Salon automobila u Detroitu Audi je iskoristio za predstavljanje redizajniranog SUV modela “Q3”. Promene su odmah uočljive; potpuno je novi prednji branik sa maskom, a novi izgled su dobila prednja i zadnja svetla.
Unutrašnjost je minimalno izmenjena, sa dodatno hromiranim detaljima i novim prekrivačem prtljažnog prostora.
Ponuda motora je praktično ista kao do sada i podrazumeva šest četvorocilindričnih turbo motora čija se snaga kreće od 120 do 220 konjskih snaga.
Naravno, vrhunac ponude predstavlja “RS Q3” verzija sa 2,5 litarskim petocilindričnim motorom od 340 “konja” i 450 Nm maksimalnog obrtnog momenta.
Ovaj motor je opremljen sedmostepenim “s-tronik” menjačem i pogonom na sva četiri točka. Iz stanja mirovanja do 100 km/h mu je potrebno 4,8 sekundi a maksimalna brzina je 250 km/h.
Početak prodaje redizajniranog “audija Q3” zakazan je već za februar a prvi kupci kojima će biti isporučen su, naravni, u Nemačkoj.
Plakat za 85. Međunarodni sajam automobila u Ženevi, koji se održava od 5. do 15. marta 2015. godine, dizajnirali su studenti vizuelne komunikacije Univerziteta umetnosti (ZHdK) iz Ciriha. Pobednici, Monika Regina Nef i Niko Bući, tražili su i pronašli inspiraciju u različitim komponentama automobila. Njihova upečatljiva ilustracija farova simboliše stav orijentisan ka budućnosti.
– Želeli smo da se fokusiramo na pojedinačne komponente, jer ovi detalji su često ono što čini auto jedinstvenim i elegantnim. – rekli su nagrađeni mladi dizajneri
Na konkursu je učestvovalo još dvadesetak studenata, radeći pojedinačno i u timovima. Ovo je drugi put da ženevski Salon izabere rad švajcarske umetničke škole za dizajn svoj plakat – prošle godine autor zvaničnog plakata i znaka bio je ženevski Univerzitet umetnosti i dizajna.
Pobednički dizajn će se koristiti za sve nacionalne i međunarodne komunikacije na Sajmu automobila u Švajcarskoj.
Posle Detroit Motor Show-a, salon u Ženevi biće drugi veliki sajam na kojoj će se predstaviti svetska automobilska industrija.
Proizvođač kamiona iz Čelsija (Chelsea Truck Company – CTC) i poznata kompanija za modifikacije serisjkih modela u vanserijske primerke, Kan Dizajn, kreirali su specijalnu verziju “lend rover difendera”.
Ovaj terenac nikada nije bio poznat po luksuzu već kao auto koji može da se izbori i sa najtežim preprekama na putu i van njega. Ovaj put, pred nama je “difender” koji se može nazvati glamurozno luksuznim.
Kao osnova za sređivanje poslužio je produženi “difender 2,2 TDCI XS 110 vajd trek”, koji, kako mu i oznaka kaže, ima proširen trag točkova. Najveće izmene u pogledu glamura ogledaju se pre svega u unutrašnjosti sa specijalnim sportskim sedištima koja dobro drže telo u slučaju prelaska preko teških prepreka sa velikim nagibima karoserije. Kompletna komandna tabla je presvučena kožom, uključujući i senilo instrumenata sa elegantnim štepom.
Spoljašnjost je takođe izmenjena sa mnogobrojnim nestandardnim panelima i dodacima. Pokreće ga 2,2 litarski turbo-dizel od 122 konjske snage. Cena ovakvog “difendera” iznosi 72.875 britanskih funti, odnosno oko 91.510 evra.
Opel će “OnStar” uvesti u sve svoje modele do sredine tekuće godine. Svako vozilo će biti opremljeno sa “4G LTE” mobilnom tehnologijom, tako da vozači dobijaju mobilni Wi-Fi izvor, što obezbeđuje lakši pristup aplikacijama i servisima koji zahtevaju brz protok podataka za do sedam mobilnih uređaja.
Pored toga, OnStar će u ponudu staviti i automatske servise za hitne slučajeve nakon incidenta na putu, što će omogućiti daljinsku dijagnostiku u slučaju kvara, otvaranje zaključanih vrata putem mobilne aplikacije i lociranje ukradenog vozila. Vozači će takođe moći da kontaktiraju servis centar pritiskom na dugme.
