Makadamski put nestaje pred našim očima. Meštanin istrčava iz svog auta i maše nam, gotovo histerično, da stanemo. Rano je jutro i ja ne nameravam da se zadržava u ovom bespuću.
Lagani gas i ulazim u bujicu. Automobil vuče za sobom sve što voda nanosi. Auto tone duboko ispod površine vode. Oseća se struja koja jako udara u bok i zapljuskuje aluminijumsku karoseriju. Oseća se kako se šasija bori sa snažnim silama prirode i kako točkovi ispod nas hvataju svaki preostali deo trakcije.
Vreme kao da stoji. Tek pogled u retrovizor, bleda lica putnika i poneki uzdah saputnice za zadnje klupe nagoveštava ozbiljnost situacije. Tišina razbuđuje. Mi smo samo usamljena tačka, stranci u bujici koja želi da nas prepolovi i odnese sa sobom.
Mi smo prepreka potoku koji hrli svome ušću. U ovoj situaciji od koje zastaje dah, jedini smireni saputnik koji suvereno vlada situacijom je „rejndž rover”.
Senzori dubine vode i druga generacija hidrauličnog sistema oslanjanja ( Terrain Response) automatski podešavaju visinu karoserije kako bi auto što lakše i sigurnije prošao kroz vodu i pri tome sačuvao vitalne elektronske i mehaničke komponente.
Čak i kada vozite kroz duboku vodu, o trakciji se brinu diferencijali sa blokadom, dok je V8 turbo dizel motor zaštićen brojnim membranama i ventilima u usisnom sistemu.
Kada želite da se provezete kroz brzi potok, najbolje je da odaberete niži stepen prenosa u reduktoru i vožnja će vam se učiniti kao laka šetnja po parku, uprkos neverovatno snažnim silama prirode.
Oko nas je bujica boje jake kafe koja seže do ivice prozora.
Nema veze, muzika iz vrhunskog audio sistema teši saputnike. Vozača, pak, teši ogromna rezerva snage u motoru i točkovi koji prosto kopaju po dnu i bez predaha vuku automobil na čistac.
Povratak na čvrsto tlo je fenomenalan! Kao da smo upravo zakoračili u drugi svet. Ne zaboravite, voda je ovde prava retkost, a Maroko nije za ljude slabog srca.
Ne postoji ni jedno vozilo u svetu koji će vas provesti kroz ovako negostoljubive i opasne predele sa više komfora i stila od „rejndž rovera”.
Nažalost, vrlo mali broj njih će napustiti svetske finansijske centre moći, gde njihovi vlasnici žive i rade i upustiti se u ovakvu avanturu, gde se jednako dobro i prirodno osećaju kao na asfaltu.
Kada sam ostavljao za sobom London, i vozio kroz Evropu ka Severnoj Africi, znao sam da je avantura koja nam predstoji jedna od retkih prilika da „rejndž rover” zablista u punom sjaju.
Maroko je zemlja velikih kontrasta. Tu su Hemfri Bogart i njemu slični uživali u svojim životnim igrama po najluksuznijim hotelima, dok su u isto vreme siromaštvo i oštri klimatski uslovi pravilo života većine ljudi.
Odlična putna infrastruktura znači da se do Marakeša stiže vrlo lako, a Palata Namaskar je tek na par minuta vožnje ka gradskoj periferiji. Palata iz bajke 1001 noć prosto blješti i oduzima dah svojom pojavom i vrhunskom arhitekturom.
Hotel nudi uslugu prevoza do starog centra grada, Medine. Ipak, svaki put kada sam hteo da odem do grada, seo bih u „rejndž rover”. Bez nekog posebnog razloga, samo zato što tako želim i mogu.
Mnogi putnici i turisti obično izbegavaju da dođu u Marakeš, jer je razuđen i u njemu je nesnosna gužva.
Ipak, ja sam smatrao da je ovaj istorijski grad odlična polazna tačka za našu avanturu.
Visoki položaj sedenja u autu pruža odličan pregled pomalo haotičnog saobraćaja, dok su česti policijski kontrolni punktovi odličan ispit za kočnice i motor.
Napuštamo bivšu prestonicu, a put na vodi na zapad ka Atlantskom okeanu, u grad koji je sinonim lagodnog života, melodija Džimi Hendriksa i specijalitetima od morskih plodova, ka Esauiri.
Putnicima namernicima preporučujemo Ler Blu Pala (L’Heure Bleue Palais), hotel rijadskog tipa kao dobru bazu za upoznavanje sa ovim gradom. Prelepe nepregledne plaže vode nas ka prvim peščanim dinama na našem putovanju.
Ovo je pravi trenutak da na elektronski kontrolisam sistemu za prenos snage odaberemo program „pustinja” i pustimo da se 339 konjskih snaga u motoru pobrine za sve ostalo. Meki pesak zahteva posebnu tehniku vožnje.
