toga, predstavništvo Reno-Nisana je na test auto ugradilo i zadnje parking senzore kako bi ga novinari vratili kompletnog.
Klio 4 nema verziju sa troja vrata
Dizajn enterijera je jednako zanimljiv kao i spoljašnjost. Pre svega nam je prijao taj osećaj da su dizajneri uložili dosta truda da ugode onome ko se vozi u “kliju”. Rešenja nisu baš revolucionarna, ali je dovoljan nešto drugačiji pristup. Recimo, centralna konzola je projektovana tako da, gledano sa strane, deluje kao da je na komandnu tablu nakačen veliki tablet. Nije nam se dopao kvalitet materijala u kabini. Mislimo da je Reno mogao da ubaci više mekane plastike, bar u tapacirunzima vrata. Ovako, izuzimajući hromirane detalje i mogućnost personalizacije, nema mnogo razlike u odnosu na dobro opremljene “dačije”.
Moderan dizajn, pristojan kvalitet
Reno je posebno ponosan, i treba da bude, na multimedijalni sistem sa velikim displejem dijagonale sedam inča koji je osetljiv na dodir. On je standard već na drugom (od ukupno tri) paketa opreme. Osim ozvučenja, u njemu je ugrađen GPS sistem, a tu su kao standard AUX i USB priključci, ali i blutut konekcija za mobilni telefon sa komandama na volanu. Mi smo vozili “klio” sa najbogatijim, “dinamik” paketom opreme kod koga su standard hends-fri otključavanje, senzori za kišu i farove i aluminijumske felne. Avangardni instrumenti su identični u svim verzijama – brzinomer je digitalan kao na “meganu” a meni putnog kompjutera ne donosi ništa novo u odnosu na ostale “renoe”. Sve u svemu, instrumenti su pregledni tako da lako dobijete potrebne informacije kratkim spuštanjem pogleda sa puta. Ipak, nedostaje nam pokazivač temperature rashladne tečnosti, pogotovo jer je pod haubom dizelaš za koga znamo da je energetski toliko efikasan da smo na ranijim modelima uočavali problem nemogućnosti dostizanja radne temperature u zimskim uslovima. Na ovom “kliju” znamo samo kada je motor baš hladan i to po plavoj lampici koja se relativno brzo ugasi nakon par minuta po startovanju motora. Nadamo se da onu drugu, crvenu, niko neće videti kako sija.
Kabina može da se personalizuje lajsnama i različitim bojama presvlaka
Što se tiče motora, “klio” četvrte generacije u ponudi ima samo jedan atmosferski – provereni 1,2 16V od 75 KS. Osim njega, tu je i turbo-benzinac zapremine 900 kubika sa 90 KS, kao i poznati 1,5 dCi motori sa 75 i 90 KS. U skorijoj budućnosti očekujemo da se u ponudi nađe još nekoliko motora.
Mi smo testirali model sa trenutno najjačim dizelašem. U odnosu na prethodnu generaciju “klija” moramo da primetimo veliki napredak u pogledu mehanike. Od kako je Reno počeo da sarađuje sa Mercedesom, primetili smo velike razlike, prvo u restilizovanom “meganu” i “seniku”, a evo sad i u “kliju”. Nismo sigurni u kojoj je meri Mercedes umešao prste, ali verujemo da su ipak učestvovali u doterivanju postojećih motora.
