Raskid s prošlošću
Novi Dacia Sandero Stepway stigao je u redakciju Auto magazina na tromesečni super-test! Iako je i dalje među najjeftinijim automobilima na našem tržištu, više nije auto na kome se štedelo na opremi, materijalima, voznim karakteristikama, i što je najvažnije, na bezbednosti
Spisak automobila koji koštaju ispod 15.000 evra sve je kraći, pogotovo onih sa maksimalnom opremom. Zapravo, mogu da se izbroje na prste.
U poslednje vreme nam se javilo mnogo čitalaca kako bismo im preporučili auto upravo u cenovnom rangu između 12 i 15 hiljada evra.
Izbor je zaista sužen, ali se Dačija apsolutno izdvojila po mnogim parametrima kao jedna od najboljih kupovina.
Pre svega, to više nije brend koji asocira na uštedu. Ranije su „dačije“ koristile tehnička rešenja koje je Reno primenjivao na modelima prethodnih generacija, a sada su ne samo u rangu sa najnovijim „renoima“, već i ponekim modelima nemačkih premijum proizvođača.
Konkretno, Sandero je konstruisan na mehaničkoj platformi koju deli sa najnovijim „klijom 5“. I ne samo to; čak i u baznoj verziji ima bolju opremu od mnogih drugih automobila koji koštaju daleko više.
Na primer, svaki „sandero stepvej“, pa i najjeftiniji od 10.990 evra, ima radarski senzor za automatsko kočenje, šest vazdušnih jastuka i LED farove.
Da ne pominjemo ostale sisteme bezbednosti i najmoderniju konstrukciju karoserije sa programiranim zonama deformacije.
Svemu tome treba dodati najnoviju multimediju sa Android Auto i Apple Car Play povezivanjem ali i veoma bitnu stavku za naše uslove – fabrički ugrađen gasni uređaj.
Zato smo odlučili da Dacia Sandero Stepway testiramo na duže staze, da se detaljno upoznamo sa svim novitetima i da utvrdimo šta sve nudi u odnosu na konkurente.
Tokom tromesečnog super-testa testiraćemo i gasni uređaj, da proverimo koliko se vožnja na plin isplati i koliko život olakšava činjenica da je ugrađen fabrički.
Neki od čitalaca su nas pitali zašto nema „obične“ verzije Sandera, s obzirom da bi po logici stvari trebalo da bude jeftinija od „stepveja“. Odgovor, na žalost, leži u našim propisima, po kojima se za auto proizveden van EU naplaćuje carina.
Upravo to bi bio slučaj sa „sanderom“, koji se pravi u Maroku. Bio bi skuplji ili bi koštao isto kao „stepvej“, povišena i atraktivnija verzija, koja dolazi iz fabrike u Rumuniji.
Još jedna specifičnost je to da u ponudi više nema dizel motora, već je za pogon zadužen isključivo trocilindarski turbo-benzinac zapremine 999 kubika od 95 konjskih snaga. Ukoliko je u pitanju verzija sa pogonom na tečni naftni gas, ima devet„konja“ više.
Upravo takav Stepway na plin smo preuzeli na tromesečni super-test, i to u najvišem paketu opreme sa dosta dodatne opreme.
Test primerak bez doplata košta 13.690 evra (sa plinom), a ako u cenu uključimo i dodatnu opremu, dolazimo do zbira od 14.550 evra.
Bez TNG-a, sa svim dodacima, Dacia Sandero Stepway košta 13.850 evra. Za nekoga je možda mnogo, a za nekoga i nije, s obzirom da bi svi ovi dodaci kod drugih brendova koštali daleko više. U svakom slučaju, u ponudi su dva paketa opreme od 11.690 i 12.990 evra.
Razlika u odnosu na prethodnika je ogromna. Dizajn je vrlo atraktivan, sa detaljima čija estetika podseća na Lamborgini modele. Tu, pre svega, mislimo na farove.
Ne možemo a da ne primetimo i lep gest proizvođača u vidu pneumatika premijum proizvođača. Felne su, verovali ili ne, čelične. Konstruisane su tako da ratkapne deluju kao da su aluminijumske felne.
U odnosu na prethodnika ozbiljno je unapređen doživljeni osećaja kvaliteta. Već prilikom otvaranja vrata očigledno je da je sve na mnogo višem nivou, počevši od novih kvaka i graničnika.
Istina, ponekad nam se činilo da graničnici vrata imaju previše snažan otpor, ali zato drže i pod velikim nagibom. Gepek više nema mehaničku, već elektronsku bravicu.
U istoriju je otišlo podešavanje farova po visini preko sajle, dok je umesto hidrauličnog servo volana ugrađen električni.
Sandero Stepway po svojim dimenzijama pripada B segmentu. U odnosu na konkurenciju ima prostraniju karoseriju ali i prtljažnik.