Ne smete ni da pomislite da zastanete, jer bi to najverovatnije značilo da ćete ostati ukopani u mesto. A to nikako ne želimo jer imamo zakazan sastanak u staroj palati, u kojoj je sultan Sidi Mohamed Ben Abdala vladao Mogadorom u 19. veku.
Na dugačkoj peščanoj plaži prekrivenoj penom talasa „rejndž rover” sa lakoćom postiže brzine preko 150 km/h. Šteta je samo što je plaža prazna pa nema nikoga da posvedoči o ovom neobičnom dvoboju moćnog Atlantika i „rejndž rovera”.
Zabava uskoro poprima sasvim drugi oblik. Čeka nas vodič sa dva rasna arapska pastuva. Džavad čeka u hladu eukaliptusa sa osmehom od uva do uva. Svidelo mu se naše trkanje sa majkom prirodom.
Tu se upoznajemo sa predivnim Atlasom i Najemom i krećemo u jahaću avanturu. Konjima nije prijatan rastresiti pesak i blizini okeana, pa se penjemo dalje ka kopnu.
Odatle se širi prelep pogled na beskrajnu obalu. Po povratku u naš hotel Ler Blu Pala opuštamo se uz plivanje na terasi. Ispod nas je stara Medina koja svedoči o prošlim vremenima, kada su Portugalci vladali ovim krajevima.
Sledeći dan ustajemo rano, jer nas do sledećeg odredišta, grada Orzazat (Ourzazate) deli ceo dan vožnje. Usput prolazimo predele prepune stabala argana sa kozama među stablima. Ceo prizor nas pomalo podseća na fatamorganu. U ovim krajevima se proizvodi čuveno ulje arganovine.
Kada smo prošli Agadir, skrećemo prema istoku gdje se smenjuju pustinja i kamen, a sa uzvišenja vidimo neverovatne panorame. U gradu Tarudant (Taroudant) smo stali da se odmorimo i ručamo. Tražimo tipičan lokalni restoran. Kraj puta vidimo kuću prepunu ljudi.
Sa krova visi meso, što je tipično za restorane u kojima se služi tažim i kofte. Pred nas iznose mleveno meso sa roštilja i kuskus sa povrćem u glinenoj posudi. Hrane i ukusa ima u izobljiu, taman da nas drže do večere.
Drevni Berberski gradovi Tafrat i Tizint smešteni su u podnožiju Anti-Atlasa. Provezli smo se pored njih bez zastajanja, jer je naše sledeće planirano odredište Taliuin (Taliouine), svetska prestonica šafrana.
Ovaj začin je najskuplji na svetu.
Nastavljamo dalje. Pred nama je prav i kvalitetan put prema Skouri, čuvenoj oazi sa palmama koja se nalazi pored filmske metropole Orzazate.
Tu je snimljen Gladijator i mnoštvo drugih filmova velikih svetskih studija. Lako je izgubiti se u oazi gde živi dvadeset hiljada ljudi.
Zbog toga smo se dogovorili da nas na ulasku u ovaj komad plodne zemlje sačeka naš sledeći vodič, Ali.
Bez njega nikada ne bi uspeli da pronađemo Dar Alem.
To je stara palata i utvrđenje gde su se svojevremeno sastajali karavani puni robe i trgovci. Na temeljima starog zdanja nastao je butik hotel Metr de Mezon (Maître de Maison).
On je osmišljen tako da nam se čini da je tu samo za nas i da samo nama ugađa svaku želju. Vrela voda u bazenu i sunce koje nemilosrdno prži podsećaju nas koliko smo u stvari blizu Sahare i čuvene dine Erg Čigaga. Uveče krećemo dalje na jug ka Sahari.
Na ulasku u ovo prostranstvo primećujemo da je stanovništvo uznemireno. Sprema se nevreme koje će doneti kišu koja ovde nije viđena desetak godina.
Ujutru se nalazimo usred prave kataklizme. Gotovo da ne prepoznajemo grad M’hamid, a putevi ka Zagori gotovo da više i ne postoje. Poplave nose sve pred sobom.Nekako se probijamo do jezera u Sahari, idealnog mesta za fotografisanje.
Nikada nećemo zaboraviti luksuzne Beduinske šatore u kojima smo odseli te noći. Našoj avanturi se bliži kraj.
Ipak to ne znači da nas na povratku kući ne čeka još prepreka i problema. Glavna stvar koju smo naučili na našem putešestviju je da je neophodno da ljudi udruže snage i pomognu jedan drugom u teškim situacijama.
Samo tako je moguće pobediti brutalne sile prirode. Naravno kao nezamenjiv saputnik u ovoj avanturi pokazao se naš „rejndž rover”. Nije li ovo najbolji dokaz njegove izuzetnosti?!