Žiri “gud dizajn”, koji čine nezavisni stručnjaci s područja dizajna, industrije dizajna i medija, nagradio je Kijine modele na osnovu različitih kriterijuma – inovativni dizajn, nove tehnologije, oblik, materijali, gradnja, koncept, delovanje, upotrebljivost, ekonomičnost i briga za okolinu.
Kijin dizajnerski tim je od 2006. godine, otkako ga je preuzeo Peter Šrejer, dobio brojne dizajnerske nagrade za svoj upečatljiv i inovativan rad, koji je svakako doprineo Kijinom globalnom rastu zadnjih godina.
Nagrade “gud dizajn”, dodeljuju se godišnje od 1950. godine, a nagrađuju dizajnersku posebnost u 25 kategorija. Dizajneri i proizvođači iz više od 30 zemalja dobitinici su “gud dizajn” nagrada, koje su u prethodnim godinama obuhvatale sve od spajalica za papir, pa do aviona “boing 787 drimlajner”.
“Adam” sa “sving top” opcijom je baziran na “adam džem” (ADAM JAM) konfiguraciji, a putnicima nudi nesmetan pogled ka nebu za pet sekundi. Krov se povlači do C stuba pritiskom na dugme. Može da se zatvori do brzine od 140 km/h.
Slojevi, uključujući i centralni sloj od neoprena, čine platneni krov robusnim i izdržljivim. Pored toga, čitav krovni modul je akustički podešen u cilju što bolje zvučne izolacije.
Dizajnom krova nisu ugroženi niti prtljažnik niti sveopšta preglednost, bez obzira da li je krov otvoren ili zatvoren. Cena u Nemačkoj počinje od 14.990 evra.
Novi vlasnici “adama” će dobiti još više opcija u cilju personalizacije svojih vozila sa novim “adam glam ikstrim pekidž haštag” (ADAM GLAM Extreme Package Hashtag) paketom.
Opel je takođe povećao broj opcija kada su menjači u pitanju, tako da je u ponudu stavljen “izitronik 3,0” (Easytronic 3.0), najnoviji u porodici automatizovanih menjača, namenjen vozačima koji ne žele konstatno sami da menjaju stepene prenosa.
Novi sistem ne samo što obezbeđuje brže i uglađenije promene stepena prenosa, već pomaže smanjenju potrošnje goriva i redukciji štetnih gasova za oko osam odsto.
Treća generacija “izitronika” donosi skraćeno vreme odziva, što rezultira bržim i uglađenijim promenama stepena prenosa u odnosu na bilo koju drugu automatizovanu transmisiju.
U kombinaciji sa 1,4 litarskim atmosferskim agregatom (64 kW/87 KS), “izitronik 3,0” redukuje potrošnju goriva do 0,4 l/100 km u kombinovanom ciklusu u odnosu na petostepeni manuelni menjač.
Ključni faktor je cena, tako da je “izitronik” u Nemačkoj dostupan za svega 600 evra sa PDV-om.
Novogodišnji broj Auto magazina već je na kioscima širom Srbije. Kao i uvek, i ovaj broj AM obiluje zanimljivim temama – vestima sa domaćeg auto tržišta, testovima, promocijama, najavama noviteta za 2015. godinu i tako dalje. Izdvajamo nekoliko naslova:
Uporedni pregled najboljih SUV automobila na našem tržištu! Testovi: Suzuki Swift 1,2 GS, Tojota Verso 1,6 D-4D, BMW 218d Active Tourer Ekskluzivno: Auto magazin na kreš testu u fabrici Volvo! Noviteti za 2015: Marcedes GLE, Audi Q7, Fiat Doblo Jubileji: 60 godina Fijata 600 Novi Auto magazin po ceni od samo 99 dinara!
Naravno, ovo su samo neke od zanimljivih tema iz januarskog broja Auto magazina. Osim toga, u novom broju čeka vas i test vrućeg noviteta kod nas – Renoovog “tvinga dimanik TCe”, koji se nedavno pojavio kod nas!
Prva Džip ski trka ove sezone održana je u saradnji sa JP Skijališta Srbije na Kopaoniku, na ski stazi Malo jezero. Slalom trka bila je otvorena za sve posetioce ski centra Kopaonik a odvojena zabavna trka je bila namenjena deci gde je ski klub Kopaonik Raška doveo svoje najmlađe skijaše da pokažu šta znaju i umeju.
