Ulazak pod kožu

Prošlo je već dva meseca od kako je Dacia Sandero Stepway sa plinom na super-testu Auto magazina. Za to vreme prešli smo skoro 4.000 kilometara. Mnogo je pozitivnih utisaka, mada je bilo i zamerki

Završio se i drugi mesec super-testa Dacije Sandero Stepway. Testiramo primerak u najvišem paketu opreme Comfort, sa fabrički ugrađenim gasnim uređajem zbog koga nosi oznaku Eco-G.

Kao što smo već pominjali, na našem tržištu prodaje se samo Stepway verzija sa povišenim odstojanjem od tla koje iznosi 201 mm, u poređenju sa 162 mm kod standardne verzije.

Razlog za to što kod nas nema klasičnog „sandera“ je u činjenici da se proizvodi isključivo u fabrici u Maroku, pa bi sa carinom bio skuplji od „stepveja“.

U ponudi više nema dizel motora. Verzija sa plinom predstavlja alternativu svima onima koji prelaze veće kilometraže i žele da uštede na troškovima eksploatacije.

Za dva meseca koliko je Sandero Stepway na super-testu u našoj redakciji, prešli smo skoro 4.000 kilometara.

Sada već možemo da sumiramo utiske i da se stavimo u „kožu“ svih onih koji će kupiti ovaj auto.

Na žalost, opšta poskupljenja nisu zaobišla ni Dačiju. U međuvremenu je cena verzije koju testiramo povećana za 300 evra.

Umesto 13.690, „sandero stepvej“ sa plinom, u najvišem paketu opreme, košta 13.990 evra. Bez obzira na to, auto i dalje predstavlja jednu od najboljih kupovina…

Utiske posle drugog meseca vožnje počinjemo zamerkama. Gotovo da nema automobila kod kojih vas bar nešto ne nervira, bilo da je to problem koji se odnosi na konstrukciju, kvalitet ili vozne karakteristike.

Međutim, ovde je zaista teško naći značajniju zamerku. To što je Dačija niskobudžetni brend, ne znači da bi zbog toga trebalo da budemo manje strogi.

Kada smo auto preuzeli na test, odmah smo primetili da graničnici vrata pružaju veći otpor nego inače.

To može da zasmeta jer vrata umeju snažno da „odgovore“ ako ne prebacite graničnik preko odgovarajućeg položaja.

Sa druge strane, čvrsto će stajati čak i po jakom vetru ali i ako ste parkirani na strmom nagibu. Osim toga, uspeli smo jednom da „namučimo“ start-stop sistem; tek što se motor ugasio, ponovo smo pritisli kvačilo, pa mu je trebalo nešto duže da vergla, s obzirom da kada je zagrejan pali isključivo na plin.

Ovaj problem nam se više nikada nije ponovio. Poslednja zamerka se odnosi na digitalni radio prijemnik. Kao i u FM modu, potrebno je da ažurirate listu lokalnih stanica.

Svaki put kada upalite auto, trebalo bi da svira poslednja koju ste odabrali. Međutim, često se dešavalo zaboravi najnovije ažuriranje i da vrati neko pređašnje, sa stanicama na lokaciji na kojoj je auto bio pre našeg super-testa.

Verovali ili ne, to su jedine zamerke koje smo do sada uspeli da zabeležimo. „Sandero“ je postao vrlo ozbiljan auto u svakom pogledu – dizajnerskom, praktičnom, ergonomskom, bezbednosnom i komfornom.

Na kraju, i cenovnom, kada se u obzir uzmu svi troškovi eksploatacije o kojima ćemo nešto više u trećem delu super-testa.

Veliku pomoć u svakodnevnom korišćenju auta predstavljala je kartica za beskontaktno otključavanje i startovanje motora.

Kod „dačije“ funkcioniše tako što se auto automatski otključava prilikom prilaska vozilu i isto tako se zaključava kada se odmaknete.

Iako se na prednjim kvakama nalaze tasteri, ne morate da ih koristite osim ako to izričito želite. Auto će sve odraditi sâm.

Pored toga, kvalitet završne obrade skoro da ne zaostaje za Reno modelima. Ništa nije krckalo u vožnji i ništa se nije olabavilo a kamoli otpalo, što inače ume da se dešava sa sitnim plastičnim delovima kao što su poklopčići i slično.

Čak su i dugmići i prekidači omogućili kvalitetan osećaj pod rukom, tako da ni u jednom trenutku nismo imali osećaj da se vozimo u automobilu koji je jeftiniji u odnosu na konkurenciju.