Mnogo je veći nego ranije; sa sve TNG rezervoarom umesto rezervnog točka ima zapreminu od 328 litara, što je do skoro bio standard klase iznad.
Alata nema; zbog TNG uređaja auto stiže sa kompletom za popravku pneumatika. U zidu gepeka je samo poluga za vuču koja se uvrće u branik.
Unutrašnjost je definitivno u vrhu liste presudnih stavki prilikom donošenja odluke da se kupi „stepvej“. Prvo smo primetili tkaninu na komandnoj tabli i u tapacirunzima vrata, koja još više pojačava osećaj kvaliteta.
Tu je i veliki displej multimedije koji ostavlja utisak visoke tehnologije. Možda će nekima zvučati sarkastično, ali zaista je tako. Na primer, povezivanje preko Android Auto aplikacije omogućilo nam je i korišćenje govornih gugl servisa, jednostavnim klikom tastera na volanu.
Potpuno druga priča je i sedenje. Za volanom je sada dosta komfornije; volan se podešava i po dubini a ne samo po visini. Nema više ni onog osećaja da zadnjica klizi unapred, s obzirom da je donji deo lagano nagnut.
Primetili smo i dosta praktičnih pregrada, među kojima je i zakačaljka za kese i torbe ugrađena u centralni greben, odmah uz noge suvozača.
Zadnja sedišta su takođe veliko iznenađenje. Dosta se visoko sedi, pa je optimalna podrška celom dužinom butine.
Bez obzira na visoko sedenje i napred i pozadi, putnici prosečne visine na zadnjim sedištima imaju čak desetak centimetara prostora do krova, što je zaista retko ne samo u B već i u C segmentu.
Pritom, za kolena ima sasvim dovoljno mesta. Moramo da pohvalimo i dobru lumbalnu podršku na zadnjim sedištima. Uopšte je nismo očekivali pozadi, pogotovo ne u „dačiji“.
Već smo zaboravili da su tasteri podizača prozora do sada bili na centralnoj konzoli. Sada svako ima svoj prekidač u vratima, s tim što je automatika rezervisana samo za vozača.
Vreme je da krenemo na prvu vožnju. Spuštamo vozačevo sedište do kraja; bez obzira na to i dalje sedimo prilično visoko. Preglednost i osećaj za volanom je kao u nekom od najnovijih krosovera, na primer, „reno kapturu“.
Neobično nam je što „dačiju“ palimo na dugme. Sve je podešeno tako da se startuje na benzin, a odmah zatim se automatski prebacuje na gas.
Letnji je period pa se prebacivanje obavlja već posle nekoliko stotina metara vožnje nezagrejanog motora. Sam trenutak prelaska sa benzina na plin je potpuno neosetan.
Odmah primećujemo i veoma dobru zvučnu izolaciju. Motor je prilično utišan. To što ima tri cilindra se uopšte ne čuje na nižim obrtajima. Kako stvari stoje u početku, nismo ni imali neke potrebe da ga zavrtimo. Startan je i elastičan.
U odnosu na stari turbo-benzinski motor od 899 kubika, novi od 999 ima daleko manju turbo-rupu, koja je jedva primetna.
Prašta greške, pa možete sebi da dozvolite luksuz da zaboravite da prešaltate u brzinu niže. Bez problema će povući i sa manje od 1500 obrtaja. Tek tada će se malo pojačati vibracije, ali ne zadugo.
Možda najdominantniji utisak je lakoća kojom se auto vozi. Komande su izuzetno lagane, uključujući i volan, sa već pomenutim električnim servom.
Nije baš za okorele sportiste koji vole da na volanu osete glazuru premaza horizontalne signalizacije, ali će prosečan vozač svakako umeti da ceni lakoću upravljanja, posebno prilikom parkiranja.
Tu dolazi do još jednog iznenađenja – „dačija“ ima i prednje i zadnje parking senzore i kameru za vožnju unazad! Svesni smo da to nije nikakva novost u auto-industriji, ali ovde pričamo o najjeftinijem automobilu na tržištu!
Dacia Sandero Stepway kao da je pravljen za naše puteve. Ogibljenje je prilično meko podešeno, u nekim situacijama možda i previše, s obzirom da karoserija ume da se zaljulja preko većih neravnina.
Udarne rupe efikasno neutrališe, bez osećaja da ćete uskoro morati na centriranje trapa i ispravljanje felni. Fabričke šesnaestice su relativno visokog profila, što dodatno utiče na udobnost.
Istovremeno, čelične felne su prava stvar, jer su mnogo čvršće od aluminijumskih, pa ni oko toga nema mnogo brige.
Prvi utisci su više nego pozitivni. Sandero Stepway nudi mnogo više nego što smo očekivali. Ipak, do kraja super-testa treba preći još mnogo kilometara, pa se nadamo da neće biti neprijatnih iznenađenja.
