Učenici srednje škole u Madridu dobili su zadatak da konvertuju auto sa SUS motorom u električni. Izbor je pao na Fiću, odnosno Seat 600, što zbog imidža, što zbog njegove male mase. Na projektu je radilo ukupno 12 učenika a za ceo proces im je bilo potrebno 150 radnih sati. Đaci su, pored baterija (olovnih akumulatora) i elektro-motora instalirali i veliki displej na komandnoj tabli, LED farove kao i senzor za njihovo automatsko aktiviranje. Za projekat su korišćeni polovni elementi, uključujući elektro-motor i akumulatore. Učenici su najviše bili fascinirani činjenicom da u Fiću može da stane cela porodica.
Tag "fića"
Svi su čuli za moderne kreš testove kod kojih se proverava bezbednost ne samo putnika u vozilu već i pešaka na koje automobil može da naleti. Volvo je, tradicionalno, najnapredniji u ovoj oblasti, pa su nedavno izvršena testiranja sa biciklističkom kacigom, odnosno, šta se desi kada auto naleti na biciklistu. Međutim, ono što je manje poznato je da su se kreš testovi sprovodili i u prošlosti. Tu i tamo po medijima se mogu videti snimci na kojima sredinom prošlog veka to radi Mercedes. Ono što će svakako iznenaditi mnoge je da je opsežna istraživanja, ma koliko ona danas izgledala neozbiljno,
Fića je prava inspiracija za razne prepravke već decenijama unazad. Koliko je ovaj auto besmrtan govori podatak da i dalje predstavlja temu za tjuning i to ne bilo kakav. U originalni FIAT 600 iz 1959. godine sa kontra vratima ubačen je Mazdin rotacioni motor iz modela RX-7. Naravno, motor je sveobuhvatno tjuniran. Ubačeni su dupli Weber karburatori i VW četvorostepeni menjač. Sa svojih 220 konja, ovo je jedan od najpovoljnijih odnosa masa-snaga. U cilju bezbednosti ugrađen je sigurnosni kavez, a drugih većih izmena na karoseriji nije bilo, osim što je motor, praktično, centralno postavljen. Ovaj Fića je pre nekoliko godina
Auto koji vam prikazujemo nema mnogo veze sa našim Fićom, odnosno Zastavom 750. Reč je o Seatu 600, koji ove godine slavi 60. godišnjicu. Španci su dve godine posle Zastave takođe krenuli u proizvodnju Fiata 600. Ovaj primerak je pretvoren Abartha TCR još 2003. godine a sada je ponuđen na prodaju. Za konverziju su korišćeni većim delom originalni Abarth delovi, uključujući hladnjak ulja, felne, auspuh, sedišta, karburator… Snaga je povećana na 69 konja, što na prvi pogled i iz današnje perspektive nije mnogo, ali je u to vreme sa laganom karoserijom iza sebe ostavljao daleko ozbiljnije mašine. [vc_row][vc_column][vc_column_text]Od konverzije u
Prošlo je tačno 60 godina od kako je počela proizvodnja “fiće” u Španiji. Dve godine posle Italije i Jugoslavije, “fiat 600” pod lokalnim nazivom “seat 600” počinje da se pravi i u Španiji. Španci smatraju da je ovaj nama dobro poznati auto postavio i njihovu zemlju na točkove posle Drugog svetskog rata i jednostavno su poželeli da mu se oduže kroz restauraciju jednog primerka i izlaganjem na najvažnijem domaćem Salonu automobila u Barseloni. Konkretan primerak je 25 godina stajao zaboravljen, sve dok ga nisu izvukli na svetlo dana i započeli detaljnu obnovu. Na psnovu priloženih fotografija, može se reći da
Da nema baš mnogo novih ideja već samo novih realizacija pokazuje i ovaj primer marketinške kampanje Jugopetrola (za one koji ne znaju – naftna kompanija u SFRJ) u kojoj su angažovane hostese na benzinskoj pumpi u Petrovaradinu. Seksi obučene devojke, čak i za današnje pojmove, točile su gorivo, dolivale ulje… Možemo samo da zamislimo kakve su se gužve stvarale na toj pumpi i koliko su bili iznenađeni vozači koji su prvi put došli i ugledali vruće pantalone i šorceve. Da, na fotografiji je “fića” u koji devojke dolivaju čuveni “kastrol GTX” a ne ovo što se danas na pumpama prodaje
Švedska modna blogerka Kenza Zouiten koja je ujedno model i dizajner, odlučila je da za svoj foto-sešn kao modni detalj iskoristi “fiću”. Sudeći po fotografijama, definitivno su nastale u Švedskoj a kako je ova dvadesetdvogodišnja manekenka došla na ideju da se fotografiše baš pored “fiće” za sada je tajna. Inače, ovaj kruševački “fića” je već poznat našoj javnosti s obzirom da se pojavljivao u medijima, najčešće prilikom raznih skupova ljubitelja “zastave 750”. Proizveden je 1966. godine. U ostalim fotografijama simpatične manekenke i lepo restauriranog “fiće” možete uživati na njenom blogu http://kenzas.se/2013/08/18/the-car/.
Da li ste znali da je prva montaža vozila organizovana u Kragujevcu neposredno pred Drugi svetski rat, 1940. godine, kada je montirano 250 kamiona marke Ševrolet sa benzinskim motorom? Ubedljivo najveći proizvođač automobila na ovim prostorima je Zastava Automobili koja je osnovana krajem avgusta 1953. godine. Prvi sklopljeni modeli su terenci “vilis”. Već 1953. godine, u kragujevačkoj fabrici proizveli su 162 “džipova”. Ipak, prava proizvodnja automobila počinje godinu dana kasnije kada je potpisan ugovor o otkupu licence sa Fijatom. Sa traka su silazili “fijat AP-55 kampanjola” i limuzine “fijat 1400 BJ” i “fijat 1100 B”. Ipak, prava masovna proizvodnja počela
Ideja je bila jednostavna. Trebalo je konstruisati automobil koji će moći da kupe upravo radnici koji su ga napravili na proizvodnoj liniji. Ovu ideju je još 1951. godine uprava Fijata iznela genijalnom Danteu Đakozi. Rečeno učinjeno. Kao svaki genije, Đakoza je konstrukciju novog automobila niže srednje klase nacrtao usput, rukom na parčetu papira. Nakon razrade ideje, predstavio ju je upravi. Oni su, naravno, odmah počeli da razmišljaju tržišno i počele su varijacije koncepta u zavisnosti od moguće mehanike koja će biti upotrebljena. Na svu sreću, na kraju je prihvaćena osnova Đakozina ideja. Automobil dužine 3,2 metra imaće samonoseću karoseriju i
Test “fijata 500 1,2 laundž” je objavljen u Auto magazinu broj 8, oktobra 2008. godine Automobili su hrpa precizno konstruisanih i precizno napravljenih delova, pa opet, ovakvu mašineriju najviše i najbolje prodaju emocije. Ako nam ne verujete, pogledajte samo primer “fijata 500”. Od kada je predstavljen pre oko godinu dana, fabrika ne može da stigne da proizvede dovoljno primeraka da bi podmirila potražnju u Evropi. Kupuju ga i stari i mladi, bez odbzira da li ih ovaj auto podseća na neka davno prošla vremena, kada su bili mladi i kada je sve bilo bolje, ili samo zato što smatraju da
Novi broj Auto magazina!
Preuzmite Auto magazin za android
O Miodragu mogu samo da kažem da je genije kada su u pitanju uređaji na [...]