TEST u Riselshajmu: Opel Astra Sports Tourer

31. 10. 2022.

1

Nostalgija

Prva vožnja nove Opel Astre Sports Tourer bila je nostalgična iz više razloga. Najvažnije je to da smo se podsetili koliko karavani mogu da budu praktičniji od krosovera

Riselshajm, Nemačka

Od našeg specijalnog izveštača

Aleksandar Bursać

U Riselshajm smo na poziv kompanije Opel došli na međunarodnu prezentaciju Astre Sports Tourer, odnosno karavan verzije čuvenog modela.

Ova prezentacija se razlikuje od ostalih jer proizvođač nije poveo novinare na neku od ekskluzivnih lokacija na obali, već smo dobili priliku da posetimo najmodernije proizvodne pogone ali i da osetimo duh prošlih vremena.

Kakva nam je današnjica, pravo je čudo da uopšte ima novih modela sa tradicionalnim oblikom karoserije.

Neki konkurenti su već najavili odustajanje od tipičnih hečbeka C segmenta, odnosno niže srednje klase.

Nije bilo lako ni Opelu, koji sada razvija svoje modele pod okriljem PSA grupacije.

Pre nekoliko meseci stigla je potpuno nova „astra“ hečbek, a sada je pred nama karavan verzija.

Nije tajna da auto deli mehaničku platformu sa novim „pežoom 308“. Na svu sreću, dovoljno su različiti estetski i karakterno…

Obično se novi model poredi sa prethodnom generacijom tako što je gotovo izvesno povećanje dimenzija. Ovde je situacija specifična.

Nova Astra karavan je šest centimetara kraća, ali zato ima duže međuosovinsko rastojanje i to za okruglo sedam centimetara.

Praktično, točkovi su sada više pomereni u uglove karoserije, sa boljim iskorišćenjem unutrašnjeg prostora.

U odnosu na Astru hečbek, Sports Tourer nudi više mesta. Nije reč samo o većem prtljažniku, čija je zapremina 597 litara (1634 sa oborenim naslonima zadnjih sedišta), već su profitirali i oni koji sede pozadi.

Karavan ima duže međuosovinsko rastojanje za 5,7 centimetara u odnosu na hečbek, što je omogućilo zaista solidan prostor za kolena čak i visokih putnika.

Za glavu takođe nije problem, jer oni prosečne visine imaju najmanje desetak centimetara do krova.

Opel kaže da su prilikom razvoja karavana primenjene komponente koje su zajedničke sa hečbekom, kao što su zadnja svetla i zadnja vrata.

Time su ostvarene uštede ne samo u proizvodnji, već i za krajnjeg kupca, u slučaju da dođe do oštećenja.

Ponuda motora je takođe identična sa hečbekom. To znači da su u ponudi trocilindarski 1,2 turbo-benzinac sa 110 i 130 konjskih snaga, 1,5 dizelaš sa 130 KS i plag-in hibrid sa ukupnom snagom sistema od 180 „konja“.

Nama su na raspolaganju za testiranje na putevima oko Riselshajma bile dostupne gotovo sve verzije.

Najslabiji benzinac će moći da se poruči samo sa manuelnim šestostepenim menjačem, dok će jači, baš kao i dizel, biti dostupan i sa manuelnim i sa osmostepenim automatikom.

Našem tržištu svakako će biti najinteresantniji benzinci i dizelaši, pa iz tog razloga prvo sedamo u metalik sivi auto pod čijom haubom je 1,2 motor od 130 KS sa automatskim menjačem.

Inače, ovo je prvi put da smo za volanom nove Opel Astre. Naravno, pokušavamo da povučemo paralelu sa Peugeotom 308.

Sličnosti su minimalne, pre svega u pogledu komandi menjača i samo donekle interfejsa putnog računara i multimedije.

Prikaz bord kompjutera se i ovde menja pritiskom na vrh ručice brisača, ali je grafika potpuno drugačija, kao i koncept kompletnog radnog mesta vozača.

Ovde se digitalni instrumenti gledaju kroz obruč potpuno novog upravljača uobičajenih dimenzija a ne preko volana smanjenih dimenzija.

