Detroit je usled pandemije korona virusa praktično nestao sa kalendara globalne auto-industrije

Detroit, SAD

Od našeg specijalnog izveštača

Zoran Kljajić

Photo/Aleksandar Media Imaging

Nakon trogodišnje pauze, organizatori sajma automobila u Detroitu su očekivali proizvođače automobila, entuzijaste i novinare iz celog sveta kako bi se okupili na višednevnoj proslavi automobilske industrije. Zamišljao sam da će se vratiti sa malo vatre i glamura tako svojstvenog američkom kiču. Umesto toga dočekao nas je poluosvetljen i poluprazan izložbeni prostor Hantington hale (bivša Kobo arena), sa tek ponekim štandom koji nas je podsećao na stare dane slave i sjaja koji je svima nedostajao ovih godina.

O da… na samom ulazu dočekala nas je i velika gumena patka (po rečima organizatora najveća na svetu, sa visinom od preko 10 spratova), која je, čini mi se nepogrešivo dala simboliku celokupnom sadržaju unutra…

Kao i obično, poseta auto salonu u Detroitu započinje nekoliko blokova dalje, na uglu Vudvard i Grand Ist avenije. Svih ovih godina uvek baš odatle krećem u ponovno “osvajanje” grada koji za sebe ponosno tvrdi da je postavio “svet na točkove”.

Otvoreni parking na raskršću Vudvarda i Granda je oduvek bilo mesto gde su se okupljali umetnici, slikari, ljudi neostvarenih snova i sumnjive prošlosti. Par fotki okolo, dobra kafa “za poneti” i pravac nizbrdo, prema reci Detroit. Tim redosledom je započinjala svaka naša avantura u potrazi za novim sadržajem, i prilika da iznova predstavimo jedan od najkontroverznijih gradova severne Amerike.

Na ovom mestu sam svake godine sretao jednog beskućnika koji mi je otvorio drugačiju perspektivu auto salona u Detroitu u smislu njegovog uticaja na lokalnu ekonomiju. Naime, u mikrokosmosu ovog čoveka, čiji osmeh je umeo da otvori i najteža vrata, sajam automobila je imao itekako važnu ulogu. Brajan je svake godine preživljavao od novca koji je uspeo da isprosi u vreme auto salona. Darežljivi novinari, mahom iz Evrope i sa Dalekog Istoka, oduvek su pokazivali empatiju prema onima od kojih je i Bog digao ruke. Brajan je to davno primetio i tokom sajma “zarađivao” taman toliko koliko mu treba do sledećeg.

Elem, u 8:00 ujutro sam parkirao automobil. Gledam unaokolo, tražim poznata lica. Vidim jedino je parking na starom mestu i otrcani kiosk za prodaju brze hrane. Sve ostalo je nestalo. Ničega nema sto bi podsetilo na nekada živu umetničku koloniju.
Pitam čoveka, gde su svi nestali, proveravam da nisam slučajno došao na pogrešno mesto. Indijac, veoma ljubazno odgovara da je viđao te ljude, čak se sećao i Brajana, “Imao je crveni kišobran, zar ne…”. Kaže da ga nije odavno video. Čuo je da je pao u prvom talasu korone. Još na početku, dok nisu ni znali koliko je stvar ozbiljna.

“Jednog dana je policija došla i oterala ih. Kao sto vidite, tu će se graditi poslovna zgrada”, kaže dobro obavešteni Indijac Zaista, preko puta nas je ogroman panel koji je ukazivao da prosperitet samo što nije stigao. Pa dobro, kažem istovremeno pokušavajući da smislim sledeće pitanje.

“Šta vredi…”, kategoričan je. “Korona je sve samlela. Nemaš zdravstveno osiguranje, nemaš posao, nemaš love, spavaju tu na ulici. Kakve su ti sanse da preživiš? U prvih godinu dana pandemije, gotovo svi su otišli…nisu imali vakcine, čoveče.

