Da bi ispratila debi modela New 500 u italijanskoj štampi, Grupa otvara vrata svoje istorijske fabrike Mirafiori u Torinu. Ona je deo najvećeg FCA kompleska na svetu, koji zapošljava oko 20.000 ljudi u proizvodnji i povezanim oblastima inženjeringa i dizajna, prodaje, finansijskih usluga i rezervnih delova. Za svoju 81. godinu, postrojenje Mirafiori je krojio istoriju italijanske i globalne auto-moto industrije. Sada, kao simbolični most između prošlosti i budućnosti, proizvodna linija modela New 500 je postavljena tu, kako bi se nastavio dug istorijski niz inovativnih modela koji su izašli iz fabrike u Torinu, kao što je i njegov prvi prethodnik izašao
Tag "fiat 600"
Četvrtog maja 1950. na 32. Sajmu automobila u Torinu Karlo Abart predstavio je „Abarth Exhaust“, verovatno najpoznatiji dodatak čuvenih setova za konverziju koji su doneli svetsku slavu brendu sa znakom škorpiona Godine 1949. Karlo Abarth je osnovao Abarth& C. i imao je predosećaj da je važno da javnosti skrene pažnju na svoje uspehe na stazi. Rezultat su bili setovi za konverziju za automobile koji su se proizvodili kao standardni proizvodi, koji su povećavali njihovu snagu, maksimalnu brzinu i ubrzanje. Upečatljiva osobina poznatih setova za tjuning je izduvni sistem, koji će postati prava ikona „Abarth stila“ tokom godina. Zvanični debi bio
Učenici srednje škole u Madridu dobili su zadatak da konvertuju auto sa SUS motorom u električni. Izbor je pao na Fiću, odnosno Seat 600, što zbog imidža, što zbog njegove male mase. Na projektu je radilo ukupno 12 učenika a za ceo proces im je bilo potrebno 150 radnih sati. Đaci su, pored baterija (olovnih akumulatora) i elektro-motora instalirali i veliki displej na komandnoj tabli, LED farove kao i senzor za njihovo automatsko aktiviranje. Za projekat su korišćeni polovni elementi, uključujući elektro-motor i akumulatore. Učenici su najviše bili fascinirani činjenicom da u Fiću može da stane cela porodica.
Svi su čuli za moderne kreš testove kod kojih se proverava bezbednost ne samo putnika u vozilu već i pešaka na koje automobil može da naleti. Volvo je, tradicionalno, najnapredniji u ovoj oblasti, pa su nedavno izvršena testiranja sa biciklističkom kacigom, odnosno, šta se desi kada auto naleti na biciklistu. Međutim, ono što je manje poznato je da su se kreš testovi sprovodili i u prošlosti. Tu i tamo po medijima se mogu videti snimci na kojima sredinom prošlog veka to radi Mercedes. Ono što će svakako iznenaditi mnoge je da je opsežna istraživanja, ma koliko ona danas izgledala neozbiljno,
Fića je prava inspiracija za razne prepravke već decenijama unazad. Koliko je ovaj auto besmrtan govori podatak da i dalje predstavlja temu za tjuning i to ne bilo kakav. U originalni FIAT 600 iz 1959. godine sa kontra vratima ubačen je Mazdin rotacioni motor iz modela RX-7. Naravno, motor je sveobuhvatno tjuniran. Ubačeni su dupli Weber karburatori i VW četvorostepeni menjač. Sa svojih 220 konja, ovo je jedan od najpovoljnijih odnosa masa-snaga. U cilju bezbednosti ugrađen je sigurnosni kavez, a drugih većih izmena na karoseriji nije bilo, osim što je motor, praktično, centralno postavljen. Ovaj Fića je pre nekoliko godina
Prošlo je tačno 60 godina od kako je počela proizvodnja “fiće” u Španiji. Dve godine posle Italije i Jugoslavije, “fiat 600” pod lokalnim nazivom “seat 600” počinje da se pravi i u Španiji. Španci smatraju da je ovaj nama dobro poznati auto postavio i njihovu zemlju na točkove posle Drugog svetskog rata i jednostavno su poželeli da mu se oduže kroz restauraciju jednog primerka i izlaganjem na najvažnijem domaćem Salonu automobila u Barseloni. Konkretan primerak je 25 godina stajao zaboravljen, sve dok ga nisu izvukli na svetlo dana i započeli detaljnu obnovu. Na psnovu priloženih fotografija, može se reći da
“Fijat 600”, kod nas poznatiji kao “fića”, nije bio popularan samo u Jugoslaviji, već i širom sveta. Osim kod nas i u Italijim, proizvodio se još u Nemačkoj, Argentini, Čileu, Kolumbiji, Maleziji, Tajvanu i Španiji. Za razliku od svih ovih zemalja koje je “fića” postavio na točkove i u kojima je u velikoj meri uticao na motorizaciju zemlje, najviše ga, po svoj prilici, vole Španci. Oni su, tačnije Nemci, odnosno VW koncern u čijem je vlasništvu Seat već 34 godine, odlučili da naprave dostojan omaž ovom modelu. Interesantno je da to nisu bili Italijani, koji su već pomalo dosadili sa
Švedska modna blogerka Kenza Zouiten koja je ujedno model i dizajner, odlučila je da za svoj foto-sešn kao modni detalj iskoristi “fiću”. Sudeći po fotografijama, definitivno su nastale u Švedskoj a kako je ova dvadesetdvogodišnja manekenka došla na ideju da se fotografiše baš pored “fiće” za sada je tajna. Inače, ovaj kruševački “fića” je već poznat našoj javnosti s obzirom da se pojavljivao u medijima, najčešće prilikom raznih skupova ljubitelja “zastave 750”. Proizveden je 1966. godine. U ostalim fotografijama simpatične manekenke i lepo restauriranog “fiće” možete uživati na njenom blogu http://kenzas.se/2013/08/18/the-car/.
Ideja je bila jednostavna. Trebalo je konstruisati automobil koji će moći da kupe upravo radnici koji su ga napravili na proizvodnoj liniji. Ovu ideju je još 1951. godine uprava Fijata iznela genijalnom Danteu Đakozi. Rečeno učinjeno. Kao svaki genije, Đakoza je konstrukciju novog automobila niže srednje klase nacrtao usput, rukom na parčetu papira. Nakon razrade ideje, predstavio ju je upravi. Oni su, naravno, odmah počeli da razmišljaju tržišno i počele su varijacije koncepta u zavisnosti od moguće mehanike koja će biti upotrebljena. Na svu sreću, na kraju je prihvaćena osnova Đakozina ideja. Automobil dužine 3,2 metra imaće samonoseću karoseriju i
Sa radom dizajnera Davida Obendorfera smo već imali prilike da se upoznamo kroz rendere modernog “renoa 4”, “fijata 127” i “BMW-a CS vintidž koncept”. Ovaj talentovani dizajner nam je pripremio svoju viziju naslednika “fijata punto”. Prema njegovoj zamisli, to bi trebalo da bude “fijat 600”, kao logičan nastavak moderne game Torinskog proizvođača automobila. Da podsetimo, “fijat 600” je kod nas poznatiji kao “fića”. Osim u Kragujevcu, proizvodio se u još mnogo zemalja na različitim kontinentima i smatra se prvim globalnim automobilom. Ujedno, jedan je od najzaslužnijih modela u istoriji za motorizaciju brojnih zemalja nakon Drugog svetskog rata. David Obendorfer je
Novi broj Auto magazina!
Čudno da nisu predvideli dizel motor. Da li to znači da auto industrija se [...]