Nijedan drugi proizvod ne simbolizuje uspon Nemačke posle 1945. godine, kasnije opisan kao „čudo“, toliko kao Volkswagen Buba. Ne samo da je „privredno čudo“ izazvalo pažnju u inostranstvu, već je to zaobljeno vozilo, koje se sredinom pedesetih još uvek jednostavno zvalo „Volkswagen“, steklo popularnost i u inostranstvu. Najviše sa dodatkom „Standard“ ili „Export“. Tek od 1965. godine kupci su mogli da biraju između različitih motora.
Novi početak u decembru 1945.
Britanska vojna uprava, koja je između 1945. i 1949. privremeno upravljala fabrikom, naložila je u avgustu 1945. godine da Volkswagenwerk (zvaničan naziv fabrike) proizvede 20.000 limuzina.
U decembru 1945. započeta je serijska proizvodnja Bube sa 55 sklopljenih vozila. U fabrici, smeštenoj uz kanal Mitteland, gde su uklanjane ruševine iz rata, nastajala je zajednica ljudi različitog porekla. Iz haosa su gradili svoj novi dom.
Da će sve to postati priča o uspehu, zaposleni u Volkswagenu, opterećeni egzistencijalnim brigama, nisu mogli da pretpostave. Ipak, već 1946. postavljen je prvi kamen temeljac: proizveden je 10.000. Volkswagen.
U sledeće tri godine restrikcije, i spoljašnji događaji otežavali su izgradnju. Privatnim osobama isporuke nisu bile dozvoljene. Nedostatak uglja doveo je 1947. do privremenog zaustavljanja proizvodnje. Ipak, priča o uspehu se nastavila. Već 1948. fabrika je imala 8.400 radnika koji su napravili skoro 20.000 vozila. Mnogi od njih bili su izbeglice iz Istočne Pruske, Šlezije, ali i sa teritorije buduće DDR. Prosečna satnica posle monetarne reforme iznosila je 1,11 DM.
Izvoz od 1947, dolazak Nordhoffa
Izvoz je počeo u avgustu 1947. Braća Pon iz Holandije postala su generalni uvoznici Volkswagena i dobila prvu isporuku od 56 Buba. Već godinu dana kasnije izvoz je proširen na Dansku, Luksemburg, Švedsku, Belgiju i Švajcarsku. Prve dragocene devize su stizale: 4.464 Bube donele su impresivnih 21 milion DM.
Heinrich Nordhoff je 1948. preuzeo rukovođenje Volkswagenovom fabrikom i morao se uhvatiti u koštac sa brojnim problemima: „Buba“, rekao je, „ima grešaka koliko i pas buva“. Dakle, trebalo ih je eliminisati.
Prekretnica je nastala 8. januara 1949. Prva Buba otpremljena je brodom iz Holandije u Sjedinjene Države. Pokazala se kao ambasador Nemačke i Volkswagen fabrike i uspešno se učvrstila na američkom tržištu.
Buba i kao kabriolet
„Buba bez krova“, VW kabriolet, nije se dugo čekao. Već 1. jula 1949. Karmann u Osnabriku predstavio je otvorenu varijantu karoserije, a broj karoserista rastao je, naročito u SAD. Istovremeno se pojavio i prvi Transporter.
Talas poboljšanja nastavljen je iste godine. Uglavnom su se više osećala nego videla. Upravo to činilo je uspeh. U vremenima brzih promena modela, VW je spolja ostajao gotovo isti, osim promena na zadnjem staklu. Ispostavilo se da je pouzdan.
Nordhoff je pedesetih godina postavio zahtev da se pruži uzoran servis kupcima – i taj princip važi i danas. Servis je podigao na nivo lične odgovornosti direktora. Kako su prodajni brojevi rasli, rasla je i mreža ovlašćenih VW servisa, od kojih su mnogi prerasli u velike firme. Wolfsburg je nastojao da obezbedi snabdevanje rezervnim delovima širom sveta.
U međuvremenu, Wolfsburg se brzo navikao na velike brojke: 1950. već je proizvedena 100.000. Buba; godinu dana kasnije Volkswagen je dostigao četvrt miliona vozila, iako je nestašica materijala privremeno zaustavila proizvodnju i uvela skraćeni rad. Godine 1952. godišnja proizvodnja prvi put prelazi 100.000 jedinica. Jubilarna 500.000. Buba proizvedena je 1953. VW je tada držao 42,5% ukupne proizvodnje putničkih automobila u SR Nemačkoj.
Milionita Buba
Već 1955. dostignut je novi vrhunac: proizvodnja je povećana na 280.000 vozila, a prosečna dnevna proizvodnja po prvi put premašila je 1.000 vozila.
Na dan 5. avgusta 1955. sa proizvodne trake sišla je milionita Buba. Proslavljena je zlatnom bojom i branicima ukrašenim staklenim perlama. Enterijer je bio od crvenog brokata i somota. Danas taj sjajni automobil stoji u Autostadtu u Wolfsburgu. I radnici su slavili: u Wolfsburgu je organizovan veliki višednevni festival sa međunarodnim grupama i lutrijom u kojoj su deljene Bube, a učestvovalo je 33.000 zaposlenih i 5.000 gostiju iz zemlje i inostranstva. Proslava je izazvala veliko interesovanje medija: oko 1.000 novinara izveštavalo je o događaju.
Zlato je tih godina bilo popularno za jubilarna vozila: tako je i General Motors 1955. proslavio 50 miliona proizvedenih automobila zlatnim Chevroletom. Godinu dana kasnije i dvomilioniti Opel, Olympia Rekord, zasijao je u zlatu. Napomena: Opelu je za dve miliona automobila bilo potrebno 57 godina. Bubi je za milioniti primerak trebalo samo deset.
I usledile su još mnoge druge milijarde. Godišnja proizvodnja je ubrzo dostigla preko 700.000 vozila i stalno rasla, sve dok 1965. nije premašena granica od milion proizvedenih primeraka godišnje. Desetmilionita Buba proizvedena je 1967, a 1972. prestigla je Ford Model T. Tek 2003. godine proizvodnja Bube završena je u Meksiku, posle ukupno 21,5 miliona primeraka.