Šta više, tapacirunzi u vratima i komandna tabla presvučeni zanimljivom tkaninom su ostavile daleko bolji utisak doživljenog kvaliteta u odnosu na većinu predstavnika B segmenta.

Za razliku od nekih štofova kod kojih se odmah vidi prašina i drugi tragovi korišćenja, ovde je sve kao i prvog dana.

U odnosu na prethodnika neuporedivo je bolja ergonomija. Prednja sedišta su duga, pružaju bolji oslonac butine, i što je najvažnije, nema više osećaja da zadnjica klizi unapred tokom vožnje.

Čak je i bočna podrška bolja u odnosu na mnoge druge modele. Inače, nema nikakvog krckanja i škripanja konstrukcije sedišta.

Za pohvalu su i zadnja, koja putnicima prosečne visine omogućavaju ne samo desetak centimetara prostora iznad glave i dovoljno mesta za kolena, već i iznenađujuće dobru lumbalnu podršku.

To se posebno oseća na dugim putovanjima ako baš morate da se vozite pozadi.

Kada smo već kod zadnje klupe, treba reći da „sandero“ ima džepove u oba sedišta, ali zato nedostaju zadnji USB priključci. Za utehu, tu je jedna utičnica od 12 volti. Bolje išta nego ništa…

Još jedna velika razlika u odnosu na prethodnika je ponašanje u vožnji. Za početak, podešavanje volana je moguće po visini i dubini, dok električni servo dosta pomaže prilikom parkiranja.

U vožnji je vrlo progresivan ali i direktan, tako da se ne može reći da umanjuje osećaj i prenošenje informacija sa podloge.

Već preko 80 km/h postaje dosta teži; sjajno drži pravac, bez potrebe za sitnim korekcijama.

Ovde dolazimo do još jedne mane; već preko 90 km/h počinje da se pojačava buka strujanja vazduha, i to isključivo iz pravca bočnih prozora.

Gume se uopšte ne čuju, a ozbiljno je utišan i motor. To što ima tri cilindra se takođe ne čuje, osim pri visokim obrtajima, na primer, preko 3500…

U praksi ćete ga retko „vrteti“. Čak je i pri 130 km/h na svega 2700 obrtaja u šestoj brzini. Tada troši oko 10,0 l/100 km.

Ima iznenađujuće dovoljno snage za motor od 100 KS. Ako ga pri toj brzini vratite u četvrtu, prilično brzo će ubrzati do 150 i tek tu će ubrzanja početi da jenjavaju.

Interesantno je koliko je velika razlika u potrošnji između 130 i 80 km/h. Čak duplo! Pri 80 km/h je na 1650 obrtaja i tada troši oko 5,0 l/100 km.

Zato je teško proceniti autonomiju sa oba puna rezervoara, ali u najgorem slučaju ona iznosi preko hiljadu kilometara.

Naravno, ako ste već kupili auto sa plinskim uređajem, podrazumeva se da ćete ga voziti najčešće na ovo gorivo.

Tako je podešen i kompletan sistem. Kada je hladan, uvek pali na benzin. Već posle desetak sekundi prebacuje na plin, osim kada je napolju dosta hladno.

Tada se vreme prebacivanja produžava i do 45 sekundi. Suštinski, trošiće vrlo malo benzina, pa je poželjno da u rezervoaru uvek imate između jedne četvrtine i jedne polovine goriva.

Rezervoar gasa je smešten u dnu prtljažnika, u prostoru koji je predviđen za rezervni točak.

Sam prostor je projektovan da u njega stanu guma i felna pune veličine, što je omogućilo postavljanje točak-boce natprosečne zapremine od 50 litara bruto.

S obzirom da je plovak projektovan da zaustavlja točenje na oko 80 posto, računajte da može da stane oko 42 litre plina.

Zato nam je putni računar i pokazivao autonomiju od 420 kilometara posle punjenja, kada smo auto vozili po gradu.

Potrošnja u gradskim uslovima dosta varira. Ako vozite uveče kada nema gužve, računajte na oko 8,5 l/100 km.

Najčešće je to bilo 10,0 l/100 km, a kada smo bili u ekstremnim gužvama i sa upaljenom klimom, prosek nije prelazio preko 11,5 l/100 km.

Naravno, sve zavisi i od kvaliteta gasa, odnosno smeše propana i butana koju niko ne može da garantuje…

Nekako je opšte poznato da tečni naftni gas ima manju kalorijsku vrednost u odnosu na benzin, pa je iz tog razloga nešto niža snaga motora na plinu.

