XL krstarica
Testirali smo najveći SUV u ponudi češke kompanije, kako bismo se uverili da li je Škoda zaista postala toliko dobra da je u stanju da pravi brojne različite, a jednako kvalitetne automobile. Nisu nas razočarali!
Poslednjih godina, mnogo modela različitih proizvođača našlo se u kategoriji koja se popularno naziva SUV. Nabrajanje bez spiska sigurno će dovesti do toga da se poneki i zaboravi, ali Škodin Kodiaq najverovatnije neće biti među njima.
Na tržištu je oko tri godine, ali je svojom pojavom, a pre svega odnosom cene i kvaliteta za kategoriju u kojoj se nalazi, zaslužio da se gotovo uvek nađe na smanjenoj listi onih kojima je ovakvo vozilo potrebno, a ujedno i cene svoj novac.
Kodiaq je najveći SUV u Škodinoj porodici i, kako se nalazi na dobro poznatoj MQB modularnoj platformi Folksvagen grupe, gene deli sa „tiguanom“ i Seatovim „tarakom“, ali je od njih neznatno veći.
Osim u brojevima, on zaista tako i izgleda uživo, sa masivnom maskom i širokim svetlosnim grupama koje su, kad su se pojavile, označile dizajnerski pravac kojim su krenuli i svi ostali automobili u Škodinom portfoliju.
O nekakvim posebnim dizajnerskim crtama ne može da se govori s obzirom da su „kodijakove“ linije oštre i čiste, onako kako nalaže Folksvagenova korporativna vizija, a osim svetlosnih grupa napred tu su i „oštra“ svetla pozadi koje donose neke prepoznatljive linije.
Ipak, crte lica nisu nešto što je presudno u izboru „kodijaka“. Veliki „čeh“ je za čak 21 centimetar duži od bratskog „tiguana“, što je nedavno nateralo matičnu kuću da na tržište izbaci i Tiguan Allspace, koji je dugačak tačno 4,7 metara – koliko i Kodiaq.
Prodaja je, ipak, pokazala da Škodin model ne ugrožava prodaju „tiguana“, ali pojavljivanje „XL verzije“ možda je dobar znak koliko su Česi uradili dobar posao.
Isto može da se kaže i za kabinu. U njoj je mnogo detalja koji asociraju na Volkswagen grupu, a znak u sredini obruča upravljača je tu da vas s vremena na vreme podseti u kojem automobilu se nalazite.
Posebno kad je reč o bolje opremljenim primercima, kao onaj što je bio na našem testu, gde postaje potpuno jasno da Škoda više ni u čemu ne zaostaje za rivalima koji prodaju skuplje modele.
Sam ulazak u Kodiaq je upečatljiv. Sedište u visini kukova osobe prosečne visine omogućava da se u kabinu lako smeste svi, sa dobrim pregledom imajući u vidu samu formu vozila – dodatno, tu su ipak i senzori napred i pozadi, uz aktiviranje kamere za vožnju unazad, tako da se „kodijakom“, bez obzira na velike dimenzije, veoma lako upravlja.
Opcije podešavanja upravljača (koji je u svim nivoima opreme obložen finom kožom) i sedišta, dovoljne su da svako može da nađe dobru poziciju za upravljačem, a jedina zamerka za verziju u Style paketu opreme je izostanak električnog podešavanja sedišta, s obzirom na prisustvo nekih drugih detalja, kao što su grejači sedišta i retrovizora…
Kabina „kodijaka“ zaista je ogromna, sa mnoštvom pregrada i ostava, uključujući i onu ispod suvozačkog sedišta, dok je u vratima moguće odložiti i velike boce – detalj za pohvalu je što je ovaj prostor obložen mekanom tkaninom, što često nije slučaj ni u modelima luksuznih brendova.
Zadnja klupa sa masivnim naslonom za ruke u središnjem delu pruža obilje prostora i zaista je fascinantno što u Kodiaq lako mogu udobno da se smeste i dvometraši.
Udobnosti doprinosi i oprema u višem paketu, pa je sjajan dodatak trozonski klima-uređaj, pomenuti grejači, ali i fina kožna sedišta koji čine da boravak u kabini ovog diva bude veoma prijatan.
Dodatni plus je odličan raspored komandi koje su jednostavne, pregledne i lake za upotrebu, a veliki ekran „inftejment“ sistema, osetljiv na dodir, tu je da dodatno olakša korišćenje sistema koji su ponuženi u meniju – od ranija, preko navigacije, do podešavanja režima vožnje…
Da su u Škodi zaista uradili dobar posao kad je reč o utisku boravka za upravljačem „kodijaka“, možda najbolje govori kultivisanost rada velikog, snažnog dvolitarskog TDI agregata.
Snagator sa 190 konjskih snaga sjajno pristaje „kodijaku“, a inženjeri su uspeli da ga odlično „spakuju“, pa se on u nekim režimima ne čuje ništa više od tihih benzinaca.
Za to je verovatno zaslužan i odličan obrtni moment koji je u svojoj maksimalnoj vrednosti od 400 njutnmetara dostupan čak i ispod „crte“ od 2.000 o/min, pa se vibracije i nešto viši nivo buke pojavljuju u najnižem stepenu prenosa i pri višem broju obrtaja.
Da čitav „paket“ funkcioniše besprekorno, zadužen je DSG menjač, uz kojeg idu opcije manuelne promene stepena prenosa preko ručice ili poluga iza obruča upravljača.
Ali, imajući u vidu prirodu automobila i uživanje u vožnji pomoću klasične automatske promene stepena, ove opcije zaista nisu neophodne…
Tu postoje, verovatno, zbog ponuđenog „sport“ režima vožnje koji je, takođe, suvišan, imajući u vidu odličnu usklađenost u „normal“ režimu vožnje sistema za dinamičku kontrolu šasije (DCC).