Prohladno septembarsko jutro je na izmaku, i toplota polako osvaja. Od mesta gde sam parkirao automobil, pa sve do, za ovu priliku renoviranog izložbenog prostora Hantington  treba prepešačiti nekoliko kilometara. Par avenija, bulevara i još po neki park. Dole, kod same reke, na desnoj strani, već se naziru pojačane policijske snage, neuobičajene za ove prilike. Setih se da su organizatori par dana ranije upozorili da će predsednik SAD-a Džo Bajden posetiti auto salon u sklopu vladine podrške auto sektoru u iznosu od 900 miliona dolara. Takođe, organizator je poručio predstavnicima medija da će poseta biti zatvorenog tipa, te da predsednik Bajden neće biti mogućnosti da se obrati novinarima. Ispostavilo se kasnije da je zbog njegove posete na dva sata potpuno ispražnjena dvorana od novinara i svakojakog osoblja. Saobraćaj oko celog bloka je bio u prekidu. Svi ulazi u dvoranu su tokom posete bili zatvoreni uz neviđeno obezbeđenje. Tajna policija, FBI, lokalni panduri…

U svojim “hayday” danima u ne tako dalekoj prošlosti, Detroit je pamtio između  50-70 različitih brendova. Ove godine “velika trojka” domaćih proizvođača, uz Tojotu i Subaru, predstavilo je sve što imaju u ponudi na četiri točka.

Već na samom ulazu naleteo sam na Linkoln. Jedan od retkih brendova koji je i ovaj put predstavio svoju flotu na dostojanstven i efektan način. Pored svojih benzinaca koji su u regularnoj prodaji sa minimalno osveženim fejsliftom, Linkoln je predstavio medijima dva, po mnogo čemu izuzetna koncepta. Limuzinu ogromnih proporcija nazvanu „L 100“, i nešto manje vozilo koje bi se moglo svrstati u krosover, pod nazivom “moonlajt” (Moonlight).

Prvi koncept, osim svakojakog bežičnog povezivanja, koristi tehnologiju baterijskih ćelija najnovije generacije. Prema dostavljenom pres materijalu, u susret stogodišnjici brenda, ovaj automobil odaje počast Linkolnovom modelu „L“ iz 1922. godine, koji je bio prvi luksuzni automobil brenda i prvo vozilo napravljeno nakon što je Ford kupio Linkoln 1922.

Impresivna unutrašnjost vozila omogućava sedenje koje putnici mogu da konfigurišu na različite načine. Više kao vizija budućnosti, a manje kao nešto što bismo mogli videti na putevima u skorije vreme, tek ovaj koncept je jedna od najatraktivnijih ideja koje smo imali priliku da vidimo u poslednje vreme i sigurno je da će budući modeli Linkolna imati dizajnerske vizije na osnovu ovog raskošnog automobila.

Što se tiče Stelantis grupe, svakako jedan od najznačajnijih događaja predstavljao je trideseti rođendan čuvenog „džipa grand čiroki“. Prvi je došao na ovaj svet baš na ovom mestu, 1992. Ovaj rođendanski model nosi naziv “4XE 30th”. Električni „džip“ zaista izgleda moćno i odveć po stajlingu i kvalitetu izrade ulazi u premijum segment, gde se već nalaze brendovi poput Mercedesa, Audija, BMW-a i odnedavno Dženezisa.

Ford je celokupan nastup na ovogodišnjem salonu, čini mi se, odigrao na osećaj nostalgije. Pored premijere nove generacije čuvenog „mustanga“, koji ovaj put dolazi u nešto izmenjenom, fejslift aranžmanu sa opcionim ručnim menjačem, Ford je za ovu priliku predstavio i nova izdanja SUV-a „bronko“, terenca koji je obeležio auto industriju Severne Amerike prošle godine kao jedan od najuspešnijih modela u Fordovoj liniji.

Uz sve do sada moguće verzije „bronka“ kao terenca, ove godine dolazi i u limitiranoj verziji “heritejdž edišn”, u stilu 60-tih, taman da obeleži godišnjicu, kada se svetskoj javnosti predstavio ovaj moćni SUV.