Međutim, kod Dačije je situacija specifična, upravo zbog fabrički projektovanog sistema.

Konstruktori Renoa su maksimalno optimizovali komponente i softver, tako da motor na plin isporučuje okruglo 100 konjskih snaga a na benzin 91. Otuda i razlike u performansama.

Doduše, deklarisana ubrzanja su identična na oba goriva, ali je maksimalna brzina definitivno veća ukoliko se vozi na gas.

Mi u praksi nismo primetili baš nikakvu razliku. Motor je izuzetno elastičan na niskim obrtajima.

Ima dovoljno snage da povuče bez promene brzine naniže. Pri pedesetak na sat ne stvara povećane vibracije u petom stepenu prenosa, što i nije tako često za ovu vrstu motora.

Šta više, velika rezerva snage nas je neretko navodila na prilično žustru vožnju, pa su međuubrzanja i performanse umele da iznenade vozače daleko skupljih i bržih automobila koji bi pokušali da nas prate.

Upravo tečna vožnja, usklađenost svih komponenti i gotovo potpuno odsustvo turbo-rupe su zaslužni za opuštenu vožnju bez stresa.

Jednostavno, nije bilo momenata koji bi nas nervirali. Posebno nam je prijalo specifično meko podešeno ogibljenje koje nam je omogućilo da nemamo grižu savesti ako bismo auto vozili po lošijem asfaltu.

Sjajno upija sve vrste neravnina, sa vrlo predvidivim ponašanjem u krivinama koje je dovodilo tek do neznatno većeg naginjanja u odnosu na klasične automobile B segmenta.

Treba imati na umu da Dacia Sandero Stepway ima klirens od 201 milimetra, što je na nivou prosečnih SUV modela.

Za udobnost u vožnji su zaslužne i gume nešto višeg profila, dimenzija 205/60 R16. Mirniji smo bili i zbog činjenice da su felne čelične, koje se dosta manje krive od  aluminijumskih, tako da sa ovim automobilom opušteno možete i van asfalta.

Posle dva meseca vožnje „stepveja“, možemo da kažemo da nas je auto više nego prijatno iznenadio.

Većina ljudi koje smo vozili su bili skeptični poučeni prethodnim imidžom rumunske marke, ali je samo jedan susret sa autom bio dovoljan da promene mišljenje.

U sledećem izdanju Auto magazina objavićemo treći deo super-testa, tokom kojeg ćemo posetiti servis kako bismo utvrdili troškove redovnog održavanja.

Isto tako, raspitaćemo se o svim detaljima vezanim za održavanje TNG uređaja, kao i o reatestu koji bi trebalo da usledi posle pet godina eksploatacije.

Sama činjenica da je gasni uređaj fabrički ugrađen dosta olakšava posao vozaču, ali i troškove. Ukupna razlika u nabavnoj ceni je svega 700 evra.

Ipak, proverićemo posle koje kilometraže se plin isplati, kao i koji su to eventualni dodatni troškovi koji vas čekaju.

Aleksandar Bursać

Rotirajući krovni nosači

Dačija je svojim kupcima omogućila još jednu uštedu. Naime, ne morate da kupujete krovne nosače za kofere, skije i bicikle, jer se postojeće krovne šine rotiraju za 90 stepeni.

Sve što treba da uradite je da iskoristite toreks ključ broj 27 koji se inače dobija uz auto. Ukupno ima četiri zavrtnja koja se vrlo brzo odvrnu i zavrnu po nameštanju odgovarajuće pozicije.

Ne možete nikako da pogrešite jer su tu i vođice koje pomažu prilikom montaže. Zadnja šina može da bude postavljena u dva položaja – bliže i dalje u odnosu na prednju.

Bolje od premijuma!

Među prvim stvarima koje ljudi primete kada uđu u „sandero stepvej je displej multimedije. Ne samo što ima veliku dijagonalu, već ima i vrlo praktičan dodatak u vidu nosača za mobilni telefon koji po potrebi može da se skine. Uz njega je USB priključak a na vama je samo da obezbedite kabl i to samo za slučaj da želite da punite telefon! Naime, za povezivanje sa multimedijom je dostupna standardna blutut veza koja omogućava telefoniranje i puštanje muzike. Međutim, ono što predstavlja pravu ekskluzivu je činjenica da za pokretanje Android Auto, pa i Apple Car Play aplikacije, nije neophodno povezivanje kablom kao na većini automobila, već se sve obavlja bežično! To je prava retkost koju ne možete tek tako da vidite čak i na skupim, premijum modelima.

