Kao zemlja sa izuzetnim tehničkim nasleđem, pogotovo u oblasti automobilizma, ne čudi što Nemačka ima i veliki broj registrovanih starovremenskih vozila na putevima.
Od prvog januara 1997. vlasnici automobila starijih od 30 godina u ovoj zemlji imaju mogućnost da za svoj auto dobiju “H” tablice, koje označavaju da je vozilo sertifikovano od strane muzeja ili auto-kluba da je najvećim delom u originalnom stanju.
Pogodnost je to što su ukupni troškovi registracije dosta niži i ne zavise od mase automobila, zapremine i snage motora, kao i emisione klase.
Sa “H” tablicama ubedljivo najviše ima Mercedesa W123 (43.562 registrovana), za koji, na primer, vlasnik plaća osiguranje od autoodgovornosti svega devet evra mesečno. Otprilike, ono predstavlja najveći deo troškova oko registracije.
Sledeći oldtajmer po brojnosti sa “H” tablicama je VW Buba (43.192 registrovane). Sledi VW Transporter (T1, T2, T3 i T4) sa 29.238 registrovanih, zatim Mercedes SL, dok je na petom mestu Porsche 911 (911, 993 i 996) sa 21.774 registrovana primerka.
Na šestom mestu je S klasa, a Golf na sedmom. Slede BMW Serije 3 (E21 i E30), Mercedes 190 i Mercedes “minika”.
Naravno, nisu se svi vlasnici starovremenskih vozila prebacili na istorijske tablice, već dosta njih i dalje želi da zadrži stare DIN tablice, kao i da plaćaju punu cenu registracije. Na primer, tek 61 posto svih registrovanih Mercedesa W123 ima “H” tablice.
Starovremenska vozila su definitivno izuzetno popularna i očigledno odlično održavana. S druge strane, prosečna starost voznog parka u Nemačkoj nije kao nekada. Na primer, 2012. bila je osam i po godina, dok je sada 10,1 godinu.
Sa motociklima i skuterima je još gore – prosečna starost im je 19,1 godinu.
Neka od ovih vozila, pre svega Mercedes i Golf kod nas se ne smatraju old tajmeri. Čak ih imaju u nekim rent a car agencijama, da ne pričamo o taksistima