Dizelaš od 1,5 litara nudi se u verziji sa 75 i 90 KS
Ovaj koji vam predstavljamo ima dosta uglađeniji rad nego do sada, tiši je, manje je vibracija i kriva obrtnog momenta je drugačija. Elastičniji je, bolje vuče pri nižim obrtajima i ima manju potrošnju i emisiju ugljen-dioksida – u ponudi je čak i verzija koja emituje svega 83 grama CO2 po kilometru. Doduše, to je delimično postignuto i drugačijim menjačem koji ima duže prenosne odnose. Kada smo već kod menjača, moramo da naglasimo da i ovaj auto ima vrlo duge prenosne odnose, tako da, iako ima pet brzina, može da bude vrlo štedljiv, ali se treba naviknuti na dužinu brzina. Tako recimo petu traži tek preko 70 km/h, pa vas u gradskoj vožnji neadekvatan stepen prenosa može skuplje koštati. Zato je tu ekonometar koji vas savetuje kojom brzinom da vozite. Mi smo ga poslušali, pa nam je “klio” sa dnevnom temperaturom oko nultog podeoka trošio oko 5,5 l/100 km po gradu, a pri 130 km/h čak pola litra manje. To je odličan rezultat za koji je, između ostalog, zaslužan standardni start-stop sa sistemom za rekuperaciju kinetičke enrgije. On praktično dodatno dopunjava akumulator prilikom usporenja i kočenja tako da može da izdrži česta startovanja na semaforu ali i potrošače koji su uključeni dok motor miruje. Tu je i “eko” taster, smešten iza ručice menjača, koji motor dovodi u poseban režim rada. Malo je tromiji u ekonomičnom modu, ali štedi gorivo i ostale uređaje podređuje ekonomičnosti; na primer, “klima” se ponaša drugačije u ovom modu u smislu da spojnica odvaja kompresor kad god je to moguće kako bi se smanjila snaga potrebna za njegovo pokretanje. Ipak, ako vam zatrebaju maksimalne performanse a u “eko” modu ste, dovoljno je da nagazite pedalu gasa preko “kik-daun” limitera, odnosno do kraja njenog hoda.
Petostepeni manuelni menjač nije promenjen u odnosu na prethodnu generaciju klija
Nismo završili sa menjačem; to je onaj stari petostepeni menjač kojeg znamo od ranije, samo sada je daleko zreliji i ozbiljniji. Osim izgleda ručice menjača, prepoznaćete ga i po hodu ali je osećaj prilikom promene brzina daleko sofisticiraniji a sama promena je bitno preciznija. Jedino što je ostalo od ranije, čini se, to su nožne komande koje i dalje imaju nekako kratak hod i prilično su plitke.
Upravljanje je posebna priča. Za početak, volan ima mnogo veće hodove po dubini i visini, gotovo kao u modelima srednje klase. Tu niko neće imati problem sa nameštanjem, ali je sa sedištima već druga priča. Vozač sedi relativno visoko i u najnižoj poziciji, dok je suvozačevo sedište preterano visoko, tako da osobe preko 180 cm već imaju problem sa mestom za glavu.
Zbog visokih sedišta, klio ima prosečno prostora za glavu
Da se vratimo vožnji. “Klio” nas je još jednom iznenadio svojom zrelošću. Inženjeri koji su projektovali ogibljenje su odradili odličan posao jer se auto na putu ponaša izuzetno sifisticirano. Istovremeno je veoma mekano ali sa dovoljno čvrstine u krivinama tako da se auto ne naginje previše. Takođe, različite uzastopne neravnine vrlo inteligentno upija u maniru većih limuzina zvučnih marki. Svi oni koji su zamerali previše oštrim reakcijama na pritisak pedale kočnice na Renoima sada mogu da odahnu. Ovaj put, vrlo su uglađene i dozirane umereno i odmereno.
Klio je vrlo stabilan u kratkim i oštrim krivinama
Posebno moramo da pohvalimo zvučnu izolaciju kabine koja je verovatno najbolja u klasi. U jednom trenutku smo čak pomislili da nam je neispravna sirena, ali kada smo otvorili prozor uverili smo se da je u “kliju” zapravo kao u gluvoj sobi. Ipak, nije baš da su konstruktori bezgrešni – šum strujanja vazduha je neočekivano visok već pri 80 km/h.
Aleksandar Bursać
Test je objavljen u Auto magazinu broj 55, januara 2013. godine
I dalje najbolji
Beskontaktni, ili hends-fri otključavanje je standard u “dinamik” paketu opreme. Nije skupo da se doplati čak i u “srednjem, “ekspresion” paketu. Za tih 290 evra doplate dobijate još naslon za ruke napred i automatski podizač vozačevog prozora.