Prvo mesto u ovoj veoma posećenoj trci osvojio je Branko Stevanović iz Beograda, drugo mesto Borko Lazović iz Zemuna a treće mesto Bata Stefanović iz Vlasotinca.
Kako bi svim učesnicima trka bila što dinamičnija Džip je organizovao di-džej pult pored kog su svoje startne pozicije zauzeli Džip modeli “grand čiroki”, novi “čiroki” kao i premijerno novi model “renegejd”.
Planinski ambijent prava je prilika da se svi zainteresovani upoznaju sa Džip porodicom u njihovom prirodnom okruženju van utabanih staza i poznatih maršruta.
Test “mahindre goa” objavljen je u Auto magazinu broj 10, novembra 2008. godine
Mnogi vozači pravih terenaca, koji te automobile zaista koriste u svrhe za koje su i namenjeni, do skoro su imali problem jer nije postojala jeftinija kategorija ovih vozila koja bi posao vožnje po teškim terenima dovoljno dobro obavljala.
Puno je firmi i privatnih korisnika koji nemaju velike budžete, a neophodan im je čvrst i izdržljiv terenac koji ima pravu šasiju i reduktor za savlađivanje najtežih terena. Do sada su za takve svrhe korišćena uglavnom ruska vozila, koja su pružala najbolji odnos cene i mogućnosti.
Kockasta karoserija je danak starim vremenima. Ipak, to nije razlog za baš ovoliko ružan dizajn
Na našem tržištu postaje sve jača konkurencija relativno jeftinih terenaca, kojoj su se u poslednje vreme pridružili indijski i kineski proizvođači. Namera nam je da istražimo koliko ta vozila zaista vrede. Počeli smo od “mahindre goa”.
“Mahindra goa” je vrlo pristojan terenac, čije su najveće mane dizajn, kvalitet materijala i završne obrade. Očigledno je da se osnova krije u “lend roveru”, prepoznatljivom vozilu nekadašnjeg kolonijaizatora Indije. Vide se klasične, poznate linije.
Plastika, plastika, svuda nepotrebna plastika!
Ipak, Indijci su pokušali da spoljašnji dizajn ulepšaju gomilom nepotrebne plastike koja, inače upotrebljivi i svima prepoznatljiv terenski dizajn, čine grotesknim!
Postoji sasvim razuman i potreban razlog zbog čega veliki brendovi Mercedesa, Lend Rovera i Lade nikada nisu ni pokušali da “nalepe” nepotrebnu plastiku na svoje legendarne modele, “G klasu”, “lend rover” i “nivu”.
To je zato što navedeni još uvek služe svojoj (radnoj) svrsi, ali i zbog toga što nemaju ničega da se stide. Naprotiv! Svojim klasičnim (ovo nikako nemojte pomešati sa “retro”) dizajnom imponuju svakome koji ih voze. U svakom slučaju, tara dobra “lada niva” je spram “mahindre prava lepotica.
Procveta van puteva
Bili smo vrlo skeptični pre nego što smo seli za upravljač ovog “indijca”, ali smo ga vremenom u potpunosti shvatili. I pored grozne plastike po fasadi, u velikoj meri je ostao tvrdokorni terenac, kako je pre više decenije bio zamišljen.
Očekivali smo vrlo loš kvalitet materijala i završne obrade. Međutim, kabina je obložena podnošljivim materijalima a i obrada nije tako loša. Naravno, atmosfera je radnička, prilagođena nameni auta, ali za razliku od većine “kineza” nema grubo obrađenih ivica, sve je dobro uklopljeno a tokom vožnje nema previše, škripanja i krckanja plastike.
Robusno i upotrebljivo u uslovima gradilišta
Dizajn unutrašnjosti je nešto bolji od spoljašnjeg, pa je očigledno da Indijci pokušavaju da poštuju kupce. Volan je od mekane plastike kao i ručica menjača, unutrašnje osvetljenje ima čak i spot svetla sa usmeravanjem, a tu su i držači za flaše od pola litre za sve putnike.
Iako se sedi uspravno, sedišta su zadovoljavajuće udobna. Prednja su nešto tvrđa i imaju čak i pomične naslone za ruke. Međutim, ergonomija vozačevog radnog mesta je prihvatljiva samo za ljude prosečne visine, ali ne i za one višlje.
