Ovo je auto koji će zbuniti mnoge poznavaoce BMW-a. Nema prednji pogon i staje na crtu ozbiljnim sportskim automobilima. Uz sve to, maksimalno je civilizovan za svakodnevnu vožnju, što dokazuje i potrošnja goriva
Nova generacija „dvojke kupe“ kodne oznake G42 proizvodi se u Meksiku a i dizajn je prepušten toj američkoj ispostavi. Mehanika je, naravno, nemačka, kao i standardi u proizvodnji. Lepa vest je da u ovom kupeu nema motora sa tri cilindra. Svi benzinci i dizelaši su zapremine 2,0 litra, izuzev najsnažnije varijante koju vam predstavljamo. Pod haubom je čuveni redni šestak „B58“ zapremine 3,0 litra. Oznaka M240i nam sugeriše da je to ista mašina kao u BMW-u 340i i 440i. Otprilike, ovo je civilizovanija varijanta M2.
Izuzetno bitna stavka u testiranju je činjenica da je kupe zapravo konstruisan na „CLAR“ mehaničkoj platformi koju deli sa većim BMW modelima. Drugim rečima, ovo je smanjena „trojka“, odnosno „četvorka“. Bavarski proizvođač kaže da auto ima idealnu raspodelu mase u odnosu 50:50, što će se itekako osetiti u oštroj vožnji.
Dizajn „dvojke kupe“ je svakako specifičan, može se reći i potpuno drugačiji u odnosu na druge aktuelne modele ovog brenda. Nema kontroverznih detalja, a uživo izgleda dosta bolje nego na fotografijama. Proporcije su takve da siluetom podseća na roudster modele, a sličan je i osećaj za volanom, jer vozač sedi tik ispred zadnje osovine. Ističu se i brojni M detalji, od velikih kočnica do zadnjeg difuzera.
Sa Serijom 1 i Serijom 2 Gran Coupe deli unutrašnjost, uz tek po koju razliku. Iako to definitivno nije vidljivo na prvi pogled, pre svega zbog fenomenalnih kožnih „M“ sedišta, enterijer je za nijansu skromniji u odnosu na Seriju 3 i Seriju 4. Pre svega, auto je nešto uži, a tu i tamo ima po koja površina koja nije presvučena aluminijumom i skajem. Takođe, „klima“ ima samo jednu zonu. Sve drugo je potpuno u skladu sa imidžom brenda, uključujući i izuzetno detaljan interfejs sa brojnim podešavanjima. Naravno, najvažnije je to kakav je auto u vožnji.
Kao i kod svakog kupea, vrata nemaju okvire. Sedamo u „M“ sedišta koja mogu da se spuste toliko nisko da se čini da je zadnjica ispod nivoa pragova. Sve komande su iste kao i na serijama iznad. Palimo auto. Kompjuter prilikom paljenja automatski dodaje gas na preko dve hiljade obrtaja, uz dubok zvuk izduvnog sistema. „Komfort“ mod je standard. Krećemo lagano upoznavajući se sa mašinom. U vožnji nema ničeg ekstremno sportskog, kao što je to bilo na starom „M2“. Vrlo je tiho i uglađeno, možda čak i previše civilizovano. Ni traga ni glasa od struganja diferencijala i tvrdog ogibljenja sa kojim se oseća svaka neravnina na podlozi. Šta više, ogibljenje je vrlo komforno podešeno.
Upravljač je vrlo direktan, ali ne i težak, što je još jedan detalj koji ga čini laganim za svakodnevnu vožnju bez opterećenja za vozača. Kočnica je takođe mekša u odnosu na „četvorku kupe“, a kraće međuosovinsko rastojanje nije dovelo do više poskakivanja, kako smo očekivali. Čak i na snažnije dodavanje gasa vrlo rano menja brzine, vodeći računa da obrtaji uvek budu na oko 1500. Već ovaj standardni režim je dovoljan da vozaču odmah navuče osmeh na lice, jer i u toj „bezazlenoj“ varijanti fantastično ubrzava, čineći prestrojavanja i preticanja krajnje opuštenim i bezbednim.
Radoznali smo da vidimo šta je sa ostalim modovima. Klikćemo na „sport“. Obrtaji rastu za oko 500, tačnije, menjač šalta stepen niže. Auto već ozbiljno menja karakter sa dosta osetljivijom komandom gasa i nešto težim volanom, a mi postajemo nestrpljivi da odmah isprobamo „sport plus“. Uostalom, zato smo i uzeli ovaj auto na test… Ovde već po zvuku može da se nasluti da treba biti oprezan sa gasom. Menjač šalta još jedan stepen niže, a motor postaje zategnut kao praćka, spreman da dâ svoj maksimum.
Svako dodavanje gasa je već brutalno, a patosiranje se nikako ne preporučuje neiskusnim vozačima. Volan postaje već dosta teži, pa je potrebna ne samo koncentracija, već i fizička snaga kako se ne bi oteo iz ruku dok motor divljački ubrzava, a menjač održava između 4000 i 6500 obrtaja. Toliko je agresivan da lako možete da osetite da vam je potreban trening za vratne mišiće, jer su ubrzanja takva da nije jednostavno držati glavu uspravno, ne oslanjajući je na naslon. Ovde je već maksimalno zategnuto i ogibljenje, sa daleko manjim hodom u odnosu na „komfort“ mod. Pa ipak, i dalje nije tvrdo kao u starom „M2“, ali se čini da je sasvim dovoljno za ozbiljnu vožnju na stazi, što će većina vlasnika ovog automobila svakako upražnjavati.