Zanimljivo je da je Renoov sistem hends-fri otključavanja i dalje najbolji u odnosu na sve ostale – prilikom zaključavanja dovoljno je samo da se odmaknete od auta, bez prljanja prstiju dodirom kvake.
Renoov hend fri sistem je jedan od najboljih
Konačno mapa Srbije
“Klio” je prvi “reno” koji u GPS sistemu ima i mapu Srbije. Doduše, u pitanju je mapa Adrija regije, odnosno bivše SFRJ, s tim da je mapa Srbije veoma detaljno urađena sa kućnim brojevima i zaista bogatom i ažuriranom bazom tačaka interesa.
Ukoliko želite mapu cele Evrope, moraćete da je doplatite u iznosu od 90 evra.
Napokon mape Srbije u jednom Renou
Mogućnost personalizacije
U skladu sa trendovima, Reno je jedan od prvih proizvođača koji je ponudio mogućnost personalizacije u B segmentu, odnosno nižoj klasi. Uz zaista minimalnu doplatu od 90 do 290 evra, možete da odaberete kombinaciju boja lajsni i dodataka u kabini i na karoseriji. Na primer, uz crn auto odlično se slažu crveni ili bež detalji, a tu su još plava, crna i hrom boja. U okviru svakog paketa možete da se odlučite i za ukrasne nalepnice, kao što je imao auto sa testa.
Gotovo neograničene mogućnosti personalizacije – auto za mlade i one mlade duhom
Posle 12 godina…
Nismo mogli a da se ne prisetimo testa tek predstavljenog restilizovanog “klija” sa početka 2001. godine. Tehnološki napredak i motor su zajednički za taj i auto koji vam sada predstavljamo. Oduševio nas je potpuno novim “1,5 dCi” motorom koji je zamenio stari “1,9 D” i malom potrošnjom. Od tada pa do danas motor je dobio osam do deset “konja” i mnoštvo izmena, pre svega u pogledu efikasnosti i ekonomičnosti.
Ne krijemo da je na nas veliki utisak ostavio i putni kompjuter, koji se od tog momenta standardno nalazi u skoro svakom “kliju”, a pokazivao je i trenutnu potrošnju goriva uz preostalu autonomiju.
Renault Clio dCi 90 Dynamique
Motor: zapremina 1461 ccm, snaga 66 kW (90 KS) pri 4000 o/min, maks. obrtni moment 220 Nm pri 1750, menjač manuelni petostepeni, start-stop sistem sa regeneracijom kinetičke energije
Dimenzije: 4062/1732/1448 mm, međuos. rastojanje 2589 mm, rezervoar 45 l, prtljažnik 300/1146 l, masa 1071 kg, pneumatici 195/55 R 16
Performanse: maks. brzina 178 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 11,7 s, potrošnja 3,2/3,4/4,0 l/100 km, emisija CO2 90 g/km
Bas refleks kutije u zvučnika u prednjim vratima
Oprema
Standard: ESP, pomoć pri kretanju na uzbrdici, prednji i bočni vazdušni jastuci, putni računar, tempomat sa limiterom brzine, LED dnevna svetla, el. podesivi i grejani spoljašnji retrovizori, el. podizači prednjih prozora, klima uređaj, multimedijalni sistem sa GPS-om (mapa Adrija regije) i displejem prečnika sedam inča osetljivim na dodir, blutut, USB i AUX, hends-fri kartica, senzor za kišu i farove, upravljač i ručica menjača presvučeni kožom, maglenke, alu-felne prečnika 16 inča Opcija: personalizovani detalji u kabini i nalepnice na karoseriji
Grand Motors u svojoj prodajno-servisnoj mreži u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu, od sredine juna kupcima Fordovih automobila nudi vrlo atraktivne uslove finansiranja, s mesečnim ratama koje su primerene aktuelnoj prosečno platežnoj sposobnosti.
Za sve modele uslovi finansiranja su identični – najmanje učešće od 20 odsto, rok otplate 60 meseci, subvencionisana kamata od samo 3,49 odsto – niža od svih tržišnih – kaže direktor brenda Ford u Grand Motorsu, Minja Bolesnikov. Recimo, ako se kupac opredeli za “fijestu” s cenom od 8.990 evra (u dinarskoj protivvrednosti, sa svim dažbinama), i pri prvom plaćanju uplati 2.901,70 evra (u tu sumu su uračunati učešće, PDV, trošak obrade zahteva i PDV na kamatu), mesečna rata tokom pet godina iznosi samo 114,45 evra, naravno u dinarima.