U svakom slučaju, detaljno ćemo vam preneti iskustva sa novom „dačijom“, koja je postala najprodavaniji model u Evropi! Auto ćemo voziti po gradu i na otvorenom, na kraće i na duže staze, a pozabavićemo se i svim relevantnim činjenicama vezanim za servis i održavanje, uključujući i pogon na tečni naftni gas.
Takođe, detaljno ćemo testirati multimedijalni sistem, kao i sve praktične aspekte, među kojima su i krovni nosači koji bi trebalo jednostavno da se skinu i rotiraju za 90 stepeni…
Aleksandar Bursać
Ključ-kartica
Neobično nam je što u jednoj „dačiji“ koristimo karticu za beskontaktno otključavanje i startovanje motora. Zapravo, ne vadimo je iz džepa.
Auto se automatski otključava čim se priđe vratima. Za zaključavanje je dovoljno da se odaljite od vozila. Zvuk potvrde možete da uključite ili isključite u meniju.
Čelične felne
Felne prečnika 16 inča izgledaju kao da su aluminijumske. Tek kada se priđe blizu, postaje jasno da je reč o ratkapnama, koje idealno naležu na specijalno dizajnirane krake felni.
To je idealno rešenje za naše puteve jer su čelične felne daleko čvršće i samim tim manje podložne krivljenju.
Radarski senzor
Još jednu veliku novinu, pa i veliko iznenađenje, predstavlja radarski senzor koji se standardno isporučuje bez obzira na paket opreme. Nema adaptivni tempomat, ali zato obezbeđuje automatsko kočenje u slučaju da vozač ne odreaguje na vreme, čime se izbegava potencijalni sudar ili umanjuju njegove posledice.
Topla atmosfera
Kabina je daleko komfornija nego ranije. Za ugođaj se pobrinula i zanimljiva tkanina kojom su presvučeni tapacirunzi u prednjim vratima i komandna tabla.
Istina, tvrda plastika je i dalje prisutna, ali je opšti utisak neuporedivo bolji u odnosu na prethodne generacije.
Elementi sa „klija“
Veliku razliku u odnosu na prethodnika čine i prednja sedišta. Nema više onog osećaja da zadnjica klizi unapred, već su blago zarotirana tako da pružaju optimalnu podršku za butine.
Novina su i nasloni za glavu preuzeti iz aktuelnog „klija 5“, koji su posebno dizajnirani da maksimalno smanje eventualne povrede vrata prilikom sudara.
Optimalna podrška
Naslon za ruku možda nije veliki kao na automobilima koji imaju centralni greben između sedišta, ali dobro radi posao.
Njegova pozicija je optimalna; odmara ruku i pozicionira je tako da je šaka tačno iznad ručice menjača. Ukoliko vam zasmeta, lako možete da podignete naslon.
LED farovi su standard
LED farove kao standardni deo opreme i dalje nemaju svi proizvođači automobila, ali ih zato Dačija ima. Reč je o reflektorskoj tehnologiji gde se LED elementi ne vide, već se njihova svetlost odbija od reflektore.
U istoj tehnologiji su i dnevna svetla sa čuvenom „lambo“ estetikom. Na žalost, duga svetla i dalje imaju halogenu sijalicu.
Dacia Sandero Stepway Eco-G 100 Comfort
Motor: 3 cil, zapremina 999 ccm, snaga benzin 67 kW (90 KS) pri 4800-5000 o/min, TNG 74 kW (100 KS) pri 4600-5000 o/min, maks. o. moment benzin 160 Nm pri 2100-3750 o/min, TNG 170 Nm pri 2000-3500 o/min, menjač manuelni, 6 stepeni
Dimenzije: D/Š/V 4099/1848/1535 mm, međuos. rastojanje 2604 mm, klirens 201 mm, prtljažnik 328/1108 l, rezervoar benzin 50 l, TNG 40 l korisne zapremine, masa 1154 kg, pneumatici 205/60 R16
Performanse: maks. brzina benzin 173 km/h, 177 km/h TNG, ubrzanje 0-100 km/h 11,9 s, potrošnja međugradska (WLTP) benzin 5,8 l/100 km, 7,4 l/100 km TNG
Oprema
Standard: automatsko kočenje, upozorenje na sudar, start-stop sistem, bočni vazd. jastuci i vazd. zavese, senzor za kišu i farove, el. podizači svih prozora, LED dnevna i srednja svetla, krovni nosači, tempomat, maglenke, klima-uređaj, prednji naslon za ruku, zadnji parking senzori, senzor za kišu i svetla, el. podesivi i grejani spoljni retrovizori, automatska „klima“, volan podesiv po visini i dubini, el. podizači prednjih i zadnjih prozora, dva USB priključka, tkanina u vratima i na komandnoj tabli, modularni krovni nosači, multimedija 8 inča sa DAB radijom
Opcije: prednji parking senzori, rikverc kamera, kontrola mrtvog ugla, beskontaktno otključavanje, duplo dno prtljažnika, navigacija, automatika “klime”