Procedura je takva da se prvo povežete preko blututa, a odmah zatim auto će automatski startovati i wi-fi konekciju sa vašim telefonom, uz prethodno odobrenje. Odmah će se povezati i Android Auto, ukoliko imate ovu aplikaciju instaliranu u telefonu. Time je omogućena upotreba brojnih aplikacija sa telefona kojima se upravlja preko displeja automobila. Inače, neophodno je da imate neki od novijih verzija Android operativnog sistema. U suprotnom, može da se koristi samo klasično blutut povezivanje za telefoniranje i muziku.

Fabrička instalacija

Dacia Sandero Stepway u verziji „Eco-G“ dolazi sa fabrički ugrađenim uređajem za pogon na tečni naftni gas. Toroidna boca je bruto zapremine 50 litara, što znači da može da stane ukupno 42 litre plina.

Utakač za točenje je izveden odmah uz nalivno grlo rezervoara benzina. Sve je lepo uklopljeno i ne vidi se spolja kada se zatvore vratanca.

Zbog plina je fabrički drugačiji i auspuh. Završetak izduva je sa leve strane.

Zanimljivo je i da su dizne ugrađene tako da se gotovo ne razlikuju od benzinskih, dok je reduktor sakriven ispod akumulatora.

Plin i na putnom računaru

Ovo je jedan od retkih automobila kod kojih je plinska instalacija izvedena tako da ne izgleda kao da je naknadno ugrađena.

Za početak, prekidač za prebacivanje (koji koristite samo kada namerno želite da pređete na benzin) je planski zamišljen prilikom projektovanja automobila, baš kao i povezivanje sa putnim računarom.

Na displeju između instrumenata se vide preostale količine oba goriva. Prosečna potrošnja i autonomija se vidi i za benzin i za plin, dok je trenutna moguća samo na benzinu.

Priprema za dečija sedišta

U Sandero možete da postavite dečije sedište i napred i pozadi. Ukoliko je napred, sa bočne strane komandne table je prekidač za isključivanje vazdušnog jastuka.

Inače, sva sedišta imaju pripremu za Isofix pričvršćivanje.

Svetla na daljinski

Čuvena Renoova ključ-kartica uveliko je prisutna na „dasteru“, a sada je dobio i „sandero“.

Omogućava ne samo beskontaktno otključavanje i zaključavanje sa startovanjem motora na dugme, već i daljinsko aktiviranje farova.

Automatski brisači

Još jedna velika novina je uvođenje automatike za farove i brisače. Za razliku od nekih skupljih automobila, ovde postoji mogućnost podešavanja osetljivosti senzora brisača.

Isto tako, automatski se uključuje zadnji, prilikom ubacivanja u hod unazad. Naravno, sve pod uslovom da su aktivni i prednji brisači.

Dacia Sandero Stepway Eco-G 100 Comfort

Motor: 3 cil, zapremina 999 ccm, snaga benzin 67 kW (91 KS) pri 4800-5000 o/min, TNG 74 kW (100 KS) pri 4600-5000 o/min, maks. o. moment benzin 160 Nm pri 2100-3750 o/min, TNG 170 Nm pri 2000-3500 o/min, menjač manuelni, 6 stepeni

Dimenzije: D/Š/V 4099/1848/1535 mm, međuos. rastojanje 2604 mm, prtljažnik 328/1108 l, rezervoar benzin 50 l, TNG 40 l korisne zapremine, masa 1154 kg, pneumatici 205/60 R16

Performanse: maks. brzina benzin 173 km/h, 177 km/h TNG, ubrzanje 0-100 km/h 11,9 s, potrošnja međugradska (WLTP) benzin 5,8 l/100 km, 7,4 l/100 km TNG

Oprema

Standard: automatsko kočenje, upozorenje na sudar, start-stop sistem, bočni vazd. jastuci i vazd. zavese, senzor za kišu i farove, el. podizači svih prozora, LED dnevna i srednja svetla, krovni nosači, tempomat, maglenke, klima-uređaj, prednji naslon za ruku, zadnji parking senzori, senzor za kišu i svetla, el. podesivi i grejani spoljni retrovizori, automatska „klima“, volan podesiv po visini i dubini, el. podizači prednjih i zadnjih prozora, dva USB priključka, tkanina u vratima i na komandnoj tabli, modularni krovni nosači, multimedija 8 inča sa DAB radijom

Opcije: prednji parking senzori, rikverc kamera, kontrola mrtvog ugla, beskontaktno otključavanje, duplo dno prtljažnika, navigacija