Prilikom ubrzanja se ozbiljno oseća i prednost „iks-drajv“ pogona na sva četiri točka, sa kojim je M240i do „stotke“ dve desetinke brži u odnosu verziju sa zadnjim pogonom. Ni u jednom trenutku nismo osetili da se elektronika muči da održi idealan kontakt točkova sa podlogom, mada se prilikom polukružnih okretanja uz dodavanje gasa itetako oseti da je auto sa arhitekturom primarno zadnjeg pogona. Daleko od toga da je nebezbedan, ali će dozvoliti minimalno proklizavanje zadnjih točkova, taman da pojača dozu adrenalina i zabave i nagovesti osećaj u pravim „M“ modelima. Tu, pre svega, mislimo na brojne nivoe sistema za kontrolu proklizavanja kojih ovde nema. Oni zasigurno pružaju ogromnu količinu zabave ali treba biti fer i reći da većina prosečnih vozača na pravcu ne bi primetila neku razliku prilikom ubrzanja, bar ne u gradskim uslovima vožnje. Primera radi, standardni M4 sa zadnjim pogonom i 480 KS je svega desetinku brži do „stotke“ od M240i xDrive sa 374 KS.
Osim brutalnih ubrzanja, ponovo nas je iznenadila relativno niska potrošnja za ovakav auto, baš kao što je to bilo i u slučaju testa BMW-a M440i xDrive. Po gradu u „komfort“ modu opušteno može da troši i ispod deset litara. Ako volite često da koristite mogućnosti koje pruža motor, opet neće ići preko 12, a ako ste baš agresivni, teško ćete ga naterati preko 14. Koliko je štedljiv govore i podaci sa auto-puta; pri 130 km/h je na oko 1800 obrtaja i troši oko 6,3 l/100 km. Kada sve ovo uzmemo u obzir, teško je ne poželeti ga kao svakodnevni prevoz. Jedina mana je prostor na zadnjim sedištima koja su tesna. Osoba prosečne visine može da sedne, ali knap, uz blago savijanje glave. Definitivno nije za duže vožnje, ali dok su deca mala, uopšte nije loša opcija za razmatranje jer ima veliki prtljažnik od 480 litara.
U međuvremenu se pojavila redizajnirana varijanta sa minimalnim izmenama. Svakako je auto zanimljiv za one kojima su Serija 3 i 4 prevelike. Manje luksuza u enterijeru u odnosu na njih nam nije smetalo. Ipak su performanse i ponašanje u vožnji na prvom mestu…
Aleksandar Bursać
„M“ gradacija
Oznaka M240i nam govori da je reč o M performance paketu. Kod standardnih verzija biste za sportska sedišta, oslanjanje, upravljanje i kočenje morali da doplatite, a ovde se sve to podrazumeva. Ipak, u odnosu na čiste „M“ modele ima manje mogućnosti za ekstremno „tjuniranje“ fabričkim elementima prilagođenim za vožnju na stazi, što je i razumljivo.
Ništa bez pucanja
Paljba iz izduvnog sistema je vrlo bitna stavka u vrhunskom ugođaju prilikom naglih ubrzanja. Najintenzivnija je u „sport plus“ modu i prosto vas mami da stisnete gas.
Zbog nekih zemalja u kojima je buka ove vrste strogo regulisana, uvedeno je podešavanje intenziteta pucanja. Može da se smanji, ali ne i da se pojača u drugim modovima.
Podešavanja po meri vozača
Osim „eko“, „komfort“, „sport“ i „sport plus“ režima vožnje, vozač može da prilagodi mapu ubrizgavanja, tvrdoću oslanjanja, direktnost upravljanja i način rada menjača po svom ukusu. Neki od njih su prilično ekstremni, kao na primer „sport plus“ mod menjača, koji nepogrešivo bira stepen prenosa za maksimalne performanse, kao najiskusniji sportista na stazi. Drži obrtaje u rasponu između 4000 i 6500 obrtaja, sa fenomenalnim međugasom prilikom šaltanja naniže. Naravno, u manuelnom modu je ultra-brz, baš kako se i očekuje.
Zadnji pogon!
Kada se pojavila aktuelna Serija 2, mnogi ljubitelji BMW modela bili su tužni zbog promene mehaničke platforme. Deli je sa Serijom 1, X1 ali i sa Mini modelima. Ipak, da nije svaka „dvojka“ sa prednjom vučom dokazao je i auto koji vam predstavljamo.
Posle Serije 2 Gran Coupe, koja je praktično sedan verzija Serije 1, stigla je Serija 2 Active Tourer, koja je zadržala MPV oblik karoserije. Treća varijanta „dvojke“ u nizu je „kupe“, auto koji zapravo nema ništa zajedničko sa ostalim „dvojkama“, osim enterijera i kvaka na vratima. Možda sve ovo deluje zbunjujuće, ali je sasvim izvesno da su konstruktori BMW-a slušali svoje obožavaoce i najvažniju verziju u očima strastvenih petrolheda zadržali kao izuzetan sportski auto. Naravno, sa zadnjim pogonom i po svim standardima koje nalaže tradicija!
BMW M240i xDrive Coupé
Motor: 6 cil, zapremina 2998 ccm, snaga 275 kW (374 KS) pri 5500-6500 o/min, maks. o. moment 500 Nm pri 1900-5000 o/min, menjač automatski, 8 stepeni
Dimenzije: D/Š/V 4548/1838/1404 mm, međuos. rastojanje 2741 mm, klirens 128 mm, prtljažnik 390 l, rezervoar 52 l, masa 1690 kg, pneumatici 225/40 R19 napred, 255/35 R19 nazad
Performanse: maks. brzina 250 km/h, ubrzanje 0-100 km/h 4,3 s, prosečna potrošnja 8,1-8,8 l/100 km, emisija CO2 185-200 g/km