Jednostavno, sedište ne može da se pomeri dovoljno unazad, pa vozač udara nogom u upravljač prilikom pristiskanja komande kvačila. Obruč upravljača je podesiv po visini, ali je to samo kozmetički, jer su hodovi previše kratki, tako da samo podešavanje zapravo nema nikakvu funkciju.
Sasvim pristojan komfor za tri putnika
Nasloni za ruke na sedištima su dobro projektovani tako da kada naslonite lakat ručica menjača je tačno pod šakom. Ipak to nije idealno jer ona ima duge hodove kao kod nekog starog kamiona, pa morate da podignete ruku ne bi li promenili stepen prenosa. Ipak, njena preciznost je dobra, pa svakodnevna vožnja ove “mahindre” nije težak zadatak.
Svi prekidači su na svom mestu i koriste se intuitivno, uključujući i ručice pokazivača pravca i brisača. Zasmetalo nam je to što ne postoji oslonac za levu nogu, tako da nakon spuštanja noge sa pedale kvačila ona neprijatno potone daleko iza komandi. Tokom duže vožnje ovakav položaj zamara, a prilikom vožnje po lošem terenu smeta jer vozač nikako ne može da pronađe dobar oslonac!
Kratki prepusti omogućuju dobre terenske sposobnosti
Instrument tabla je solidno dizajnirana. Instrumenti su pregledni i čitljivi, a osvetljeni su zastarelim posrednim zelenim ambijentalnim osvetljenjem. Vozačevo i suvozačevo sedište su prilično razmaknuti, a između se nalaze pregrade za odlaganje sitnica, udubljenje za čaše i pepeljaru i veliki okrugli preklopnik za elektronsku aktivaciju reduktora i pogona na dva, odnosno četiri točka.
Na istom prostoru se nalaze i prekidači za električno pokretanje sva četiri prozora. Zanimljivo je da je time postignuta samo delimična ušteda, jer nije bilo razvlačenja instalacije u prednja vrata, ali zato zadnja imaju svaka svoj prekidač za prozor. Zadnja sedišta su možda čak i udobnija od prednjih.
Odlično se snalazi van asfalta
Ima dovoljno mesta za udoban prevoz tri odrasla putnika, ventilacioni otvori su posebno izvedeni za zadnju klupu, a po želji se može dodati i treći red sedišta. Na žalost, zapremina prtljažnika nije poznata, ali slobodno možemo reći da je veliki.
Između njega i putničkog dela se nalazi čvrsta rešetka, tako da se tovarni deo može puniti do vrha krova bez bojazni da će u slučaju kočenja nešto od tovara poleteti unapred. Vrata prtljažnika se inače otvaraju u stranu pod uglom od skoro 90 stepeni. To olakšava utovar prtljaga, ali ne i prilaz viljuškara, čemu ova “mahindra” ipak nije namenjena.
Čvrsta pregrada štiti putnike od robe u prtljžniku
Najvažnija stvar zbog koje se kupci odlučuju za “mahindru” su vozne karakteristike po lošem terenu. Ovaj auto ima dobru čvrstinu karoserije zahvaljujući nezavisnoj šasiji sastavljenoj od “C u C” profila koji je odličan za zaista zahtevne terene i način eksploatacije, ali ne tako poželjan za svakodnevnu vožnju po asfaltu.
Reduktor se aktivira elektronski i smešten je u menjaču. Posebno se može izabrati pogon na dva ili četiri točka. U prvom slučaju snaga se prenosi na zadnje točkove, što doprinosi štednji goriva. Veliki i ne previše moderan dizelaš, zapremine 2,5 litra, sa samo 108 “konja”, po gradu može da potroši dvanaeset litara dizela na sto kilometara.
Maksimalnu brzinu od 150 km/h smo dostigli bez problema, ali je važno napomenuti da je ona ograničena obrtajima jer se tada motor vrti na 4000 o/min. Takođe, ovakvih brzina se treba koloniti jer auto nije stabilan ni zbog loše aerodinamike, ni zbog nesofisticiranog ogibljenja koje dovodi do poskakivanja i preko najmanjih neravnina.
Stari turbo-dizel motor vodi poreklo od Pežoa
Automobil nije opasan, ili previše komplikovan za vožnju, ali on ipak zahteva neprekidnu pažnju. Upravljač je osetno manje precizan u odnosu na moderna vozila, pa zahteva neprekidne korekcije koje itekako zamaraju prilikom iole dužih vožnji. Ovo svakako nije auto u koji ćete da sednete kako bi ste se opustili i zabavili a još manje da budete primećeni. Ovo je radna mašina.