Za zainteresovane, tu je i režim „eko“ kojim su pokriveni svi vozački afiniteti, a Škoda je dodala i komandu „off-road“, kojom se dodatno podešava kontrola trakcije i aktivira kontrola spuštanja nizbrdo.
Takođe, kao pomoć vozaču, postoji i režim vožnje „sneg“, koji je dostupan na svim vozilima sa pogonom na četiri točka, kakv je bio i testirani primerak…
U ovom segmentu, Kodiaq se tokom višednevnog testa pokazao kao besprekoran, posebno kad je reč o standardnom režimu vožnje, a nije zasmetao ni utisak da od ovog modela ipak postoje i agilniji rivali – za duga putovanja sa više putnika i mnogo prtljaga, Kodiaq je gotovo savršen izbor!
U čitavu priču se uklapa i prostor iza petih vrata. Konstruisan kao automobil sa opcijom ugradnje dva sedišta u trećem redu, automobil poseduje ogroman prtljažni prostor koji u verziji vozila sa standardna dva reda sedišta raspolaže zapreminom od čitavih 720 litara, što je najviše u klasi, a obaranjem naslona moguće ga je proširiti i na neverovatnih više od 2.000 litara – utisak je da se mislilo i na one koji se često sele i žele da u jednoj „turi“ transportuju sve osim plakara!
Škoda je sa „kodijakom“ još jednom pokazala svoju ozbiljnost. Tržište je dobilo jedan veoma kvalitetan „XL SUV“ koji zadovoljava svojim karakteristikama u vožnji, ali i prijatno iznenađuje kvalitetom izrade u kabini – od materijala preko završne obrade.
Mnogi elementi prisutni su od osnovnih paketa, izbor motora je takođe prilagođen potrebama tržišta, pa su Česi pružili mogućnost svima da mogu da naprave svoju verziju „kodijaka“, koja im pre svega odgovara kad je u pitanju cena.
Dejan Potkonjak
Ponuda u Srbiji
Na našem tržištu, Kodiaq se nudi u opcijama sa tri verzije motora: dva TSI agregata od 1,5 i dve litre radne zapremine, kao i dvolitarski TDI sa 150 i 190 KS.
Dostupne su verzije sa 6-stepenim manuelnim ili DSG menjačima, kao i 4×4 pogon, osim u verzijama sa 1,5 TSI motorima. Kupci mogu da biraju vozila u tri standardna paketa opreme – Active, Ambition i Style, dok je moguć i izbor primeraka u Ambition plus i Style plus paketima.
Takođe, tu su i „kodijaci“ u „sportline“ i „scout“ verzijama koje poseduju sedam sedišta, dok vrh ponude predstavlja luksuzni „L&K“ paket opreme.
Najskuplji „kodijak 2,0 TDI 4×4 DSG L&K“ staje 40.740 evra, dok je najjeftinija verzija sa 1,5 TSI motorom sa 150 KS u „aktiv“ paketu opreme, koja može da se nabavi za 23.676 evra. Testirani primerak staje 36.888 evra.
Napominjemo da su ovo zvanične cene a da akcijske možete da saznate u AutoČačku ili kod ovlašćenih prodavaca Škode.
Škoda Kodiaq 2.0 TDI 4×4 Style
Motor: 4 cilindra, zapremina 1.968 ccm, snaga 140 kW (190 KS) pri 3.500-4.000 o/min, maks. obrtni moment 400 Nm pri 1.750-3.250 o/min, menjač DSG, 7-stepeni
Dimenzije: D/Š/V 4.697/1.882/1.655 mm, međuosovinsko rastojanje 2.791 mm, prtljažnik 720 l, rezervoar 60 l, masa 1.723 kg, pneumatici 235/55 R18
Performanse: Maks. brzina 209 km/h, 0-100 km/h 8,8 sek, potrošnja 6,6/5,3/5,7 l/100 km, emisija CO2 151 g/km
Oprema
STYLE: 18-inčne alu-felne „triton“, navigacioni sistem Amundsen, trozonski klima-uređaj sa komandama u drugom redu, key-less ulazak u vozilo, teleskopski uređaji za pranje farova, automatska kontrola dugog svetla, blind-spot monitor, grejači prednjih i zadnjih sedišta, parking senzori napred i pozadi sa kamerom za vožnju unazad, prednje i zadnje osvetljenje poda, unutrašnje ambijentalno osvetljenje…
„Iskustvo stečeno sa pređenih pet miliona kilometara govori nam da su vozila s gorivnim ćelijama već sada savršeno pogodna za svakodnevnu upotrebu“ – kaže Ferry M.M. Franz, direktor Toyota Motor Europe u Berlinu, i naglašava: „Nismo imali nikakvih tehničkih kvarova, a nesmanjene performanse gorivnih ćelija, s pređenih do 180.000 kilometara po vozilu do sada, demonstriraju zrelost i trajnost Toyotinog sistema gorivnih ćelija“.
Toyota Mirai predstavljena je 2014. godine, a u prodaji u Evropi je od 2015. Mogu je naručiti i fizička i pravna lica. Kao luksuzno vozilo sa četiri pojedinačna sedišta, ova limuzina nudi putnicima maksimalnu udobnost, uz najvišu moguću pažnju prema okolini zahvaljujući pogonu koji ne emituje ništa štetno u okolinu. Zahteva samo vodonik kao gorivo, koji se pretvara u električnu energiju u gorivnim ćelijama, a koja zatim pokreće elektromotor snage 113 kW (154 KS). Time se stvara samo vodena para. S jednim rezervoarom goriva Toyota Mirai prelazi do 500 kilometara, a dolivanje vodonika traje manje od tri minuta.