Još jedan koncept nam je privukao pažnju. Radi se o veoma uspešnoj viziju budućnosti koju nam donosi Bjuik. Naime, radi se o modelu električnog kupea, koji je predstavljen još u junu ove godine. Po navodima dizajnera Bjuika, studija ovog električnog kupea uključuje elemente spoljašnjeg dizajna kao što su poluokretna vrata, eksterni indikator „stanja napunjenosti“ u staklu hečbeka i elegantne aluminijumske obloge. Vetrobran za ovaj koncept se obavija oko prednjeg dela vozila i uliva se u bočno staklo.

Inače, Bjuik planira da razvije svoja vozila u budućnosti na način kako bi uključila više futurističkih karakteristika koristeći veštačku inteligenciju, biometriju i aromaterapiju.

Nova „korveta Z06“ u narandžasto-žutoj boji predstavlja osmu generaciju najbržeg sportskog automobila u proizvodnoj ponudi Dženeral Motorsa. Američka ikona u odnosu na prethodnu generaciju ima šire blatobrane, posebne krovne panele i drugačije prednje i zadnje maske koji koriste boljem ležanju na putu pri velikim brzinama. Takođe ima opcioni sistem prednjeg podizanja koji podiže prednji deo vozila za skoro pet centimetara inča kako bi se uklonile opasnosti od niskih prepreka. „Korveta“ je inače puštena u prodaju ovog leta, a sto se performansi tiče, do stotke ubrzava za 2,6 sekundi i poseduje V8 motor od 670 konjskih snaga.

Takođe treba i priznati da su problemi u organizaciji auto salona u Detroitu bili vidljivi još od 2017, od kada je ova, nekada prestižna smotra globalne grane industrije, počela polako da gubi relevantnost i ekskluzivitet, i to prevashodno kod samih proizvođača. Da ne štima sve kako treba primetili smo i 2019. kada je i Mercedes, između ostalih, definitivno napustio scenu u Kobo areni.

Još u vreme kada pandemija kovida nije bila ni na vidiku, kružile su glasine da je mesto na auto salonu u Detroitu automobilskog proizvođača koštalo pravo malo bogatstvo. U zavisnosti od veličine i lokacije izložbenog prostora, prosecan auto brend za troškove zakupa je morao da izdvoji između 50 i 100 hiljada dolara po danu. Ako se na to dodaju i troškovi dostave automobila, osiguranja,  putovanja i smeštaja osoblja, i uz svu prateću opremu koja ide uz ovaj cirkus, nije ni čudo da je sve manje zainteresovanih za ovaj način predstavljanja svoje proizvodne linije.

Transformaciju ozbiljnog auto salona u kome je struka pažljivo planirala prezentaciju godinama unapred, pa do zabavnog parka (prepun dinosaurusa, pataka, konja, letećih naprava) prepun svekolike, za narod interesantne zabave, imali smo priliku videti u protekle dve nedelje u Detroitu.

Da li će ovaj sajam u godinama koje slede izabrati da “jaše mrtvog konja“ i pokušati povratiti kredibilitet i renome kakav je ima u ne tako dalekoj istoriji, ili će stvar relativizovati na nivo jeftine zabave za decu i odrasle i koliko toliko poslovati u “pozitivnoj nuli”, videćemo već sledeće godine.

Sajmovi bez adrese

Sve u svemu, Detroit ove godine kao mešano meso, sa tek ponekom maslinom odozgo. No, šalu na stranu, ovaj automobilski salon svakako nije jedini koji se suočava sa egzistencijalnim pitanjima i ne treba biti preterano kritičan prema organizatorima. Podsećanja radi, sajam automobila u Ženevi ove godine je otkazan po četvrti put zaredom. Organizatori su čak najavili i da će se sajam 2023. godine preseliti u Dohu, frankfurtski sajam se već preselio u Minhen, dok će auto industrija u Parizu ovog meseca biti predstavljena značajno manje nego prethodnih godina.