Inače, turbo-dizelaš sa interkulerom je napravljen po staroj Pežoovoj licenci, kao i menjač. Diferencijal i reduktor su Borg Varnerovi. Interesantno je da je zvučna izolacija pristojno odrađena, tako da je buka podnošljiva čak i pri nešto višim brzinama.
Ogibljenje vrlo dobro odoleva gruboj podlozi
Što se tiče ogibljenja, kao što smo i očekivali, auto naglašeno poskakuje, ali to ipak nije baš kritično u normalnim uslovima vožnje za ovakvu vrstu automobila. Treba biti oprezan u krivinama jer visoko profilni pneumatici lako isklizavaju.
Posebno skače zadnji kraj jer je najmanje opterećen, ali kada se kabina napuni putnicima, priča je nešto drugačija. U svakom slučaju, potrebni su strpljenje i znanje, kao da vozite teretno vozilo. Aleksandar Bursać
Mahindra Goa 2,5 CRDe GLX 4WD Motor Konstrukcija: četiri cilindra redni, postavljen uzdužno iznad prednje osovine, dva ventila po cilindru, jedno bregasto vratilo u glavi (OHC), glave i blok od lakog metala, kolenasto vratilo sa osloncem u pet ležaja, elektronski kontrolisano direktno komon rejl ubrizgavanje goriva, turbo punjač, interkuler, stepen kompresije 18,5:1, ulje 4,5 l, alternator 90 A, akumulator 12V, 65 Ah
zapremina 2498 ccm
prečnik i hod 94,0×94,0 mm
snaga 79 kW (108 KS) pri 3800 o/min
obrtni moment 247 Nm pri 1800 o/min Transmisija
Pogon na svim točkovima, električno pogonjen reduktor montiran na menjaču, petostepeni manuelni menjač
prvi stepen 3,78:1
drugi stepen 2,09:1
treći stepen 1,38:1
četvrti stepen 1,00:1
peti stepen 0,79:1
hod unazad 3,53:1
glavni prenos 4,55:1
redukovan 2,48:1 Kočnice
Dvokružni kočni sistem sa dijagonalnom raspodelom, servo, mehanička ručna kočnica deluje na zadnje točkove, ABS
napred ventilirajući diskovi
nazad doboši Upravljač
tip nazubljena letva, servo Oslanjanje
napred torziona osovina, spiralne opruge, teleskopski amortizeri
nazad multilink, lisnate opruge, teleskopski amortizeri Karoserija
Samonoseća, dvoprostorna, cevasta šasija (“C” u “C” tipa), pet vrata, pet sedišta
dužina 4325 mm
širina 1750 mm
visina 1916 mm
međuosovinsko rastojanje 2680 mm
trag točkova 1450/1450 mm
rezervoar 60 l
masa 1980 kg
naplaci 6Jx16
pneumatici 235/70 R 16
Performanse
maksimalna brzina 150 km/h
ubrzanje 0-100 km/h –
Potrošnja
prosek 8,0 l/100 km
Pokušaj da se osveži stari auto
Standardna oprema:
Električno uključivanje 4×4 pogona
Ručno podešavanje retrovizora iznutra
Servo upravljač
Električni pokretači svih prozora
Centralna brava sa daljinskim
Radio sa MP3 CD-om
Aluminijumski pragovi
Prednje i zadnje svetlo za maglu
Manuelni klima uređaj
Alarm
ABS
Podešavanje volana po visini
Reduktor diferencijala
Naslednik “jaguara X-tajp”, model “XE”, najavljen je još marta prošle godine na Salonu automobila u Ženevi ali je zvanično prikazan tek pre par meseci u Londonu. Prodaja bi uskoro trebalo da počne u Evropi, a početkom naredne godine i u Americi.
Upravo iz tog razloga “jaguar XE” je dobio glamuroznu premijeru pod reflektorima sajma u Detroitu. Najmanja Jaguarova limuzina je razvijena na platformi koju je proizvođač samostalno razvio kako bi imala zadnji pogon.
Dizajniran je po ugledu na ostale modele ove prestižne marke kao što su “XF” i “XJ”. Dok su za Evropu uglavnom predviđeni 2,0 motori, benzinci i dizelaši, Amerikancima je namenjen pre svega trolitarski V6 od 340 “konja”, koji do 96 km/h stiže za 4,9 sekundi.
