Alfa Romeo će 24. juna obeležiti prestižnu prekretnicu: Bisone – kako je brend poznat u Italiji – proslaviće 110 godina tehnoloških inovacija, sportskih uspeha i nezaboravnih kreacija.

„Storie Alfa Romeo“, internet serija namenjena ljubiteljima brenda i automobilizma, slavi ovu prekretnicu. Isprepletena samo najboljim iz Italije, istorija Alfa Romea predstavlja priču o karakteru, domišljatosti, hrabrosti i trijumfu.

Leteći čovek iz Mantove

Trinaesti april 1930. godine. malo posle 5 časova ujutru, tihe senke pored jezera Garda protresa huk automobila Alfa Romeo 6C 1750 Gran Sport spider Zagato, koji se vozi 150 kilometara na čas sa ugašenim svetlima. Za volanom je Tacio Nuvolari (Tazio Nuvolari), iz Mantove, zvani „Nivola“. Pored njega je Đan Batista Gvidoti (Gian Battista Guidotti), glavni Alfa Romeo test vozač u fabrici u Portelu (Portello).

To je ključni trenutak legendarne trke Mille Miglia. Vođa trke i verovatno pobednik je Ahile Varzi (Achille Varzi). Međutim, nekoliko kilometara pre jezera, u Veroni, Nuvolari i Gvidoti došli su do neverovatne ideje: da isključe svoje farove. Njihova jedina nada da će pobediti svog rivala bila je da ga iznenade.

Bližila se zora. Posle jezera, u mirnim predelima prirode ide se do cilja u Breši. Ovde su Varzi i njegov drugi vozač Kanavesi čuli odjek drugog motora. Prekasno … pre nego što su shvatili šta se događa, njih je prestigao automobil identičan njihovom.

Nuvolari je pobedio. Njegova prosečna brzina bila je 100,45 km / h. Ovo je bio prvi put da je rekord prosečne brzine od 100 km / h probijen u ovoj legendarnoj trci … rekord koji je bio na naslovnim stranama širom Evrope. Deset minuta kasnije, zaprepašćen Varzi je stigao drugi. Treći po redu bio je Đuzepe Kampari (Giuseppe Campari). Četvrti, Pjetro Gersi (Pietro Ghersi). Vozači različiti u načinu vožnje sa jednim zajedničkim: svi su se trkali u istom modelu, 6C 1750. I nisu bili jedini. U sledećih sat i po su stigli i ostali 6C modeli … ukupno, osam od prvih jedanaest.

Slučaj tzv. apsolutne nadmoći, koji će se te godine ponoviti s tri najbolje završnice u 24-satnoj trci Spa u Belgiji i u Belfast Tourist Trophi-u. 6C 1750 bio je jednostavno najbrži automobil svoje ere.

Porodica modela 6C

Vitorio Jano (Vittorio Jano) je preuzeo brigu za planiranje proizvoda Alfa Romeo 1926. godine, a 6C je bila njegova prva kreacija. Njegov zadatak je bio da izmisli „lagan automobil bilijantnih performansi“ koji će pobeđivati na trkama i osvajati srca obožavatelja, ali i osvajati nova tržišta.

Model 6C kombinuje strukturnu jednostavnost i sofisticirani inženjering… tipične vrline Janovih kreacija. Međutim, ona je takođe ponudila nešto drugo za šta se ispostavilo da postaje posebnost brenda Alfa Romeo: izuzetno velika specifična snaga. Jano je imao zadivljujuću sposobnost da izvuče dodatne konjske snage iz malih motora, i to mu je omogućilo da zamisli ono šta bismo danas nazvali „downsizing“ (smanjivanjem): dizajniranje motora sa zapreminom negde između 1 litre – npr. komercijalni automobili – i 2 ili 3 litra luksuznih modela. Još tada Alfa Romeo se mogao pohvaliti najboljim odnosom težine i snage … i samim tim je bio najbrži.

Tehnološka inovacija

Ova inženjerska intuicija dovela je do serije automobila koji su postali legendarni.

Merosi je prethodno razvio vrlo originalne motore za GP 1914. (blokiran izbijanjem rata), koji su dominirali budućim dizajnom motora Alfa Romeo: dve bregaste osovine na glavi motora, četiri ventila po cilindru i dvostruko paljenje.

6C 1900 GT (a kasnije i 6C 2300 i 6C 2500) uveli su nove inovacije: nezavisnu osovinu i novu šasiju sa zavarenim (umesto zakovljenim) komponentama, kako bi se povećala čvrstoća.

Performanse Alfa Romeo modela kada su u pitanju upravljanje i održavanje na putu postali su ključni elementi brenda.