Rata za B-maks je od 140 evra
Sve traženiji “ford B-maks”, s cenom od 10.990 evra, uz prvo plaćanje od 3.547,22 evra (učešće, PDV, trošak obrade zahteva, PDV na kamatu), nudi se s mesečnom ratom od 139,91 evra. Za “ford fokus” s cenom od 12.990 „matematika“ je takođe vrlo atraktivna – prvo plaćanje (učešće, PDV, trošak obrade zahteva, PDV na kamatu) je 4.192,86 evra a mesečna rata 165,38 evra.
Rata za ford fokus je od 165 evra
U Grand Motorsu podsećaju da i dalje važe dosadašnje pogodnosti pri kupovini Fordovih automobila: staro-za-novo (korektno procenjena vrednost vozila računa se kao učešće pri kupovini novog), kao i mogućnost kreditiranja u vrednosti do 7.000 evra bez kamate.
Sva vozila koja se nude u ovim aranžmanima se mogu voziti odmah po obavljanju finansijskih formalnosti, a ako se kupac odluči za posebno opremljenu verziju garantuju se kratki rokovi isporuke. Grand Motors daje petogodišnju produženu garanciju.
Novak Đoković je prisustvovao premijeri restilizovanog Pežoa 508
“Pežo 508” važi za jednog od najkonzervativnijih modela francuskog proizvođača. Danas je predstavljena redizajniran model koji je sa mnoštvom izmenjenih detalja omogućio povratak Pežou u borbu za poziciju u D segmentu, odnosno srednjoj klasi.
Najviše je promenjena prednji kraj koji je “508” učinio dosta lepšim nego što je bio do sada. Restilizovana je limuzina, karavan, ali i “RXH” verzija sa ofroud stilom koja će biti dostupna isključivo sa hibridnim pogonom (2,0 HDI od 163 KS i elektro motor od 37 KS koji pokreće zadnje točkove).
Unutrašnjost je takođe izmenjena a komandna tabla je pojednostavljena u smislu manjeg broja dugmića i tastera, slično kao na novom “pežou 308”. U tu svrhu poslužio je novi sedmoinčni displej osetljiv na dodir preko koga se sada vrši većina podešavanja.
Novina su senzori za pokrivanje mrtvog ugla, kamera za vožnju unazad i “pežo konekt” aplikacija za lakše snalaženje u saobraćaju koja pruža informacije kao što su podaci o slobodnim parking mestima, zagušenjima na putu i slično.
Što se tiče motora, potpuno je novi “2,0 bluHDI” dizelaš od 150 “konja” koji emituje svega 105 grama po kilometru ugljen-dioksida, što je za 10 grama manje u odnosu na 1,6 HDI od 112 KS. Dostupna će biti i varijanta od 180 KS.
Uveden je i 1,6 THP turbo-benzinac od 165 KS (umesto starog od 156 KS), kao i novi šestostepeni automatski menjač. Redizajnirani “pežo 508” će se pojaviti u prodajnim salonima širom Evrope već od 10. septembra.
Tokom sedmogodišnjih priprema za Svetsko prvenstvo u fudbalu, Skanija je jedna od marki koja je aktivno učestvovala u doterivanju Brazila, njegove infrastrukture, aerodroma, puteva, stadiona kroz svoje kamione i specijalne agregate koje pogone Skanijini motori.
Osam stadiona, uključujući i Marakanu su potpuno obnovljeni, a konstruisano je i pet potpuno novih arena. Jedan od pioriteta je bio prevoz posetilaca sa aerodroma do stadiona a Skanija je sa svojim autobusima doprinela efikasnijem transportu.
Osim posetilaca, Skanija prevozi FIFA zvaničnike i fudbalere svojim luksuznim autobusima specijalno pripremljenim za ovu priliku.