Displeji su, očekivano, dominantni. Na fotografijama možda deluju previše minimalistički, ali uživo nije tako.

Istina je da je Astra manje raskošna u odnosu na 308, ali je ovo potpuno drugačije dizajniran auto na kome je primetan uticaj nemačke strogoće sa svojim ravnim površinama i linijama, podsetivši nas na estetiku dizajna enterijera Astre H.

Važno je to što je kvalitet završne obrade na zaista visokom niovou, bez krckanja plastike na dodir i sa dosta mekih površina.

AGR (Aktion Gesunder Rücken) sedišta su nasleđena od prethodnika, razvijenih u saradnji sa asocijacijom ortopeda kroz kampanju za zdravu kičmu.

Zaista su među najboljima u auto-industriji uopšte. Na žalost, ni jedan od test primeraka koji smo vozili nije bio opremljen masažerima, ali znamo da su i oni u samom vrhu industrije, čak i u poređenju sa najluksuznijim automobilima.

Ovo je stavka o kojoj definitivno treba razmisliti prilikom poručivanja. Dopala nam se ne samo ergonomija, već i dizajnerska tkanina svetlije boje, što je posebno dobro leti kada sedate u auto parkiran na suncu.

Ko želi, može da poruči i alkantaru, a među opcijama je i ventilacija sedišta.

Kao i kod „pežoa“, i ovde su postavljena laminirana, odnosno dupla bočna stakla na prednjim prozorima.

Pa ipak, do putnika tek umereno dolazi zvuk trocilindarskog turbo-benzinca. Za grad i magistralu je idealan.

Malo troši i neće vas razočarati prilikom preticanja do nekih osamdesetak na sat.

Na auto-putu se već ozbiljnije osećaju limiti snage u pogledu međuubrzanja, mada se bez problema bori sa putnim brzinama sve do nekih 160 km/h, posle čega je već potrebno strpljenje.

Na svu sreću, nailazimo na deonicu bez ograničenja brzine, pa Astru karavan teramo do krajnjih granica.

Nismo uspeli da dostignemo maksimalnu brzinu zbog velike gužve, ali smo na kratko stigli do 200 km/h.

Pokazalo se da je Astra nešto stabilnija na velikim putnim brzinama u odnosu svog brata iz grupacije, što je i logično s obzirom da se ovde vrlo često vozi do samih granica.

Pritom, uliva veliko poverenje vozaču ne samo na pravcu, već i prilikom naglih kočenja.

Posle trocilindarskog benzinca sa 130 KS, na kratko sedamo u dizelaša iste snage.

Po karakteru a i vibracijama su vrlo slični, s tim što dizel ipak dosta manje troši i to za oko 30 posto.

Svakako treba razmisliti o potrebama ali i imati u vidu činjenicu da je dizelaš u Nemačkoj nešto malo više od tri hiljade evra skuplji.

Sa velikim interesovanjem sedamo u plavu Astru Sports Tourer koju pokreće hibridna kombinacija četvorocilindarskog 1,6 turbo-benzinca i elektro-motora ukupne snage 180 „konja“ i 360 Nm.

Ovo je, inače, prvi put da Opelov karavan C segmenta ima dvobojnu karoseriju.

Osim dodatnog otvora za punjač i nešto manjeg prtljažnika zbog baterija, drugih većih razlika u odnosu na ostale verzije nema. Ne računajući performanse, razume se.

Sa punom baterijom može da pređe do 60 kilometara na struju. Kada se ona isprazni, automatski se aktivira benzinac i tada radi u klasičnom hibridnom režimu – malo na struju, malo na benzin.

U čisto električnom modu maksimalna brzina je ograničena na 135 km/h, a ako pritisnete gas do kraja i aktivirate kik-daun, startovaće se i benzinski motor u cilju maksimalne isporuke snage.

Sa ovim pogonom već opuštenije vozimo preticajnom trakom Autobana, gde međuubrzanja nisu problem ni pri vrlo visokim brzinama.