Model 6C 1750

Za model 6C 1750, predstavljen u januaru 1929. godine na sajmu automobila u Rimu, moglo bi se reći da je ostvario punu zrelost formule 6C. Motor je predstavljao evoluciju prethodnog 1500 šestocilindričnog linearnog motora.

Proizveden je u različitim verzijama – jednoosovinskim i dvoosovinskim, sa i bez volumetrijskog kompresora … a njegova snaga se kretala od 46 KS verzije Turismo do 102 KS Gran Sport „Fixed head“. Potonji je bio „posebna verzija“, kojih je vrlo malo proizvedeno: glava cilindra i kućište radilice izliveni su u jedan blok da bi se uklonili spojevi (i rizik od progorevanja), težina je bila samo 840 kg i maksimalna brzina dostizala je 170 km/h.

Motor nije bio jedini faktor koji je 6C 1750 učinio vrhuncem u automobilskoj inovaciji. Koristio je mehanički kočioni sistem, sa velikim čeljustima koje pokreće prenosni sistem. Njegov okvir od presovanog čelika bio je savršeno izbalansiran i izvanredno čvrst, sa ojačanom osovinom.

Lamelne opruge postavljene su izvan karoserije automobila a ne ispod bočnih nosača, a donje težište je znatno ojačalo ugaoni zahvat prilikom skretanja. Rezervoar za gorivo postavljen je dalje prema zadnjoj strani, kako bi se dobila veća težina na zadnjim točkovima i poboljšao balans osovine. U skladu sa filozofijom brenda, sva inovativna rešenja primenjena su i na trkačke i na obične automobile.

U što je više trka pobeđivao, više je rasla fantastična tehnička reputacija modela. Od svog predstavljanja, model 6C 1750 je odmah postigao zapažen rast prodaje. Između 1929. i 1933. godine, 2.579 modela je izašlo iz fabrike Portelo na tržište u Italiji, ali i inostranstvu: posebno u Velikoj Britaniji i zemljama Komonvelta. Izuzetan rezultat, posebno imajući u vidu status automobila kao izrazito elitnog proizvoda. Na primer, u Italiji je koštao između 40.000 i 60.000 lira: što je otprilike sedmogodišnja prosečna zarada.

Era izrade karoserije

Model 6C je bio „ultra“ brz, ali i lep. Uspeh u velikoj meri duguje svojim tvorcima koji su bili zaduženi za njegov prvobitni izgled: majstori zanata sposobni da ujedine više zanatskih veština – sedlari, limari i tapetari … kreatori, svojevrsni umetnici i stilisti koji su ostavili svoj trag u jednoj eri.

Do 1930-ih bilo je uobičajeno da goli okviri napuštaju proizvodne pogone, opremljene samo motorom, menjačem i osovinom. Kupac bi kupio automobil, a zatim naložio proizvođačima da naprave praktično jedinstvenu karoseriju po narudžbi. Prvo odeljenje karoserije u fabrici Portelo pokrenuto je tek 1933. Prvobitno je istovremeno postojao sa prethodnim sistemom prodaje osnovne konstrukcije automobila, prodaje direktno kupcima i proizvođačima karoserija.

Model 6C 1750 nudio je izuzetne mogućnosti za fine ukrase majstora. Izuzetna mehanička i inženjerska osnova Alfa Romea predala se stvaranju nekih najelegantnijih karoserija ikad izgrađenih … dizajniranih od strane najboljih stilista i koje su kupile najpoznatije ličnosti.

6C 1750 GS Touring Flying Star

Model Flying Star („Leteća zvezda“) je napravljen da bude neodoljiv kao i njegova vlasnica: Žozet Pozo ( Josette Pozzo)… milionerka, model i pripadnica visokog društva. Osmišljen je posebno da učestvuje u takmičenju u eleganciji u Villa d’Este 1931. godine, a napravila ga je kompanija Carrozzeria Touring, čiji je osnivač Feliće Bjanki Anderloni (Felice Bianchi Anderloni.).

Model 6C 1750 Spider je bio unikatna kreacija: dragulj originalnosti, elegancije i posvećenosti detaljima. Bio je u potpunosti beo, uključujući i podvozje, žbice na točkovima, volan i sedišta, a jedini izuzetak je bila crna instrument tabla, kao kontrast.

Touring je podario modelu 1750 nove proporcije, dodajući niz elegantni art nouveau estetskih detalja… kao što su spušteni prednje i zadnji pragovi koji se šire od blatobrana i prepliću ispod vrata bez toga da se dodiruju.

A rezultat? Na događaju u Villa d’Este, model 6C 1750 GS Touring osvojio je Zlatni kup za najlepši automobil… a sama Žozet ga je dovezla kako bi primila nagradu, odevena u prelepu belu kombinaciju koja se slagala s bojom vozila.

>> Pročitajte i prvi deo priče „Storie Alfa Romeo“