U nastavku priče o vozilima koja su obeležila dugačak period u bivšoj državi, pisaćemo o vozilima koja su dolazila iz Makedonije i Hrvatske. Njih je u isti tekst dovela organizacija firmi koje su se nalazila na njihovoj teritoriji.
Naime u velikom SOUR-u oko FAP-a poslovale su fabrike 11. oktobar u Skoplju, koja je pravila autobuse Sanos, i TAZ iz Zagreba sa svojim brendom Dubrava.
Tražeći podatke za ovaj istorijski tekst naišli smo na neobičnu činjenicu. Naime, ni Sanos, ni Dubrava nisu imale svoju službu nabavke reporomaterijala, kao ni službu prodaje, već su ti poslovi bili centralizovani u SOUR-u.
Proizvodili su vrlo cenjene autobuse, počev od osnovnih, napravljenih na kamionskoj šasiji FAP-a (“dubrava D10”), pa do najmodernijih tog doba, po Mecedesovoj licenci. U početku to su bili “mecedes O302” i “mercedes O303”, dok su kasnije nastale jedinstvene karoserijske varijante, poput “sanosa S315” i “dubrave D14”.
Tu je i legendarni gradski autobus “mercedes O317”, iz kojeg je kasnije nastala domaća verzija “sanos S115”. Dubrava je pravila verzije svojih autobusa i na TAM-ovoj šasiji sa vazdušno hlađenim motorom, a neke od svojih modela je opremala stranim motorima, poput Jelča, sve po volji stranih kupaca.
U slučaju da ste vi, ili vaši roditelji sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka opremali novim nameštajem svoj stan, ili kuću, velike su šanse da vam je pokućstvo dopremio specijalizovani Dubravin furgon nastao na FAP kamionskoj šasiji.
Pored toga što su ove dve fabrike (uz TAM) bili osnovno sredstvo masovnog prevoza u SFRJ, jedan od velikih aduta ovih firmi bio je i izvoz. Dobar geostrateški položaj omogućio je ovim firmama da naprave odlične poslovne aranžmane u svim delovima sveta.
Tako raskošne verzije “sanosa” i “dubrave” možemo naći (na žalost sada samo na fotografijama) u Zapadnoj Evropi i Engleskoj. Sa druge strane tu je “sanos S314” za kojim još uvek setno uzdišu Poljaci.
Česi još uvek ne mogu da zaborave neuništive trolebuse “sanos S200” koji su imali električne delove Škode. Dubrava je osvojila tržište Bliskog Istoka i Afrike. Radili su specijalne verzije prilagođene njihovim specifičnim potrebama i klimi.
O tome kako je ovaj poslovni gigant završio, u ovom tekstu nema mesta. Ovo je oaza u kojima se podsećamo nekih drugih vremena i vozila uz koje smo odrasli.
Ivan Katunac
Jedini auto
Jedini automobil koji se do današnjih dana sklapao u Hrvatskoj bio je “fiat 132 GLS 1800”. Prvoslav Raković, direktor Crvene Zastave napravio je 1974. godine veliku halu u okviru servisa u Zagrebu sa ciljem da sklapa velike Fijatove limuzine. Nakon nekoliko hiljada sklopljenih limuzina, posao je sto zbog ekonomske krize koje je vladala tih godina.
Kamion sa mora
Nakon drugog svetskog rata Fabrika Motora i motornih vozila Torpedo iz Rijeke počela je licencno da sklapa kamion “torpedo SRT” na osnovu licence GMC-a. Ove kamione pokretao je benzinski motor, imali su maksimalnu brzinu od 80 km/h, a fabrika je deklarisala potrošnju na samo 14 l/100 km.