Uz sve to, prijao nam je i zvuk četvorocilindarskog turbo-benzinca…

Iako Astra Plug-In Hybrid kod nas neće biti zastupljena kao benzinci i dizelaši, sigurni smo da će mnogi naći računicu, uprkos osetno većoj ceni.

Prve isporuke kupcima u Srbiji kreću ovih dana…

Uskoro i snažniji hibrid

Za prvo vreme u ponudi će biti plag-in hibrid koji smo testirali – ukupne snage sistema od 180 KS.

Čine ga 1,6 turbo-benzinac od 150 KS i elektro-motor sa 110 KS u kombinaciji sa osmostepenim automatskim menjačem.

Ova varijanta je prilično brza, sa maksimalnih 225 km/h i ubrzanjem do „stotke“ za 7,7 sekundi.

Baterija je kapaciteta 12,4 kWh obezbeđuje autonomiju samo na struju do 60 kilometara. Na punjaču snage 22 kW punjenje traje oko dva sata.

Uskoro se očekuje i snažnija verzija, tačnije, sa jačim turbo-benzincem koji će imati 180 KS, a ukupna snaga sistema će porasti na 225 KS.

Ozbiljan prtljažni prostor

Dok benzinci i dizelaši imaju prtljažnik zapremine 597 litara, odnosno 1634 sa oborenim naslonima sedišta, kod verzije sa hibridnim pogonom je nešto manji zbog baterija.

U tom slučaju kupci mogu da računaju na i dalje solidnih 516, odnosno 1553 litra.

Kao što se i očekuje od jednog karavana, pod prtljažnog prostora je potpuno ravan i gotovo u nivou sa oborenim naslonima zadnjih sedišta.

Tada se dobija tovarni prostor ukupne dužine od 185 centimetara. Naravno, tu je duplo dno, kao i posebna pregrada u prednjem delu za skladištenje prve pomoći i druge važne opreme.

Inače, naslon zadnjih sedišta je standardno deljiv u odnosu 40:20:40.

Od novina izdvajamo i mogućnost ubacivanja zadnje police u dno prtljažnika kako ne bi smetala prilikom transporta kabastijeg prtljaga.

U poređenju sa krosoverima, velika prednost „astre sports turer“ je u tome što je donja ivica prtljažnika od tla udaljena svega 60 centimetara.

Kao što se i očekuje, vrata gepeka se otvaraju na struju, zamahivanjem nogom.

Istorija za ponos

Sada je već teško izbrojati koliko je generacija Opelove kompaktne klase izašlo iz fabrike u Riselshajmu pored Frankfurta.

Da bi nam to olakšali, domaćini iz najstarije Opel fabrike izložili su nam sve prethodnike najnovije Astre karavan, počevši od Kadetta A.

Za svakog ljubitelja automobila ovaj gest je predstavljao pravu ekskluzivu, pogotovo što smo jedan od muzejskih primeraka imali priliku da provozamo u krugu fabrike.

Kadett D, kod nas poznatiji kao „kockica“, bio je registrovan, pa smo ponudu domaćina da provozamo 38 godina star muzejski primerak (prešao 19.624 km) sa velikim zadovoljstvom prihvatili.

Pod haubom je 1,3 benzinac sa 60 „konja“, koji se u vožnji ponaša kao vrlo moderan auto i bez problema prati današnji saobraćaj. U istoriji će ostati zapamćen kao prvi „kadet“ sa prednjim pogonom.

Od Mante je sve počelo

Slučajno ili namerno, na nekoliko minuta pred nama je bila parkirana „opel manta GSe ElektroMOD“. Ovo je prototip od koga je sve počelo.

Na njemu je premijerno izvedena estetika prednjeg kraja poznatija kao „Opel vizor“, koja se danas primenjuje na svim novim modelima kompanije iz Riselshajma, ali i veliki dvostruki displeji zakrivljeni prema vozaču.

Bilo je interesantno videti kako vozač seda, ručno spušta prozor dok daje kontakt, ubacuje ručicu manuelnog menjača u četvrtu brzinu i kreće potpuno bešumno. Auto je konvertovan na električni pogon, sa motorom od 147 KS i 255 Nm.